четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:12

Недопустива лакоћа мењања прошлости

субота, 06.07.2013. у 21:57

Мада одавно није у календару државних празника, 7. јули, некада прослављан као Дан устанка у Србији, данас ће ипак бити обележен државном манифестацијом у Белој Цркви код Крупња, код споменика народном хероју Жикици Јовановићу Шпанцу. Одлуку да ова манифестација буде одржана донео је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, а Влада Србије усвојила је ту одлуку. Можда би се, помало оптимистички, могло рећи да је то сигнал који указује да су коначно за нама ужарене, страсне расправе о томе када је и како започет устанак у окупираној Србији 1941. године, које су снаге и покрети у Другом светском рату били носиоци антифашистичке борбе и какав су антифашистички капацитетимали партизански, револуционарни покрет и монархистички равногорски покрет.

Прилози које објављујемо уверљиво сведоче о томе да данас незаобилазна ,,култура сећања” у земљи Србији не наилази увек на плодно тло, поготово не онда када неодвојива баштина те културе треба да буде истина о антифашистичкој борби српског и других југословенских народа током Другог светског рата, а и раније, када се свет средином 1930-их година поларизовао у два блока – онај фашистички и онај њему супротстављени антифашистички, чији ће први борбени судар бити обележен у грађанском рату у Шпанији 1936–1939. године.

Талас расправао томе када је и како започет устанак у окупираној Србији 1941, које су снаге и покрети у Другом светском рату били носиоци антифашистичке борбе, започет је пре више од четврт века, у време када је у јавности отворено и питање ,,националног помирења”, као изворно политичко питање, снажно натопљено идеологијом. Због тога су, прилично разумљиво, домаће снаге супротстављене у Другом светском рату о том питању имале непомирљиве ставове. Дебате о ,,помирењу” нужно су наметнуле и потребу за превредновањем прошлости, одакле није био дуг пут и до њеног преобликовања, чак радикалне ревизије, што се поклопило и са сличним, снажно присутним тенденцијама у европској и светској историографији.

Слика прошлости је до почетка 1980-их у нашој историографији била увелико обликована по партијској матрици, то је несумњиво, али су у комунистичкој епохи, поготово на њеном заласку, отворене многе бреше, срушене разне догме, што је омогућило стварање једне много сложеније, објективније и нијансиране слике о прохујалом времену, не само када је реч о Другом светском рату.

Српска научна историографија је у то време снажно закорачила у истраживање ,,белих мрља” прошлости,одважно је и одговорно кренула у рушење различитих табуа. Тиме је потврдила сопствено зрење, показала да је прешла дуг пут од изрицања пуких идеолошких тврдњи у првим годинама после 1945, до критички обликованог знања, које истражује прошлост и о њој гради истиниту слику на основу увида у нове документе, уз снажан ослонац на нове теоријске моделе и нове методолошке поступке.

Истовремено се, међутим, српска историографија суочила и с нарастајућом плимом афирмације неких ставова и погледа обликованих током првих поратних година у заграничној, емигрантској литератури. Док је српска научна историографија у земљи прешла дуг пут зрења, за ону заграничну, емигрантску, то се не би могло рећи, напротив – она је остала конзервирана и при аргументима који су важили у првој поратној деценији. Наизглед парадоксално, из великог дела сфере дневне, страначке политике, која се од краја 1980-их наводно суочила с изазовима савременог света, пружена је одлучујућа подршка заграничној историјској литератури, коју су исписивали припадници страна поражених током рата.

Исувише често, та штива су говорила острашћеним језиком пропаганде, писана ненаучно била су преоптерећена идеолошким и политичким садржајима и искључивостима, а онда су послужила и као основица за ваннаучну ревизију историографске слике епохе.

У таквој, обрнутој ,,историографској перспективи”, сасвим логично, дошло је и до потискивања истине о доприносу српског народа антифашистичкој борби и кључним носиоцима те борбе током Другог светског рата.

У обимној студији ,,Рат и историографија”, из које објављујемо један део, ове проблеме помно анализира наш познати историчар др Љубодраг Димић, дописни члан САНУ и редовни професор Филозофског факултета у Београду.

,,Слика прошлости с недопустивом лакоћом доживљава промене под утицајем ревизије историје које намеће политика, док настојања да се клатно историјских тумачења ’умири’ у тачки подједнако удаљеној од ’левих’ и ’десних’ крајности, захтевају време, труд, посвећеност струци, научно звање”, констатује и упозорава професор Димић у једној другој студији, посвећеној 27. марту 1941. године.

Слободан Кљакић


Коментари54
05764
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lj K-Taylor
II - U nemackim istorijskim publikacijama o njihovim formacijama angazovanim na Kozari tvrdi se da su se sa njima borili cetnici. Na tim stranicama se vidi kako se nemci i cetnici grle. Verovatno su i oni u svojim redovima imali “Mirka i Slavka”, pa su im podmetnuli falsifikate da naruze “nevine” cetnike. Cetnici su se brzo umorili od ratovanja. Zavrsili su u izdaji. Za to su kaznjeni od saveznika. Velika troica Staljin, Ruzvel i Cercil odali su priznanje partizanima. Ruzvelt cak tvrdi da je odluka Broza da krene u borbu protiv nemaca prekretnica u Drugom svetskom ratu. Na antinatovskom mitingu, Toni Ben, politicar, koga postuje vecina britanaca, sa kojim sam imala cast da se rukujem, govori o partizanima, kao najacem pokretu otpora u Evropi. Svet zna ko je ko i na cijoj je strani bio.
Lj K-Taylor
I - Nojbaher, nemacki poslanik u Srbiji, u memoarima kaze da su “cetnici Koste Pecanca bili stacionirani po gradovima, Drazini po selima”, a u junackoj Sumadiji muk, tisina. Zaista cudi da tako brojni cetnici i njihove “velike” bitke i pobede nisu pokrenule ni jednu jacu vojnu formaciju ni ofanzivu protiv njih. Verovatno za to sto ih nisu smatrali za protivnike. Draza se sastajao i bio u kontaktu sa famoznim agentom ABVERA kapetanom jozefom matlom i nudio nemcima saradnju protiv partizana. Najvece bitke na Balkanu vodjene su tamo gde su partizani. Njih Nemci gone da uniste. Na Sutjesci se 18,000 partizana bori protiv brojnijeg i bolje naoruzanog neprijatelja. U toj borbi je palo 7,000 partizana, ali su uspeli da probiju obruc i pobede. Moralna superiornost, protiv sile i nepravde. Na Sutjesci cetnici su razoruzani, opsluzuju Nemce, nose im hranu i oruzje.
Пример - Бундзији
Скромнији сте него што сам мислио али ћу овим завршити своје јављање. Изгубили сте нит о чему је реч мада ценим Вашу потврду партизанских злочина на чему нисам инсистирао мада се дичите партизанштином ваљда зато што то не мож бити свак. Никакав лични интерес немам (навијам за Партизан) и вероватно инсистирате на томе зато што немате аргументе. Потпуно је ирелевантан В.Зечевић који се обријао и приступио Партији када је то било неспојиво чак са слављењем славе и када су његове колеге биле јахане од разних Мићуновића. Чудно је да тако багателишете Брозово учешће у стравичним злочинима у Мачви које је Арчибалд Рајс документовао за цео свет. Помињање Црњанског, прогоњеног до смрти од истих комуниста, је баш неукусно. Уопште нисам неутралан него покушавам да будем објективан (можда неуспешно) за разлику од Вас који сте се напајали Прлетихијевском епопејом ослобађања Бгд где су хиљаде Немаца (у серији) убијене а у стварности само један. Дакле остаде неодговорено питање ко је подигао устанак
Bundzija Sumadijski
Ovo sto ste mi malopre odgovorili nema blage veze sa onim sto sam ja napisao. Da li je vama u prvom pogledu opstesrpski ili opstevijetnamski interes, iskreno me se ne tice jer nije tema sta je interes nego sta je bilo i kako je bilo. To sto Vi naknadno tumacite proslost i podredjujete je svojim uverenjima i interesima, to je vec za drugu pricu. Da Vas pitam: odakle Vam da se crkva odrekla popa Vlade Zecevica i raspopila ga? Cudo da joj nisu smetali klerofasisti u njenim edovima, a jedan antifasista jeste. To sto ste Vi naveli partizanske zlocine, ja nisam negirao nijedan od njih, samo mi je smesno da ste navodili samo zlocince jedne strane u ratu, o drugoj ni reci, sem ustaljene busije takvih kao sto ste Vi da su "neutralni". To sto je Tito ucestvovao u ratu na strani Austro-Ugarske nije nista cudno za jednog drzavljanina Austro-Ugarske, zar ne? Ucestvovao je i Milos Crnjanski, recimo, pa Svetozar Pribicevic i da ne nabrajam dalje. Ali, to cete "opstesrpski" precutati, zar ne?
Пример - Бундзији Сумадијском
Да се обратим г-дину који ме незграпно апстрофирао пар пута мада су му прилози плитки и испод нивоа полемике. Разлог за његово збрда-здолисање је вероватно помањкање образовања али то мени није проблем. Није се дотакао ни једне од прегршти чињеница које сам изнео већ само паушално етикетира. Не верује да не фаворизујем ни једну страну што мени не смета. Како и зар уопште треба да га убеђујем да ми је важан само општесрпски надстраначки интерес? Иначе је потврдио све партизанска недела али ми замера што сам због симетрије изоставио четничке. Смета му и мени приписује назив 'распоп' за отпадника од цркве и члана КПЈ! Такође,'нисам одолео ни зову старе четничке терминологије(?)' да поменем општепознату чињеницу да је Броз био аустријски војник и учесник битке на Церу. Нејасно је да ли брани Крајачића и његову подршку геноциду над Србима? Што се тиче четника добро су документовани многи тешки злочини које су чинили али то није била тема већ ко је подигао устанак а г.БС то није одговорио.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник
Дан устанка – заборављени празник

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља