уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Платонска љубав са стјуардесом на путу за Рио

субота, 22.06.2013. у 21:57
Фото З. Анастасијевић

Славко Трошељ

Дејан Ђуровић, ТВ водитељ, глумац и новинар, већ припрема 33. годишњицу „Драгстора озбиљне музике” на Радију 202. Поводом тих „Христових година”, 15. новембра у Центру „Сава” у Београду, Моцартов „Реквијем” извешће хор и симфонијски оркестар РТС-а.

Рођен је 7. новембра 1938. у Београду. Дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, у класи Мате Милошевића. Његов глас је постао познат после синхронизације чувене научнообразовне серије „Опстанак”, а и по популаризацији класичне музике на Телевизији Београд.

Живи у Београду. Из брака са Светланом има ћерку Дину, филолога, која је удата за музичара Владу Дивљана, и мајка је Стевана (14) и Павла (10). Они живе у Бечу.

Како сте градили каријеру?

Имао сам среће. Просто сам налетао на сјајне пројекте. Први мој филм „Суботом увече” и сад је један од 10 најбољих на просторима Југославије. Било је то 1957. кад сам био студент. После тога сам добио улогу у Народном позоришту у „Дневнику Ане Франк”, који је на сцену поставио Хуго Клајн, редитељ и психијатар. А од почетка рада телевизије, 1958, био сам ангажован у свим врстама пројеката сем у „Дневнику”. Сад се то приближава свом крају. Још водим музичку емисију „Недељом увече”, уз коју сам 24 године.

Колико сте били глас „Опстанка”?

Чак 15 година. И ту сам имао срећу да се мој глас просто стопио с том чаробном серијом о природи и бићима која у ваздуху, на земљи и у води, имају посебне животне садржаје. Водити ту серију била је посебна част и због чињенице да су ту емисију, у свету, водили највећи глумци: Питер Јустинов, Џон Гилгуд... И сад недељом водим сличну емисију: „Траг у простору”.

Шта сте научили о природи...

Пре свега да је природа најмоћнија. И да би требало много више да размишљамо како ћемо се с њом дружити, а не како ћемо се с њом борити, побеђивати је и чинити јој неко зло. Јер, на крају – увек је она та која побеђује.

... а шта о животињама?

Ту су моје велике симпатије стекли пантер и јагуар. Задивили су ме њихова лепота, моћ, снага, брзина и могућност да скоче до „неба”. Али, било ми је страшно кад су ови моји љубимци јурили газеле и убијали их да би хранили чопор. Наравно, све је то је борба за опстанак.

Шта сте нудили емисијом „Како ћемо, лако ћемо?

То је била поучна серија у којој сам био нека врста водитеља, манекена. Мени су се као неке ствари „догађале” и ја сам то објашњавао. Била је то показна вежба за понашање у школи, на послу, у трамвају, на улици. Такве емисије потребне су нам и сад.

Која музика је и ваша...

То је ова класична, коју емитујем, али нисам искључив. Ипак, не могу да слушам буку: панк и тешки рок који никад нисам могао да прихватим.

...коју посебно волите...

Португалски фадо је звук који има сјајну сету, а ту су ми и француске шансоне и италијанске канцоне: Едит Пјаф, Шарл Азнавур, Ив Монтан, Жилбер Беко... И, у сваком случају, и Барбра Стрејсенд... А од наших Арсен Дедић.

...а коју очекујете у кафани?

Трудим се да идем у оне кафене у којима се само из даљине чује тиха, амбијентална музика, која је ослобођена текста. Јер, у кафани желим да будем потпуно опуштен, да могу да причам са онима који су са мном.

Које годишње доба вам прија?

Зависи које је годишње доба у мени.... Највише бих волео да овде, код нас, целе године имамо температуру између 15 и 25 степени.

Да ли имате љубав и поверење?

Имам партнерку. Она тражи да се тако зовемо. С њом имам веома леп и складан однос. Ми једно другом дајемо максимум од свих емоција које се у нама преплићу, а нису исте сваког дана. Обоје имамо страствену потребу за путовањима и културним, туристичким и емотивним трагањима. Увек смо спремни за пут који ће да нам донесе нове радости. У сваком смислу.

Где се одмарате?

Стицајем околности један део живота сам проживео на мору. Као дете четири године сам био у Марсеју у коме је мој отац био конзул. А после тога смо живели у Улцињу, па, лети, у Ровињу. И сад ћу тамо да сачекам ћерку и унуке, а потом одлазим с партнерком у Херцег Нови.

Како доживљавате море?

Као божји дар. Посебан однос с морем доживљавам на ланцу острва код Дубровника: Лопуд, Јакљан и, посебно, Шипан, код пријатељице моје партнерке, где се потпуно предајемо мору. Пливајући с њом обилазим тај бисер дубровачког архипелага.

Ко је ваш јунак из књижевности...

Мени је то Сирано де Бержерак. Он је био и историјска личност која је врло реално приказана. Максим Горки је написао предговор за књигу о Сирану, чији аутор је Едмон Ростан. Памтим детаљ по коме Сирано гласом осваја жену...

... а ко у реалном животу?

Да сте ме то питали пре 50 година сигурно бих дао јасан одговор. Али, сад, морам да признам, све што је изван моје ћерке, унука и партнерке стављам под сумњу.

Која је ваша идеја о савршеној срећи?

Пресрећан сам због свега што сад имам. Али, три догађаја у авиону су ми обележила живот. На путу за Пекинг прелетео сам Хималаје трасом – којом се никад не иде! На путу за Рио прелетео сам полутар кад су, у пилотској кабини, у којој сам био гост, сви инструменти – показивали нулти положај! У том авиону за Рио доживео сам снажну платонска љубав са стјуардесом! После пет-шест речи и дубоких погледа, успоставили смо равнотежу емоција. Она је у Рију била на излазу за посаду, а ја за путнике. Последњи смо изашли из авиона. Дуго смо се гледали. Тај поглед никада нећу заборавити!

-----------------------------------------------------------

Барбра Стрејсенд као пример

Који је ваш тип жена?

Мени се допада она жена на којој нешто није савршено. Кад има на телу оно што прихватам као нешто – само за мене. Рецимо, да има нос а ла Барбра Стрејсенд или неки белег, ожиљак на телу као неко обележје, као неки знак. Доживљавам то као женску крхкост која ми прија.


Коментари4
056e5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

he he
Kakve bre žene, paravani i ništa drugo.
Valsimot Valsimot
Gospodjice ili Gospodjo Sabdra, procitajte SIRANA, ima jedna lepa strofica Siranove umotvroine o gospama... Hvala.
Djordje Radisic
Predivan intervju.Upravo ovakve odgovore sam ocekivao od nekoga tako smirenog I dostojanstvenog kao gospodin Djurovic. Zivot se na kraju svede na najuzu porodicu, junaci vas uglavnom razocaraju, kad tad, a putovanja nikad. Ne znam koji bi to "pravi umjetnik" bio interesantniji.
sandra rebic
Nista me nije inspirisalo dok sam citala ove odgovore. Tako prozaicno. Molim Vas nadjite prave umetnike koji ce nam na neusiljen nacin oslikati zivot I nadahnuti nasu dusu! Hvala.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља