уторак, 04.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 30.06.2013. у 09:16 Бета

Улазак Хрватске седмо проширење ЕУ

БЕОГРАД – У историји Европске уније до сада је било шест проширења током којих се придруживала једна или више европских земаља често у дужим размацима, а највеће проширење је било 2004. године.

Од постављања темеља Европске уније пре више од 60 година број чланица је порастао са првобитних шест потписница Париског уговора на 27 чланица, а са уласком Хрватске у ЕУ 1. јула повећаће се на 28.

Улазак Хрватске ће за Унију представљати седмо проширење.

Данашњу ЕУ је основало шест западноевропских земаља, а њени темељи су постављени Париским уговором, којим је основана Европска заједница за угаљ и челик, пише портал ЕурАктив Србија.

Париски уговор су 18. априла 1951. године потписале Белгија, тадашња Западна Немачка, Француска, Италија, Луксембург и Холандија.

Те земље су Римским уговором из 1957. године успоставиле Европску економску заједницу (ЕЕЗ) која је Мастрихтским уговором из фебруара 1992. преименована у Европску унију.

Први круг проширења био је 1. јануара 1973. када су ЕЕЗ приступиле Велика Британија, Ирска и Данска.

Након тога Унији се придружују земље на југу Европе: Грчка 1. јануара 1981. године и Шпанија и Португалија 1. јануара 1986. године.

У четвртом кругу проширења 1. јануара 1995. ЕУ су приступиле Аустрија, Финска и Шведска и број чланица се повећао на 15.

Након тог проширења ЕУ је обухватила говото целу Западну Европу, а о тих 15 чланица се након нових проширења говорило и као „старима чланицама”.

На следеће проширење се поново чекало готово 10 година да би 1. маја 2004. Унији приступило 10 чланица, а Унија проширила углавном на исток Европе.

ЕУ су тада приступиле Словенија, Словачка, Чешка, Пољска, Литванија, Летонија, Естонија, Мађарска, Кипар и Малта, а то је највеће до сада проширење по броју земаља и становника.

Последње проширење је било 1. јануара 2007. када су ЕУ приступиле Бугарска и Румунија.

Наредни циклус проширења ЕУ би требало да иде у смеру југоистока Европе - на земље Западног Балкана и Турску, и на крајњи северозапад, али је Исланд који има статус кандидата у међувремену одустао од придруживања ЕУ.

Земље кандидати за чланство у ЕУ су Србија, Црна Гора, Македонија и Турска, а потенцијални кандидати Босна и Херцеговина и Албанија.

Незивесно је када ће уследити наредни круг проширења, пошто је приступање ЕУ вишегодишњи процес током кога земље морају да спроведу реформе и усвоје стандарде и праву тековину ЕУ.

Поред тога, у ЕУ је протеклих година опао ентузијазам у погледу проширења делом због искуства са проширењима у првој деценији 21. века а делом због економске кризе која је Унији наметнула потребу унутрашњих реформи.

Шулц: Улазак Хрватске у ЕУ није чаробна палица за кризу

Председник Европског парламента Мартин Шулц изјавио је да путује у Загреб да би прославио историјски догађај уласка Хрватске у Европску унију, али је и указао да то неће донети никакав чаробни штапић за решење кризе у тој земљи.

Шулц је рекао да ће Хрватска добити средства из фондова (ЕУ) да изгради путеве, очисти природну и животну средину, поспеши истраживање и развој, а ЕУ ће помоћи многим људима да се извуку из беде и осавремене привреду.

Председник Европског парламента подвукао је да је добра вест кад се породица увећава, нарочито европска породица вредности, предана демократији, правди и владавини права.

„Европа”, додао је Шулц, „чини још један важан корак ка поновном уједињењу, а ЕУ је од оснивања била обећање за мир”.

„А за Западни Балкан, подручје које је само пре неколико година гурнуто у страну и разорено ратом, Европа је постала магнет мира и промене”, закључио је европски званичник.

Коментари2
7e650
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Lepo zvuci kada se kaze da u zemljama EU caruje i vlada vladavina prava. Mora se jos dodati i koja merila vrednosti se primenjuju? Da li je vladavina prava razbijanje YU u krvi i pretvaranje jedne od najlepsih i najuvazavanijih drzava u svetu u niz marionetizovanih, zavisnih i nesamostalnih drzavica zaduzenih 7x vise od drzave prethodinice i sa 7x losijim standardima zivota? Da li je vladavina prava sankcionisati jednu drzavu na osnovama lazi, a kada nije unistena opet na osnovama lazi je divljacki bombardovati i unistavati, a onda joj na pravde Boga oduzimati najbogatiji deo teritorije i ne osvrtati se na osudjenost Srbije na sigurno fizicko nestajanje usled podmuklog dejstva O/U i GMO? Da li je primer delovanja pravde i haski kazamat koji se pretvorio u pranje zlocina nad Srbijom i Srbima i osude Srbije i Srba za zlocine onih koji su razbili YU u krvi i koji su vise republika zasuli O/U i onda mlataranje sargarepom od EU ako zaboravimo na sopstvene zrtve i sve sta nam je radjeno?
Idemo dalje
Nula, nula, noć! Sitnoooooooo!!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља