четвртак, 28.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 01.07.2013. у 15:00 И. Албуновић, С. Деспотовић

Србија рекордер у поскупљењу хране

Извештаји регионалних завода за статистику показују да су повећања цена у нашој земљи у протеклој години била драстичнија него у било којој суседној држави

Ако је судити по суморној статистици, грађане Србије криза је много више погодила него становнике суседних земаља. Наиме, поскупљења су у нашој земљи у протеклој години била знатно драстичнија него било где у региону.

У периоду од маја 2012. до маја 2013. године, како показују извештаји регионалних завода за статистику које је објавио портал „Макроекономија.орг”, храна је у Србији поскупела за 12,9 одсто, док је у Хрватској то било 6,50 процената, а у Словенији свега 3,3 одсто.  Ни остали показатељи не иду наруку потрошачима у Србији. Рекордери смо и у скоку цена безалкохолних пића, алкохолних пића, дувана, кафе, намештаја...

И за комуналије, показују извештаји завода за статистику, у априлу смо морали да издвојимо већи проценат него 2012. године, а слично је и са трошковима за комуникације, здравство или транспорт. У појединим сегментима у другим државама чак је дошло и до појефтињења, док су у Србији једино појефтинили обућа и поправка обуће и изнајмљивање станова, и то за мање од два процентна поена. Могло би се рећи да је шампион поскупљења у свим државама у региону било – поврће, али смо бар што се тога тиче, иако је тешко у то поверовати, прошли боље од других потрошача, посебно од оних у Црној Гори где је зелениш за годину дана поскупео за чак 40 одсто. Због чега је то тако и зашто је, пре свега храна, у Србији највише поскупела?

Војислав Станковић, експерт у Привредној комори Србије, каже да је веома је тешко коментарисати нивое поскупљења у региону јер на малопродајне цене утиче много тога што се разликује од земље до земље, попут курса или трговачких маржи које нису свуда исте.

– Али, што се Хрватске и Словеније тиче и тога што су код њих поскупљења хране била мања, разлог томе су много веће субвенције у пољопривреди и по становнику и по хектару обрадивих површина него што је то код нас. Могу слободно да кажем да су у тим земљама субвенције од три до шест пута веће него у Србији. Све се то одражава на цене – објашњава Станковић.

Последица тога, закључује он, јесте пад куповне моћи становништва и у Србији је учешће хране у личној потрошњи чак 42,9 одсто, по чему смо најгори у Европи.

– То значи да се становништво одриче хемије, гардеробе и културе због хране. А сваки раст цена води и паду потрошње. Потрошња свињског меса у Србији је 15,4 килограма годишње, а просек у Европској унији је 32 килограма. Потрошња јунетине код нас је 4,4 килограма, а у ЕУ 15 – наводи Станковић, додајући да се у просеку у Србији по глави становника годишње попије 56 литара млека, а у ЕУ 100 литара, док је највећа разлика код путера – код нас 200 грама, док је потрошња у ЕУ између четири и пет килограма.

– Све то указујe да држава мора да поведе рачуна о субвенцијамау пољопривреди, јер је све повезано. Ниске субвенције воде расту цена хране. То значи да без обзира на актуелну ситуацију са буџетом оне морају да се исплаћују јер се на прехрамбеној сигурности становништва не сме штедети – закључује Станковић, уз очекивање да ће ова пољопривредна година бити боља од претходне, што, би како каже, требало да доведе или до благог снижавање цена или барем до њихове стагнације.

Петар Богосављевић, председник Покрета потрошача Београда, истиче да су овакви подаци нешто на шта на различите начине и конкретним анализама ова организација упозорава већ дуго, а због чега их креатори политике сматрају државним непријатељем.

– Ово о чему сада говоримо догађа се већ годинама, реално куповна моћ потрошача смањена је за 30 одсто у односу на период од пре три, четири године. Основни проблем је што у Србији и даље нема фер конкуренције. Нови трговински ланац који дође на тржиште, два или три месеца нуди ниже цене да би се убрзо уклопио у политику цена коју диктира трговински картел – каже  Богосављевић. Он сматра да је недопустиво да поскупљења у Србији буду толико већа него у државама у региону. 

– Ако погледате, рецимо, цену уља која је код нас значајно повећана, а у Македонији за свега четири или пет одсто, јасно је шта се догађа. Како је ово могуће, ако се зна да се огромне количине уља за македонско тржиште производе у Србији. Има још много таквих примера јер управо државе које се пореде велики број кључних животних намирница увозе из наше земље – каже Богосављевић, истичући да су овакви катастрофални показатељи резултат погрешне политике која се водила и чији цех сада плаћају купци.

Коментари21
999ee
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dušan petković
Nedavno sam bio u Srbiji kao turista.Neke cene su čudne. Kilo banana je jetfinije od kilo jabuka.Pa cene nisu bitne. Bitan je odnos izneđu cena i zarada.Koliko litara,ili kilograma osnovnih prehrambenih artikala može da kupi prosečan građanin sa porosečnom platom. Srbija ,kao poljoprivredna zemlja uvozi hranu a prazne njive neobrađene ?!!!!!.
Vladimir Petković
@Александра 64 - POLITIKA ništa ne "spinuje", čovek jednostavno navodi fakta! Nigde ništa ne upoređuje! A što se tiče Vašeg zapažanja delimično ste u pravu, litar benzina u Mekdoniji je 1,265 evra a kod nas, kolika je? A gde je kvalitet tog goriva? Ako je struja toliko jeftina odakle astronomski računi za istu? Jer plaćamo i nekakvu angažovanu snagu, merno mesto i sam Bog zna šta još!? A u avgustu, prema najavama opet poskupljuje. Neka ukinu sve gluposti na računu za struju, da plaćamo samo ono što stvarno potrošimo pa da vidimo kolika je zaista ta cena! Gde se to u svetu plaća grejanje leti? More, svi nas deru zbog nerada i javašluka u javnim preduzećima! Otpuštanja na sve strane a računi samo pristižu! U odnosu na standard i kojekakve korpe cene kod nas JESU najviše i to će trajati sve dok nam se ne dogodi sadašnji scenario iz Brazila! Ili ona dešavanja iz Bugarske! Što kažu "Ne dao Bog!" ali nameti su prosto takvi i toliki da ih je više nemoguće sve poplaćati!
Александра 64
Ето овако се "спинује" јавност, кад већ морам да употребим страни израз, јер ако то кажем на лепом српском језику нећете објавити коментар. Можда је храна највише поскупела у Србији, али нисте рекли да је пре свих тих поскупљења била далеко најјефтинија, па и још увек је у односу на регион много тога у Србији јефтиније. Од комуналија преко хране па до електричних уређаја. И то је истина.
mm vv
Nije moguce!!! Vlada na TV stalno pomaze poljoprivredu.
Aлександар Покредени
Поскупљења хране са корумпираном и самосталном инспекцијом и злочиначким удруживањем богаташа ствара идеалну слику финансијског насиља коју одобрава Влада Републике Србије са песмом "Друже Мишковићу ми ти се кунемо да са твога пута не скренемо".

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља