субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Нашој култури треба „просвећени апсолутизам”

Аутор: Срђан Драгојевићпонедељак, 24.06.2013. у 23:55

Уместо мастиљарских комисија доделом новца требало би да се баве појединци из свих области уметности, који својим личним ауторитетом, уметничком биографијом и образом гарантују најпоштенији могући избор.

Од учесника „Протеста против уништавања културе” чуо сам много критичких мисли. Њихово незадовољство и фрустрација стањем у српској култури су – оправдани, нема шта. На жалост, нисам чуо ни један конструктиван, практичан предлог како стање у култури побољшати. То ме је, признајем, разочарало али нипошто, изненадило. Јер, уметници нису практични људи. Могло би се чак рећи да су натпросечно егоцентрични у односу на друге. И, ту нема ничега страшног, нити по њих, увредљивог. То је једна од важних карактеристика људи који се уметничким стваралаштвом баве.

Поред ове, посебно за уметника, и самокритичност је веома важна особина. А ње, на овом скупу, није било.

Многи од учесника протеста су у претходних осам година били миљеници разних комисија које су одлучивале о пројектима, како личним тако и институција културе. Онда им „систем” није сметао.

Но, добро. Критиком се овде нећу бавити јер од ње – вајде нема. Него, дапоставимо једино важно питање: Шта да се ради? И да саслушамо предлоге. Да отворимо дијалог.

Слободан сам да понудим неколико ствари, крајње једноставних. Инсистирам на овом – једноставних, јер ми се чини да, разговарајући о култури, увек посегнемо за општим местима, мистификовањем и компликовањем. А ту „гњаважу”од културњачког „мета–језика” не разумеју ни сами ствараоци, а камоли просечан „корисник културних производа”.

Елем, почнимо од тих фамозних комисија чији је рад, потпуно оправдано, критикован. Чули смо ових дана: Те дали „поетеси” из Лике, а не Нишвилу, „затурили” Октобарски салон… И тако даље. Проблем овде није састав комисија, ни случајно. Проблем је што оне постоје. Већ деценијама тај рад по комисијама даје, најблаже речено, траљаве резултате. Зашто? Зато што је у њиховој суштини „упросечавање” изабраних пројеката. Част изузецима међу чланством, али та изборна тела редовно сачињавају веома просечни уметници којима овакав систем изборне процедуре даје могућност да се удобно и безбедно крију иза колективне одговорности. Да изгурају „земљака” плус – да се „слатко” „оном” освете. Тако изаберу горе од себе, у најбољем случају, себи равне.

Ништа погубније од тих мемљивих, „мастиљарских” комисија. Ништа погрешније што се саме суштине уметности и стваралаштва тиче!

Јер у уметности „демократија” не функционише, поготову мимикрија демократичности. Можда ћете ово сматрати политички некоректним ставом али, стиснућу петљу и рећи ћу: У уметности функционише само „ПРОСВЕЋЕНИ АПСОЛУТИЗАМ”!

Дакле, уместо комисија предлажем истакнуте појединце из свих области стваралаштва, који својим именом и презименом, личним ауторитетом, уметничком биографијом и, зашто не рећи, образом, гарантују најпоштенији могући избор. И то на период од две године. Неопходан да се појаве први успеси (или неуспеси) и да се – подвуче црта. Зар не би било сасвим логично и боље да о пројектима из домена књижевног стваралаштва одлучују људи као што су Владимир Кецмановић, Пиштало, Басара или Арсенијевић? Из ликовног стваралаштва Урош Ђурић, Биљана Ђурђевић или Милица Томић? Да о музичким пројектима одлучују Рамбо Амадеус, Исидора Жебељан или Корнелије Ковач? И тако даље. Није ли толико логично да ови селектори чине Национални савет за културу уместо садашњег, који сачињавају људи који се састају једном месечно примајући (за шта?) по тридесет хиљада динара?

Хајдемо даље. Следећи предлог. Реч је о стипендијама младим ствараоцима. У Хрватској, већ неколико година постоји стипендирање књижевника. Људи се пријаве на конкурс и њих десетак годишње добије стипендију за писање нове књиге у износу годишње просечне плате. Такво решење већ даје одличне резултате. Зашто га не бисмо применили и код нас? Не само за књижевно стваралаштво, већ и за сликарство, драмско стваралаштво, примењену уметност, класичну музику. Ако би годишње дали две стотине стипендија по 500.000 динара, верујем да би, већ после неколико година, напредак био драматичан, опипљив и мерљив.

Верујем да треба направити шири избор у свим категоријама и да, рецимо, тридесет младих писаца, јавно, пред члановима Националног савета, али и свим заинтересованим (колегама и читаоцима) представи своје будуће књиге. Овако се представљају нови филмски пројекти сиром Европе, на тзв. пичинзима , пред заинтересованим копродуцентима из свих земаља и ова ствар јако добро функционише! Писац ових редова је био, као учесник или посматрач, на неколико њих и, верујте, стручна публика веома добро осети када се ради о нечему вредном и занимљивом.

Све заједно, ових две стотине стипендија, кошта око милион евра. Само трећина од суме које Министарство културе годишње издваја за националне пензије. О којима не бих, овом приликом. Уз напомену да једном Шијану или Макавејеву никаква „државна милостиња” не би била потребна када би ауторска права била регулисана ваљано, па би они добијали скромну суму за свако приказивање њихових дела на бројним телевизијским каналима, као што је случај свуда у Европи.

Аутор је филмски редитељ


Коментари42
26f13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aman Zaman
@Они који су себе сматрали Hajte, prvo naucite da slozite recenicu - da poklopite padeze sa funkcijom, da stavite interpunkciju gde treba, pa da onda raspravljamo o kulturi.
Они који су себе сматрали
просвећеним и културним су нас довели овде гдесмо а ко је колетерална штета , радник, ајте прво да се без буџетских пара прикаже онај који вреди у култури па нека онда тај који се на тај начин приказао да вреди нека онда уђе у неки савет који би одличивао о неким стварима у култури јер је само такав то завредео , тако је сада код радника на слободном тржишту који су нам увели, па се мора доказивати . Нека су га увели , али није смео само радник да настрада. Не знам зашто се сви ми боримо на нашим просторима против корупције када су корупцијом странци дошли на тржиште СРБ.и не само тржиште и не само обичном корупцијом већ и са криминалним ратом , не рааатом већ ратом , нека неки просвећени културни радник направи неки сценарио за такав комад , како нас терају да ми не радимо оно што они раде , свашта има на овоме свету . Слажем се да не сме бити корупције али ипак дозволићете да у свету влада ипак неко лудило где нормалан мозак , себе сматрам нормалном не може да схвати неке ствар
Andromeda Nebeska
@B P Vi biste opet da sastavljate nespojivo. Rastko Petrovic je nesumnjiivo jedan od najznacajnijih srpskih pesnika koji je, uz to, presao Albaniju, a ipak u Spomeniku putevima sstoji: "U stvari raspisan je konkurs za najuspelije projekte preme kojima će se podići mnogobrojni spomenici: Spomenik Oslobođenje oslobodiocima; Kosovski hram kosovskim junacima; spomenik Osvete; spomenik Nepoznatome vojniku i jedan izginulima u Albaniji; i jedan rukopisima izgubljenim u Rusiji; i izmrcvarenim popovima; spomenik Zahvalnosti Velikome Kralju; spomenik Gordosti Velikome Vojskovođi (ali ko je taj vojskovođa? Da li Putnik ili Mišić? Ja glasam za putnika; prosto glasam za putnika i glasam za pijanicu" Hocete li da kazete da je ovo bio izrod koji nije shvatao opste i zajednicko kod Srba? Ili biste da propisete Srbima zakon sta imaju smatrati za opste i zajednicko, kao npr. da je ubistvo jednog vladara kulturni podvig? Kultura se srecom stice, a ne nasledjuje :-)
B P
@Andromeda Nebeska - Да ја у глави раздвојим, то је можда и могуће, али да неки схвате да то треба и саставити - е то је сасвим немогуће. Ви желите "културу" која ће бити "надградња" продаје сопственог интегритета (и националног али и личног). Ангажованост у уметности би морала да има препознатљиву хијерархију: од општег и заједничког ка личном и индивидуалном (а не обрнуто како Ви предлажете). Искрено бих волео да мој народ нема прошлост и традицију ратова и страдања, али жеља не мења реалност. Ако је већ тако, онда је то део националног бића и треба да буде кроз културне и уметничке садржаје артикулисано (а не игнорисано како предлажете). Култура није балон који лебди у лимбу, већ нешто што се ослања на темељ. Жао ми је што темељ није по укусу многих, али он је такав какав смо наследили, и биће лепши уз поштовање и уважавање а не из игнорисање и самоподсмех. И да знате @Andromeda Nebeska - прво иду ПРВЕ ствари, а о шареном цвећу и климактеричним јадима, можемо и касније.
Srbiji je...
...potrebna 'prosvecena diktatura' , da bi zamenila , postojeci , 'prosveceni apsolutizam'....a , pre svega , vise hleba...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља