петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:27

Дрвосеча међу филмским великанима

Аутор: Бранко Пејовићсубота, 06.07.2013. у 15:00
Мирчета данас у родном Правошеву (Фото С. Јовичић)

Правошево на Златару – Засео крупни бркајлија Мирчета Вујичић за дрвени сто крај родне му брвнаре у Правошеву на Златару по сунчаном дану, а пред њим чашица ракије крушковаче коју је сам пекао. Попије помало, па се, замишљен, загледа у планинске врхове што село наткриљују. Путују Мирчетине мисли у давне седамдесете, кад се глумом у филмовима прочуо. Он, горштак из забити, са осам разреда школе, чије глумачко умеће ни данас није заборављено.

Сетили су га се ових дана на међународном филмском фестивалу на Златибору, тачно четири деценије од последње његове улоге. Међу добитницима награда за животно дело, у друштву Пурише Ђорђевића и других познатих синеаста, нашао се и бркати брђанин 76-годишњи Мирчета. Са шајкачом на глави изашао је на бину да, праћен аплаузима, прими фестивалско признање. И дуго потом разговарао са старим познаником Пуришом, у чијим филмовима је играо. Срели су се после 41 годину, испрва се нису ни препознали.


Милена Дравић и Мирчета Вујичић

Само је, затим, још један дан на блиставом Златибору Мирчета провео, вративши се брже-боље свом Правошеву. Мирном селу под највишим врхом Златара Голим брдом (1.627 метара), међу столетним боровима далеко од путева, у коме су још само старци остали.

 – Лепи су били ти моји глумачки дани. Али не жалим за њима. У животу у свему треба наћи задовољство. Био сам ја глумац, и дрвосеча, сада пензионер, добро је и овде пландовати – почиње причу о себи Мирчета, увијајући дуге бркове које, каже, никад није бријао, шест деценија су му на лицу.

Кад је у раној младости стоку напасао и посне њиве Правошева обрађивао, ни сањао није да ће награде за глуму добијати. Али судбина, кад јој човек мало припомогне, зна да га повуче неочекиваним стазама. Године 1968. стигоше у ову забит филмаџије и Мирчетин горштачки живот наједном изменише.

 – Тада је, добро се сећам, редитељ Федор Шкубоња, чија је супруга Сташа Борисављевић била рођена Нововарошанка, снимао овде филм „Низводно од сунца“. Међу сељанима тражио статисте, па изабрали и мене. Озбиљан сам био, трудио се, па ми Сташа понуди да глумим епизодну улогу неког Међа, што одмах прихватих. Касније сам с њима снимао и на Авали, све су лепо платили. Вратих се у Правошево, својој жени и двојици синова – сећа се глумац из народа.

Случај је хтео да „Низводно од сунца“ постане гледан филм, успешан и на фестивалима, у коме фотогеничност и таленат горштака постадоше примећени. Већ следеће године Мирчети стиже понуда од Пурише Ђорђевића да игра у филму „Крос контри“, и то главну улогу. Уз Милену Дравић, док су споредне роле играли Љуба Тадић, Ружица Сокић и други. – Чекај, кажем Пуриши, велики је то залогај за мене натуршчика. Ма ево ти књига снимања, седи и учи текст три месеца, па кад те зовнем да дођеш, одговори ми он. Научим текст без грешке, одем на снимање у Београд и добро буде. Лепо се и зарадило, био је добар провод. И никад нисам имао трему пред камером. А с Миленом сам се сјајно слагао, помагала ми на сваком кораку – прича Мирчета. Милена га је, иначе, почетком деведесетих, кад је увелико био престао да ради на филму, са групом глумаца Атељеа 212 посетила у његовом Правошеву.

Од 1968. до 1973. године играо је у 11 филмова. Код Предрага Голубовића играо је главну у филму „Смрт Павла Ђурице“, а глумио и у „Бициклистима“, „Клавирштимеру“ и другим. Памти партизански филм „Сутјеска“, где је као партизан предавао рапорт врховном команданту, а улогу Тита играо је Ричард Бартон. Прочуо се Мирчета у филмским круговима, лепе паре зарадио и куће направио, мужевношћу девојке опчинио. Али задовољан ипак није био.

– Све то сам радио по уговору о делу, без радног стажа, по три-четири месеца кући нисам долазио. А ја фамилијаран човек, није за мене глумачки живот, а и хтео сам радни стаж. Напустим све, па право у родни крај, жени и деци кући. Запослим се у шумску секцију Нова Варош као дрвосеча, и то моторни секач. Путовао сваког дана с посла и на посао 10 километара пешке, обарао високе борове, мир свој нашао. Звао ме после Миша Радивојевић да играм у једном филму, али ми из шумске секције нису дали слободне дане, ваљало је шуму сећи.

И тако, остаде у свом Правошеву. У пензији је од 1992. године. Касније је постао удовац, па се 2008. оженио 10 година млађом Славенком с Кокиног Брода, с којом и сада у родној кући живи. Кукове је оперисао и теже се креће, али младалачка бодрост га ни у позним годинама не напушта. – Ко зна како би ми било да сам остао глумац. Али за том каријером не жалим, јер и живот у овим забаченим пределима има и те какву лепоту – вели и наздравља крушковачом.


Коментари5
86286
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

IVANA KOMAC
Mirčeta - Čile, mi je rodjeni stric, na kojeg sam veoma ponosna, i kojeg volim i cenim. Svi njegovi filmovi i uloge su odlično odigrane. Svaka mu čast!! A moram nešto reči... Razžalosti me činjenica, da je na prijem ovakve životne nagrade morao da ide u spremstvu sinovca, umjesto da ga je odveo jedini sin, ili njegove dve unuke... Sramota! Da je on moj deda, lično bih išla sa njim na Zlatibor!! Ivana iz Slovenije
V.V.B. Danska
@Neretva na Sutjesci, kvaj na reci Most: U potpunosti se slazem sa prethodnim komentarima. Pretpostavljam da ste mlada osoba pa Vam ovu nevaspitanu i neobuzdanu aroganciju i nipodastavanje odbijam na mladost i glupost. Vasa originalnost se ogleda u vrlo "kreativnom" potpisu (Neretva na Sutjesci, kvaj na reci Most). Samo pazite da se neko danas, a mozda i za desetak godina ili kasnije, ne sprda sa Vama kao osobom koja je procardala zivot trudeci se da bude originalna i kreativna podsmevajuci se drugima. Upozoreni ste.Uzgred, koliko ste igranih filmova Vi napravili? Moje postovanje ako ste napravili i jedan jedini, bez obzira na kvalitet (video filmovi za licnu upotrebi i porno filmovi se ne racunaju).
Zoran R.
@Neretva na Sutjesci, kvaj na reci Most Malo poštovanja prema istoriji, kakva god bila, ne bi škodilo, jer je to odnos prema budućnosti. Iz vašeg komentara jedino možemo da zaključimo da ste vrlo nevaspitana osoba bez trunke poštovanja za tuđi rad...
Dragomir Olujić Oluja
Gospodine Neretva... ovakve drvoseče i komunjarski mohikanci su Vas i napravili ovako duhovitim, mogli biste bar malo da ih poštujete! Evo Vam šlagvort za novu duhovitost: prošle godine je Američka akademija (inače, po mom sudu, veoma loš) film "Bitka na Neretvi" uvrstila među deset (10) najboljih ratnih filmova!
Neretva na Sutjesci, kvaj na reci Most
Kakve su drvoseče pravile filmove, ovaj je Mirče još bio premija, jer je barem ličio na glumca. Za razliku od scenarista, režisera, montažera, tonaca, itd, što nisu ličili ni na šta, kao ni njihovi „filmovi“. Kroz desetak godina, kada u prošlost odu i poslednji komunjarski mohikanci, mlađi naraštaji teraće sprdnju sa partizanskim „umetnicima“. (Onima, što su se umetali, gde im se moglo.) Biće to veliko sprdanje sa onima koji su proćerdali živote, iako su bili upozoravani da to ne čine!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља