понедељак, 19.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:28

Устанак против државе или напад на слуге окупатора

субота, 06.07.2013. у 21:57
Фото Д. Ћирков

Судску рехабилитацију двојице жандарма убијених у Белој Цркви 7. јула 1941. године, Богдана Лончара и Миленка Браковића, извршио је Окружни суд у Шапцу крајем 2008. године, на основу Закона о рехабилитацији из 2006. године. У решењу суда о рехабилитацији истиче се да је утврђено како су жандарми „лишени живота без одлуке суда и без спроведеног поступка, из идеолошко-политичких разлога, као жртве прогона и насиља, од стране припадника партизанског покрета, чиме је повређено њихово право на живот”. Како су тада пренели медији, судија који је рехабилитовао двојицу жандарма је изјавио да је „7. јула 1941. године Србин убио Србина, што је означило почетак грађанског рата у Србији. Био је то устанак против државе, с јасним циљем промене целокупног система…”.

У оквиру каквог система државне власти је деловала Жандармерија јула 1941. године?

Србија је била једина територија сломљене Краљевине Југославије којој су Немци наметнули војну окупациону управу. Врховну власт имала је немачка Војна управа у Србији. Немачке окупационе снаге су, уз помоћ квислиншке администрације, за непуна три месеца од бомбардовања Београда обновиле државни апарат у Србији. Прва званична квислиншка гарнитура српске буржоазије у окупираној Србији био је Савет комесара – такозвана комесарска влада, именована 16. маја 1941. године. За председника Савета комесара Немци су поставили Милана Аћимовића, предратног шефа београдске полиције и министра унутрашњих послова. „Комесарска влада” је заправо била помоћни извршни орган Управног штаба немачког команданта Србије.

На основу упутства Министарства унутрашњих послова, којим је руководио Аћимовић, до средине маја 1941. године на дужност се добровољно јавило 1.779 жандарма и 159 жандармеријских официра. Команда српске жандармерије, на чије је чело у виду в. д. команданта постављен потпуковник Јован Тришић, успостављена је 22. јуна.

Истовремено, у Србији започињу и прве акције и саботаже против немачке окупације, на шта окупатор узвраћа одмаздама и стрељањима. Припадници Српске жандармерије су, под надзором Немаца, учествовали већ у првим стрељањима припадника и симпатизера Народноослободилачког покрета у јулу 1941. године. Феликс Бенцлер, генерал Вермахта, о учешћу Жандармерије у стрељању својих сународника обавестио је претпостављене у Берлину у извештају од 23. јула 1941. године. „До сада је више од стотину особа стрељала Српска жандармерија као репресалију по наредбама немачких окупационих власти”, навео је Бенцлер у извештају, помињући непосредно учешће Жандармерије у стрељањима у Београду и другим градовима у Србији.

Савет комесара трајао је до 29. августа 1941. године, када је војни заповедник Србије разрешио комесаре дужности и поставио марионетску „владу народног спаса” на челу с Миланом Недићем.

Марко Албуновић


 


Коментари5
8a0b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Miletić
Šabački okružni sud, u licu sadašnjeg vršioca dužnosti predsednika V išeg suda, pod vidom rehabilitacije nevino stradalih,poništavao je i zakonita rešenja o nacionalizaciji,te tako derogirao Zkon i predupredio restituciju."Biser" mu je svakako poništavanje pravosnažne presude kojom je bio kažnjen oficir JNA koji je tukao vojnike.Razlog za poništavanje,tkz.rehabilitizaciju,je što je, po oceni Šabačkog suda, kazna bila prestroga.Ima još takvih odluka:Eto u što se izrodila rehabilitacija.
Miljan Dilparic
Lepo kaze: ,,Na osnovu uputstva Ministarstva unutrašnjih poslova, kojim je rukovodio Aćimović, do sredine maja 1941. godine na dužnost se dobrovoljno javilo 1.779 žandarma i 159 žandarmerijskih oficira." Prema tome, jasno se vidi da su se zandarmi prijavili dobrovoljno i da su svesni bili da stupaju u sluzbu okupatora! Niokakvoj sluzbi pre rata ovde nema ni govora,a ni o eventualnoj mobilizaciji! Pa cak i da uzmemo u obzir da su bili mobilisani,mogli su u sumu. Ako ne sa partizanima onda i sa cetnicima u krajnem slucaju. Iskreno se nadam da ce velicina ovog dana ponovo zasijati i doci do svesti pojedinom sloju gradjana!
Aleksa Partizan
Oduvijek se nadju neki "pravnici koji izvuku neki paragraf kad je sve gotovo. Kad se trebalo boriti protiv okupator i njihovih sluga, nigdje od njih neće se naći. Bjedne kukavice i još bjednije pravosuđe. Kao da se natjecaju sa Hrvatskom, ko će da ispadne veća budala pred evropom.
Bundzija Sumadijski
@Strahinja, Ko gubi ima pravo da se ljuti, pa tako i ti koji oplakujes sudbinu porazenih u Drugom svetskom ratu iz nekih razloga u koje ne bih sada da ulazim... Drzis se "medjunarodnog prava", a po tvom tumacenju jadne dahije je 1804. godine pobio u Adakalama srpski terorista Milenko Stojkovic! Jel tako? Sto se tice ovoga o odnosu komunista prema okupatorima do 22. juna 1941. godine, odnosno nemackog napada na SSSR, nisi nista novo rekao, samo ponavljas stare mantre. Navescu ti samo nekoliko podataka: 15. aprila 1941. godine CK KPJ upucuje proglas narodima Jugoslavije da ne priznaje okupaciju i podelu zemlje, kao ni stvaranje kvislinske tvorevine NDH, kada je uocen raspad jedinica u kojima su sluzili Hrvati, KPJ salje svog delegata Josipa Krasa u Jugoslovensku kraljevsku vojsku koga vojne vlasti odmah hapse, ilegalne akcije u gradovima Jugoslavije (Beograd, Split, LJubljana itd) pocinju mnogo pre 22. juna i 7. jula. Cisto da se zna, da ne ostane na starim nacionalistickim mantrama
Страхиња :
Ивандањски вашар 1941, кад се народ разилазио кућама, појављују се Жандари Лончар и Браковић када им је јављено да има наоружаних људи. Јовановић и група су се упутили према њима. Жандари су питали шта се догађа, нису стигли ни да скину пушке, Јовановић их је смртно ранио из пиштоља. По међународном закону државни службеници тј. жандари се не сматрају сарадницима окупатора јер су у тој служби били и пре окупације. Суштинско питање је зашто убити два српска жандара на вашару? Ако је земља окупирана од 17. 4. 41. Шта су Јовановић и његови чекали скоро три месеца? Ако су хтели борбу за слободу своје земље зашто нису убили макар једног немачког стражара? До 22. 6. 41. гледали су на Немце као на туристе тј до наређења из Коминтерне за коју су радили. Како нико од „историчара“ СФРЈ не зна кад је од комуниста страдао први Немачки војник, проглашен је овај чин невиђене срамоте, лудила, подмуклости, тероризма и кукавичлука као „Дан устанка“. Уместо за слободу борили су се само за голу власт.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља