Градоначелник Београда Драган Ђилас електронском поштом одговорио је Фонету на питања. Преносимо делове одговора.

Фарма: Да бисте учествовали у фарми, потребно је да верујете као и Жељко Митровић да је читава Србија једна обична фарма. Ја верујем у неку другу, пристојну Србију, па не могу да се ваљам по блату са Жељком Митровићем у његовој малој фарми.

ТВ дуел: Уколико Жељко Митровић измири у наредних седам дана сва своја пореска дуговања према држави Србији и исплати плате и доприносе радницима који су их поштено зарадили, ја ћу се појавити на телевизији Пинк и као државни службеник државе Србије одговараћу на сва питања господина Митровића.

Смена и хапшења лекара: Због покушаја да се београдско здравство кроз јавну набавку баснословно скупих чивилука, лампи, офингера и столица оштети за више од 600.000 евра, тражио сам од тих људи да оду. У земљи која нема довољно инкубатора и у чијим болницама људи умиру од разних инфекција и бактерија које су у нормалном свету одавно нестале, лекари који покушају да узму толики новац наводно опремајући здравствене установе чивилуцима и офингерима не могу се назвати одговорним људима. Тражећи њихову оставку, нисам прекршио закон.

У протеклих пет година више од 50 људи је смењено или су замољени да поднесу оставке у Београду – не због криминала, тиме се баве тyжилаштво и полиција, него због неодговорног понашања.

Сменa са места градоначелника: Проблем није постојање већине за моју смену, него што пре смене Ђиласа у Београду треба уништити његов углед који је стекао. Ко је данас од свих министара у влади изградио више у Србији од мене за протеклих 10 година? Нико. Власт то зна и зато толерише медијски прогон Драгана Ђиласа.

Напади на мене су најжешћи, али нису поштеђени ни премијер, ни коалициони партнери СНС-а... Зато сам и тражио да сви кажу не таквој Србији. То више није ствар политичке оријентације него елементарне културе и достојанства. Ако сви пристанемо да се ваљамо у блату и ако пристојност у Србији буде побеђена, паметни људи ће се повући са јавне сцене и Србија ће дуго година бити несрећна земља.

Датум за почетак преговора о чланству у ЕУ: Добијање датума није само повезано са имплементацијом косовског споразума. Позната је листа ствари коју је власт у Србији морала да уради уколико жели да добије датум. Много ствари на тој листи, од економије до слободе медија, није на висини европских очекивања. Ја се искрено надам да ћемо после свега ипак добити тај датум јер смо га и као народ и као држава упркос свим проблемима које имамо, а које ова власт не зна да реши, ипак заслужили.

Питање превремених избора јесте питање не спољне него унутрашње политике. Србија живи горе него пре годину дана. Куповна моћ пада. Цене расту. Привреда стоји. Буџет је у хаосу. Незапосленост расте и на нивоу смо од 80.000 до 100.000 нових отпуштања годишње. Не постоји реалан план ни за покретање привреде, ни за излазак Србије из кризе. То су разлози због којих Србија мора на нове изборе, а не датум.

Ребаланс буџета: Држава која више хапси него што запошљава никако не може имати јаку привреду или успешну економију... Привреда која не ради, нема шта ни да уплати у буџет, а буџет без пара решава се на само два начина. Или се власт задужује или узима од грађана.

Буџет Београда: Он се не пуни парама из републичког буџета, као што је то случај са свим осталим буџетима у Србији. Ја разумем републичку власт која, када види да Београд има а да они немају, пожели да узме колико јој треба, али то је лоше. Ако стане Београд, стаће и Србија.