петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

У погубним раљама транзиције

Аутор: Зоран Радисављевићпетак, 28.06.2013. у 22:00
(Фото Иван Милутиновић)

Радомир Андрић (1944), наш познати песник, аутор тридесетак збирки песама, председник Удружења књижевника Србије, овогодишњи је добитник награде „Јефимијин вез”, која му је недавно уручена у манастиру Љубостиња. Награду је добио за песничку књигу „У палати правде само прамен”, коју је објавила београдска „Просвета”. Ово је година у којој Радомир Андрић слави педесет година књижевног рада, јер је први запажени циклус песама, под називом „Преслишавање на глас”, објавио 1963. године у књижевној ревији „Видици”.

Какав је ваш однос према религији?

Ако је Бог љубав, а јесте, онда сам вечити трагач за тим свепрожимајућим осећањем и нестишаним молитвеним гласом у срцу одакле потиче истинско „усхођење к Вишем Боговиђењу”, како записа Доментијан у једном свом тексту. Пошто сам рођен у старовлашком крају, у породици заснованој на светосавској духовности и световној народној култури, понео сам у себи много тога саобразног животодајном Логосу и надасве подређеног поштовању доброте у другоме. На крштењу сам добио име у славу мира, а моја крсна слава је Свети Јован Крститељ. Написао сам доста песама у молитвеној интонацији и настојању да ублажим свакидашње тишње и зебње пред свим оним болним значењима својственим човеку који се брани од пустоши, стварајући језиком песмотворним чвршће и смисленије темеље свога постојања.

Нова збирка се зове „У палати правде – само прамен”. Да ли је дошло време за полагање рачуна?

Свакако. Страсти се стишавају, мисао све дубље сврдла и дотиче неизречје и неспокоје после младалачких неспоразума првенствено са собом самим, а онда и са светом углавном несводивим на рационалне одреднице. Било је до сада доста веселих часова, али и нечег изнуђеног трагичним замкама у које сам неопрезно улазио. Ипак сам опстајао, могу рећи, у првом реду, захваљујући својој посвећености књижевности и немирењу са стварношћу. Кад год сам био суочен са изазовима другачијим од мојих уверења, писао бих нову књигу и тако сам правио неку врсту душевног штита од свега оног за чим сам од рођења чезнуо. У неколико новијих књига започео сам свођење рачуна у личном именику... И у овој новој књизи сам наставио још јасније и продубљеније самоогледање без остатка у све ближем оностраном огледалу.

Постоје, кажете, речи заумнице и речи богомољке, које су за песму корисније?

Тешко је рећи које нуде више изражајности на песничком језику – и једне и друге оправдају своју поетичку функцију, ако исијавају нешто друго у односу на знане исказе и лирске акардиограме. Заумнице разрастају загонетку, а богомољке сведоче о величини – душевног одрона.

У књизи је и неколико љубавних песама. Могу ли топлина породичног дома и љубав да – спасу свет?

Љубавне песме су вечна тема, највидљивија на емотивној скали у тренуцима када песнички језик захвата саму суштину из недовршиве – граматике осећања. Такође, многобројне стихове сам сплитао около родне куће и исконског тајнописа у завичајном селу Љубање, где сам узалуд мислио да негде другде слађе воће рађа. А да ли љубав може спасити свет јесте запитаност свеприсутна и представља непресушиво извориште лиризма и, коначно, самог живота. Достојевски је истицао да „смисао људског бића није само у живљењу већ у оном зашто се живи”. А непорециво да је љубав део те највише смислености.

Ништа није заувек изгубљено, кажете у једној песми. Значи ли то да има наде и за Косово и Метохију?

Одмах морам истаћи да су Косово и Метохија неодвојиви део Србије. Управни одбор УКС и већина чланства поштују друге народе и националности – самим тим поштује и своје националне интересе, који су изнад свега другог. Истовремено, залажемо се са свим добронамерним људима да се врати мир у нашу јужну покрајину и да се омогући многобројним изгнаницима и страдалницима да изнова оживе запустеле куће и житишта, да буду своји на своме, без страха од сутрашњице. Верујемо да ће наше државно руководство и представници других странака пронаћи заједнички језик и да ће када је у питању опстанак српског народа на Косову и Метохији, имати снаге да се сложе и оснаже наду,без обзира на контроверзне датости условљене политиком светских моћника.

Председник сте УКС. Који су највећи проблеми овог удружења?

УКС, као и остала уметничка удружења, налази се у погубним раљама транзиције и увећане економске кризе. Уз то, више посесивних интересних група бацило је око на зграду у Француској 7 – која има статус националног културног добра. Годинама је у појединим медијима ово удружење изложено ружном етикетирању и говору мржње без икакве суштинске аргументације. Сва та галама, време је показало, углавном је била у функцији одузимања зграде. Још једном истичемо да УКС није ни страначко, ни партијско и да одолева доминацији било које интересне групе. Чланство је вишенационално и сваки писац за себе, независно од политичких уверења, репрезентује нашу културу својим књижевним делима. Ми нисмо супротстављени раду Српског књижевног друштва, у чијим редовима има значајних писаца. Различити поетички погледи и разноврсније стваралаштво иду само у прилог већем угледу наше књижевности.

Претходна власт вас није баш мазила?

УКС никад није било мезимче досадашње власти. Напротив, и то што смо добијали није могло да покрије ни основне трошкове: редовног излажења листа „Књижевне новине”, Трибине и Београдских међународних књижевних сусрета, који ове године обележавају педесетогодишњицу. Ми, понављам: искључујемо искључивост! Фаворизовање једних на рачун других је изнудица тренутка и немаштине. Значајније је да смо више усредсређени на решавање многобројних проблема, као што су: положај књиге, предозирана комерцијализација издаваштва, редовније излажење књижевне периодике и свакако поправљање социјалне слике писаца, међу којима је мање оних који живе од књиге, а све више оних који живе за књигу.


Коментари1
44158
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bogdan Miscevic
Izvanredan tekst izvanrednog pesnika, velikog sina ove nase Srbije, iz Baltimora grada Edgar Alan Poa pozdravljam velikog i istinskog rodoljuba, borca za nas nacionalni identitet, narocito danas kada mnogi zaboravljaju svoje korene. Bogdan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља