уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Слободу поклањам онима који су је вредни

Аутор: Славко Трошељсубота, 29.06.2013. у 21:57
Фото приватни албум

Драгана дел Монако, првакиња Београдске опере, мецосопран, певала је прексиноћ у Нишу, у Вердијевом „Трубадуру”, тешкој драмској улози Ацучене, на свечаном затварању државне прославе 700-годишњице Миланског едикта.

Концертну каријеру започела је кад и студије, 1982, као солиста ансамбла „Ренесанс”, а оперску 1988. као Розина у Росинијевом „Севиљском берберину”.

Наступала је тумачећи улоге у домовини, као и на европским и светским сценама: „Ла Фениче” у Венецији, „Масимо” у Палерму , „Филармонико арена” у Верони, „Реал” у Мадриду, „Верди” у Каљарију, Државној опери у Бону, Краљевској опери у Ослу...

Последњих година најчешће је певала у каирској Националној опери, као Амнерис у „Аиди”, укључујући и четири спектакла светских размера „Аиде под пирамидама”, што су испратили сви светски медији.

Из брака са Клаудијем дел Монаком има сина Павла (20), студента оперске режије на Државној академији у Бечу. Од августа 2012. у браку је с Милошем Шобајићем. Још немају децу.

Како је било у Нишу?

Веома сам задовољна. Посебно због љубитеља оперске уметности у овом делу Србије. Уживала сам са њима у овом Вердијевом ремек-делу на тврђави, под ведрим небом, у сценографији која подсећа на оригиналну из текста опере. Задовољна сам и партнерима од којих су двојица колега из Италије први пут у Србији. Надам се да су понели лепе утиске због укупног уметничког доживљаја ансамбла Београдске опере, хора, оркестра, техничких служби и свих који у спектаклу учествују иза сцене. Неизмерно им свима захваљујем.

Зашто „Аиду” нисте певали у Београду, а јесте под пирамидама?

Дирекција Опере и Управа Народног позоришта су ме, на опште изненађење, при припреми ове премијере, ставиле у трећу поделу, што нисам могла да прихватим!

Шта, у ово тешко време, чините за културу...

Ма како били тешки периоди за Србију, па самим тим и за њену културу, увек осећам обавезу да својим присуством подржим сва права решења и оне покушаје који воде изналажењу одговарајућег места културе у нашем друштву. Упркос свему успевам и да певам, односно доказујем да постојим! Што већ сматрам за успех.

... а ко то не чини?

Наводити имена оних који предњаче у том ланцу неадвокатности трајало би дуже, а није ни у мом маниру. Увек тражим позитиван исход решења. У мени постоји велики мотив, а и морално право, јер се борим за професију, а не само за себе. Положај опере и уметничких професија у нашој средини и друштву је оно што мене суштински брине и чиме се конструктивно бавим. Од почетка каријере следим принцип да уметници не би требало да се баве политиком. Зато не припадам ниједној партији већ само – публици

Шта вам је сад најважније?

У приватном делу живота увек ми је била и остала најважнија лична и породична срећа. Ту, пре свега, мислим на сина Павла кога сам извела на животни пут, па на баланс у каријери која ми допушта да мудро и уравнотежено бирам улоге. Не може се и не би требало све да се пева. Желим да стално напредујем, јер у супротном назадујем. Пазим и да ме не обузме гордост, пошто та опасност, у мојој професији, вреба са свих страна. Настојим и да одвојим приватни живот од сцене, да ту – не заменим улоге.

Где ће Павле живети?

Веома ми је стало да студије заврши у Бечу, у озбиљној средини. Да подсетим да је аустријски буџет за културу троструко већи од буџета за војску. Он је више желео да студира у родној Италији, али изборила сам се за Беч, јер је тамо школовање за добру и вредну децу бесплатно. Услов је одлично познавање немачког језика. Веома се њиме поносим. То је оно на шта сам до сада могла да утичем. Обасјан је са неколико талената. Као свака мајка, желим му срећу.

Како живе сликар и певачица?

Као у опери „Тоска”.

Како чувате слободу?

Поклањам је онима за које мислим да су је вредни.

Шта нудите на сцени...

Увек све што поседујем у том тренутку. Битно је да никад не забушавам. Не одрађујем улоге, никад се не штедим. У свакој представи певам као да ми је последња, па дајем свој тренутни максимум. И мирно одем кући, јер сам публици пружила све што сам могла те вечери.

...а шта ван ње?

Успела сам да остварим склад ума и срца. Живим у сагласју са собом и с мојим најближима. Моју уметност доживљавам као божји поклон, а сам живот као најсветији дар.

У чему је тајна ваше лепоте?

Искуство ми каже да је она у очима оних који ме гледају. Ипак, у Србији има толико лепих жена на сваком кораку да је то милина гледати.

Како одржавате форму духа и тела?

Уредним, скоро аскетским начином живота и правилном исхраном. Моји укућани су „осуђени” на здраву храну, али борба је непрестана. Раде ми иза леђа... Веома волим дуге шетње. Сваки београдски кеј је идеалан за то. Тада могу на миру да размишљам. Још од ране младости имам потребу за самоћом и преиспитивањем.

Зашто?

Често се у мени преплићу два начина мог постојања: један уметничко-сценски потхрањује свакодневно и опасно его, тражи борбу, надметање и из вечери у вече – победу. Други, миран и умерен, ближи је мојој ћутљивој природи ненаметљивом постојању служењу и – угађању другима. Позива на скромност и послушност. Сналазим се с њима како знам и умем. Трудим се да се што мање огрешим о друге и да будем од користи. То бих бар желела. Неки пут успевам – и због тога сам срећна.

Шта је ваш животни мото?
У периоду ових превирања и немира око нас и у нама, сетим се поуке владике Николаја Велимировића: „Против зла би се требало борити грађењем добра, јер Бог воли градитеље, а не рушитеље”. Ипак, актуелном тренутку највише одговара Сенекина сентенца: „Што не брани закон, брани стид”.


Коментари2
3c856
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Има ли нечег не могу да се сетим
Дама са крстом, а црква не може да је венча са изабраником јер одудара од морала по суду црквеном. Шта сад да кажемо?
povremeni citalac
Za i u pevanju sam nadaleko cuven, jos iz gimazijskih dana, ondak su svi pricali da sam genije, znao sam da razlikujem sve vrste pevanja, rok, pop, narodnjake i sve opere, koje se slusaju uz pice, moze i sedecki, i himnu kad treba stati mirno. Sad za ovu udatu za slikara mogu samo da kazem, verujem da ima predivan glas, al to kako gleda napolje, mislim na opci dojam, ostao sam osamucen.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља