четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:22

Србија разговара: Еколошка слика и прилика

Аутор: Александар Апостоловски, Вишња Аранђеловићпонедељак, 01.07.2013. у 13:00
Иван Карић, Филип Радовић (Фото З. Кршљанин)

Недавно нагло захлађење у Београду и околини пријало је већини грађана, али после великих врућина становници Обреновца посматрали су катастрофичне призоре: олујни ветар подигао је пепео и прашину с депоније Термоелектране „Никола Тесла”. У појединим тренуцима, облаци црног дима су прекрили Обреновац и претили да се надвију и над Београдом. Представници партије „Зелени Србије” најављују радикализацију протеста, блокаду путева и пруга, док се не нађе системско решење за такве случајеве.

Директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић и народни посланик и лидер Зелених Србије Иван Карић су, осим проблема са обреновачким пепелом, разговарали и о осталим „црним тачкама” које су потенцијална опасност за животну средину у земљи.

Политика: Враћате се с управо завршеног парламентарног Одбора за заштиту животне средине, који је сазван поводом „случаја Обреновац”. Шта је закључено?

Радовић: Констатовано је да треба да се у отклањању удеса који се десио у Обреновцу, када је дошло до повишене концентрације суспендованих честица, поред релевантних државних институција укључе и представници Термоелектране „Никола Тесла” али и припадници невладиног сектора и грађани Обреновца. Тај проблем је трансгенерацијски и постоји четири деценије.

Политика: Дакле, ви еколошку опасност која се догодила у Обреновцу не оспоравате?

Радовић: Оспорио бих само неке медијске наводе који су проузроковани саопштењима „Зелених Србије”.

Политика: Да ли су „Зелени” негде претерали у оценама обреновачког инцидента, када су те догађаје упоредили с пустињском олујом?

Карић: Данас вероватно имамо 100 милиона тона пепела на две депоније у Обреновцу, иако је то тешко замислити. Једна је на површини од 600, друга на 400 хектара. Не можемо да чекамо да ли ће ветар да дуне и подигне пепео или неће. С обзиром на то да живимо у веку климатских промена које проузрокују еколошке катастрофе, тражимо да се правовремено реагује. У Обреновцу имамо честице које садрже тешке и радиоактивне метале, које могу да изазову механичке и хемијске реакције у плућима. Држава мора да води рачуна о томе шта се дешава у граду у ком се производи 60 одсто српске струје. По „Зеленима” – у Обреновцу се није догодила метеоролошка појава, већ катастрофална небрига и еколошка катастрофа.

Политика: Да ли се, за државу, у Обреновцу догодила еколошка катастрофа?

Радовић: Поменуо бих релевантна мерења аутоматских мерних станица која су позиционирана у Обреновцу. Уредбом о квалитету ваздуха прописана је дозвољена количина суспендованих честица по кубном метру и она износи 50 микрограма. Тога дана је просечна дневна вредност износила 95 микрограма по кубном метру. Број дана с таквим прекорачењима у току године, Уредбом о квалитету ваздуха, лимитирана је на 35 дана. У једном тренутку, заиста је било 893 микрограма по кубном метру, али је то била сатна вредност. Свуда у свету се узимају дневне вредности. После те заиста огромне количине, следећег часа је било свега седам микрограма недозвољених честица! Ове године, било је 46 дана када су измерена прекорачења у Обреновцу. Ми нисмо задовољни и то није добро. Али је то велики прогрес у односу на 2011. годину када је било 186 дана с повишеном концентрацијом суспендованих честица у ваздуху. То што су грађани Обреновца видели такав пепео јесте било поражавајуће, али то нису суспендоване честице. Те честице су невидљиве и зато су тако опасне јер их организам не може избацити природним путем.

Политика: Ко је, заправо, одговоран: ТЕНТ, ветар или Републички хидрометеоролошки завод, који, како се чуло, није на време обавестио о јачини ветра?

Карић: То је питање за државу и правни систем који треба да функционише. За нас није пресудан податак ко ће да заврши са кривичном пријавом или у затвору, него да не зависимо од метеоролошких услова. Морамо да будемо припремљени када дође до подизања пепела. Не сме се дешавати да у Обреновцу буде мрак у 15 часова, зато што се дигао пепео. Слика је била апокалиптична. Имамо примере у Америци и Европи да градови који су еколошки угрожени имају бенефиције у здравственој заштити, школском систему. Да не говорим о смањењу пореза и цене струје.

Радовић: Суспендоване честице не постоје само код нас. У Чешкој је, рецимо, ситуација знатно гора него код нас. У Немачкој влада сноси велике консеквенце због суспендованих честица. Њих проузрокује савремена технологија, саобраћај... Одговорност свакако сносе како релевантне државне институције, тако и Термоелектрана. Ако погледамо уназад, свако од нас би сносио по мало одговорности.

Политика: Што се тиче опремљености за борбу протов оваквих инцидената, каква је опремљеност у ТЕНТ-у, а каква на другим пепелиштима у Србији? Да ли је опрема застарела? Има ли новца у буџету за савремену опрему?

Радовић: То су питања за руководство ТЕНТ-а.

Политика: Шта могу да ураде надлежни да би се будући инциденти ублажили?

Радовић: Инспекција је већ наложила мере које ће ТЕНТ морати да спроведе. ТЕНТ ће такође сносити консеквенце, али је врло важно нагласити да поред инспекције, мора бити укључено и правосуђе.

Политика: Да ли се обојица слажете када лоцирате „црне еколошке тачке” у Србији као потенцијална жаришта?

Карић: У стручном делу нема разлике око тога. Ту је реч о историјском загађењу. У годинама када је требало пребацивати норме, без обзира на жртве, или како су већ гласиле флоскуле пре деведесетих година, ми смо заиста постали таоци великих индустрија у Бору, Панчеву, Обреновцу, Лазаревцу, Костолцу, Смедереву… „Зелени” некада не знају да ли да се радују или тугују што је нека индустрија престала да ради. Производња, опет, не сме стати, али она мора бити еколошки одржива. Ниједно улагање у државну својину није трошак. То је само добитак.

Радовић: Да, улагање у животну средину је веома битно. Оно ће бити једна од веома важних ставки у наредним преговорима Србије са ЕУ. Држава треба веома много да уложи како би контролисала изворе загађења. Истовремено, нама су неопходни и индустрија и енергија, као и обнављање радних места. Зато је решење да се енергетика и животна средина споје у једно министарство исправна одлука.

Политика: Повод расправе о стању животне средине представља и – један храст, дрво старо 600 година, на Коридору 11. Шта је важније да се изгради аутопут или сачува дрво?

Карић: Верујем да још увек имамо простор за решење. „Зелени” су у кампањи „Храст не сме пасти”. То дрво је симбол жеље да систем почне да функционише.

Радовић: Храст игра врло битну улогу у култури Срба, људи су се због религиозних церемонија окупљали око храста. Управо због тога ово дрво јесте за нас културно добро. Пре него што се донесе одлука битно је мишљење Завода за заштиту животне средине на основу чије процене се одређује да ли је храст природно, односно културно добро. Ако јесте, свакако се мора наћи решење да се сачува.

Карић: Ми идемо у одбрану храста заједно са активистима из Чачка, Горњег Милановца, Пожеге и неким невладиним организацијама које то препознају као проблем. Ми немамо стотине таквих храстова и не смемо према биодиверзитету на тај начин да се опходимо. Зато смо спремни да радикалнијим методама и протестима бранимо храст. На другој страни, „Зелени” ће у Обреновцу радикализовати протесте. Спремни смо и да, ако буде повода, блокирамо прилазе термоелектранама и пругу.

Политика: Да ли „Зелени” постају српски „Грин пис”?

Карић: Имамо сличне начине борбе, верујемо да без парламентарног живота, скупштине и разговора нема живота. Ипак, некад смо немоћни. Очигледно, овде није довољно да будете паметни, културни и лепо васпитани, морате некад да подигнете глас да би вас чули.

Радовић: Када говоримо о заштити животне средине, па и овом храсту, морамо да избегнемо да дође до политизовања оваквих ствари.

Политика: Имали смо неколико акцидената у Институту „Винча” и у Нуклеарним објектима Србије, а сада и овај проблем у Обреновцу. Да ли грађани Србије могу да буду мирни или им прети еколошка катастрофа на некој од „црних тачака”?

Радовић: У овом моменту не прети нам никаква еколошка катастрофа. Државни органи раде веома посвећено и не постоји ниједно кризно жариште у Србији које директно може угрозити људско здравље. Међутим, оне се увек могу десити. Десиле су се у Јапану за који можемо рећи да је најсавршенија култура на свету. Имали су Фукушиму. Агенција за заштиту животне средине и Министарство енергетике, развоја животне средине раде како би се било каква опасност отклонила.

Карић: Овде смо сагласни. Због тога смо рекли „не” нуклеарној енергији. Због тога морамо рећи „не” и фосилним горивима. За разлику од колеге, сматрам да политика не може без екологије и да еколошка политика мора да буде део система. Аустрија је можда најприкладнији пример за нас и по броју становника и по конфигурацији терена, а они не могу да се пореде с нама у потенцијалима биомасе и соларне енергије.

Радовић: Узор нам је немачка Агенција за животну средину. Немачка има једну федералну агенцију у оквиру које послују 22 регионалне или покрајинске агенције с буџетом већим од 400 милиона евра. Ми свакако не може да имамо толики буџет, али можемо да радимо вредно и предано. Агенција је то и показала јер је ове године са 29. места на ранг-листи европских агенција доспела на 12. место. Оставили смо иза себе знатно богатије и развијеније земље.

Карић: Имамо још једно неслагање – ми смо за то да министарства заштите животне средине и природних ресурса буду јединствена.

Радовић: Изазови у животној средини су управо највећи у производњи и енергији. Добро је да се на истом месту где проблем настаје ту и решава.


Коментари1
7e34d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Maja M.
Utisak je da nas najzesci borac za ekologiju, gospodin Nikolic, iz Novog Sada, bas nema poverenja u stranku Zelenih Srbije...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља