среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 27.06.2013. у 15:00

Игнасио из Мадрида допешачио у Београд

Игнасио у друштву Јелене Башевић из Друштва хиспаниста Београд, које је угостило Игнасиа

Тридесетогодишњи Игнасио Деан Моулиа кренуо је на путовање 21. марта, са главног трга у Мадриду. Од тада је прошао Француском, Италијом, Словенијом, Хрватском и сада је у Београду. Намера му је да походи 40 држава на пет континената и да се у родну Шпанију врати за пет година. И већ то би био подухват вредан пажње. Али оно што замисао овог тридесетогодишњег авантуристе и заљубљеника у екологију чини заиста јединственом, јесте намера да највећи део тог грандиозног пута прође – пешице.

– Од поласка, ево већ нешто више од три месеца, нисам користио ниједно превозно средство, а дневно сам прелазио у просеку 40 километара, пешачећи пет до шест сати. Осим што је спортски изазов, ходање је моја кампања за очување животне средине, израз поштовања према земљама које посећујем и према природи – каже Игнасио, кога су у нашем главном граду угостили чланови Друштва хиспаниста.

Када временске прилике нису биле такве да је могао да спава под шатором, што иначе највише воли, Игнасио је ноћи проводио под кровом људи које је упознао на свом путу и који су пожелели да га угосте. Његове потребе су скромне, а пртљаг невелик. Све своје носи у колицима на три точка, налик онима за бебе. У њима су врећа и шатор за спавање, нешто одеће, воде и хране, пакет прве помоћи, лаптоп, фотоапарат и мобилни телефон.

Преко блога и фејсбук профила прате га пријатељи и фанови којих јесваким даном све више. Његови виртуелни пратиоци с пажњом читају и коментаришу путописне белешке и фотографије, а информације о несвакидашњем подухвату овог Шпанца шире друштвеним мрежама. Следбеници које је Игнасио упознао у „ходу”, сведоче о занимљивом и позитивном младићу, великом заљубљенику у природу чија су размишљања и стремљења изван и изнад оквира уобичајеног.

– Уживам у пејзажима кроз које пролазим, градовима, позитивним људима које упознајем. Наравно, недостаје ми породица. Они су непроцењиво вредна подршка. Мада, признајем, када сам родитељима први пут предочио шта ћу урадити, рекли су ми да сам луд. Тога сам се живо сетио током проласка кроз Италију. У једном месташцу ме је задесила олуја, гуме на колицима су ми се истрошиле, а била је недеља, па нигде нисам могао да купим резервне. На све то, покварио ми се и мобилни телефон. А да, заборавио сам да кажем, тај градић се зове Локо, што и на италијанском и шпанском значи луд – кроз смех препричава Игнасио.

После краћег предаха и упознавања Београда, намерава да се запути ка југу. Наредна већа станица је Ниш, одакле ће „кормило” окренути ка Бугарској. Одатле, ходочашће се наставља по пространствима Азије...

Љиљана Перовић

Коментари3
210fd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирко Контић
Свака част момку. Некоћ сам тако препешачио пола света :)
Tako se UPOZNAVAJU
...zemlje !!! "Zbog" ili ne krize, = stari studentski STOS !!!
Реално Стање
Море бре криза, нема се пара ни за аутобус а камо ли за авион.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља