среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Обнова уз очување патине

субота, 22.06.2013. у 21:57
Конзерватори на скелама у манастиру Бођани

Бач, Бођани – Право мало откриће појавило се у фрањевачком манастиру у Бачу када су, радећи на рестаурацији овог здања, италијански и наши стручњаци открили ликове краљева на луку таванице овог манастира. Сасвим случајно иза једног зида откривена је и фреска „Распеће” на којој су радови тренутно у току.

– Фрањевачке цркве су потпуно биле осликане, овде су само остаци. Деловало је да нема ничега на том луку али после нашег рада и чишћења, појавили су се краљеви са лепом декорацијом. Знало се да их је било 20, не и њихова имена, али данас смо врло задовољни резултатима – каже архитекта из Рима Донатела Кавецали, која руководи овим пројектом у организацији италијанске владе, Покрајинског завода за заштиту споменика културе и Централног института за конзервацију (ЦИК) из Београда. Реч је о двомесечном курсу, које финансира италијанска влада, на којем су стручњаци из Италије од средине маја држали предавања у Београду, а сада наши полазници заједно са странцима примењују знање на конзерваторским радовима у манастирима у Бачу и Бођанима.

За истраживање и ангажовање на радовима у Србији, Донатела Кавецали добила је престижну италијанску награду за очување наслеђа „Пасквале Ротонди”, назване по кустосу који је спасао велики број уметничких дела из италијанских цркава у налету нацистичких трупа за које се зна да су уништавале, или дела носиле са собом.

У обилазак манастира у Бачу повео нас је фра Јосип Шпехар, најпре до библиотеке од 5.000 свезака, чије најстарије издање датира из 1495. године. „Књиге се најбоље очувају ако их нико не чита и не отвара!”, открива нам Шпехар, и додаје да је грађа углавном донета из Италије. Махом су ту света писма, литургијске књиге, уџбеници на латинском, из медицине, филозофије и математике, наука које су се изучавале у верским школама. Манастирску библиотечку грађу, као целину, нико није проучавао, а Шпехар наводи да овде има бар 30 ретких издања. Показује нам и комоде пуне плаштова од броката и плиша, у свим бојама, које су везле и осликале часне сестре још у 19. веку. Стиче се утисак да је манастир налик малом етно-музеју будући да су сви плакари, у више просторија, препуни везених столњака и великог броја ћилима савијених у читаве трубе...

Из Бача настављамо пут манастира Бођани из 15. века, где нас на скелама на спрат дочекује млада екипа конзерватора – Урош, Милена, Ана, Синиша – у белим заштитним оделима, па су налик зидарима. Неки носе маске, неки четкице и папирне пулпе. Делује да се добро забављају на висини од пет-шест метара. Кажу да се треба консултовати са искуснијим колегама, а око анализа су им помогли хемичари и физичари из Италије, на основу досадашње документације војвођанског завода. Овде су користили и савремену 3-Д ласерску технологију, уз помоћ физичара Јоакима Стрибера, Београђанина русинског порекла, који је докторирао на примени ласера у конзервацији.

Донатела Кавецали наглашава да је у Бођанима било битно пронаћи баланс како би се очувала природна патина фресака, а истовремено, отклонити наслаге прашине, таложене годинама, која је попримила тамну боју. – То је као када не бисте чистили своју кухињу 300 година. Реч је о најделикатнијој фази реконструкције и зато конзерватори доживотно морају да уче. Сваке године појави се нова технологија и мора се ићи у корак са науком и временом – објашњава ова Италијанка и одговара шта је она научила од колега из Србије.

– Много сам научила о вашој култури. Млади имају искуство у рестаурацији. Са институтом из Београда делимо исту визију и циљеве. Одушевљава ме комбинација вашег природног богатства, наслеђа, добрих кулинарских рецепата. Треба погурати своје вредности, валоризовати туристички потенцијал и промовисати лепоту ове територије, од чега је наслеђе само један део. Треба вам више сајтова, дистрибуције информација, и спотова на италијанској телевизији. Када укључим ТВ у Риму, Хрватска се нарочито рекламира – њихово море, храна, ваздух, каже Донатела Кавецали. Директорка ЦИК-а Мила Поповић-Живанчевић истиче да је ово трећа година сарадње са Италијанима који су тражили да улажу у нешто што је традиционално српско, па су се заједно одлучили за фрескосликарство. Они су опремили и лабораторију ЦИК-а, установе која инсистира најпре на превентивној конзервацији, па потом на обавезним радовима.

Сада припремају и изложбу која ће у октобру бити приређена у Европском парламенту у Стразбуру под називом „Српско културно наслеђе је европско наслеђе – рад ЦИК-а на заштити и превенцији”.

Мирјана Сретеновић


Коментари1
81e1f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Kozomvuk
Clanak je prilicno nejasan, izbor fotografije jos vise: u Bodjanima postoji katolicka crkva sv. Ilije, kao i pravoslavni manastir Bodjani, u baroknom stilu. Fotka je iz manastira, nalaziste je u 'franjevackoj crkvi'...? Dakle, gde su otkrivene doticne freske?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља