понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:34

Српска Википедија у потрази за чланцима о Првом светском рату

субота, 06.07.2013. у 21:57
Потребно што више чињеница о Првом светском рату за „Википедију“ Фото sr.wikipedia.org

Слободна енциклопедија „Википедија” на српском језику проширила је недавно садржај о Првом светском рату за 15 чланака, окупивши све заинтересоване за ову тему на једнодневном маратону. Током 24 сата једна група је писала искључиво о великом сукобу започетом 1914, чиме је „Википедија” на српском желела да крене у сусрет стогодишњици од избијања Првог светског рата, која ће бити обележена следеће године.

Ни после окупљања чланова ове интернет заједнице енциклопедија на српском није обимна у довољној мери. Због тога је српски огранак „Викимедије”, организације са седиштем у САД која је покренула „Википедију”, позвао све кориснике светске мреже да употпуне слику о Првом светском рату тако што ће дописивати садржај. „Википедија” је позната као енциклопедија чије одреднице креирају сами корисници, без строгог уредничког надзора. Како каже Филип Маљковић, један од администратора српске „Википедије” и потпредседник српског огранка „Викимедије”, Први светски рат је огромна тема, коју су његове колеге поделиле на посебне чланке.

– Учесници маратона писали су посебне чланке о овој теми, тако да смо на крају имали 15 нових чланака. Ја сам, на пример, написао одредницу о последњим преживелим ратним ветеранима овог рата, с податком да је прошле године умрла последња ветеранка, Британка Флоренс Грин, објашњава Маљковић.

Он каже да је иницијативу за маратонско писање дала „Викимедија” из Шведске, која сарађује с организацијом „Европеана”, архивом слободних фотографија. Од куће или из канцеларије локалне организације, сви заинтересовани су допринели колико им је знање о рату допуштало. Осим у Србији, слични маратони истим поводом су одржани и у Шведској, Британији, Аустрији, Белгији и Холандији. Пошто оснивачи за „Википедију” кажу да је „слободна енциклопедија коју свако може да уређује”, то је и у овом случају значило да су текстови о рату одлазили на интернет без јаке контроле. Управо због тога, слободна енциклопедија суочава се с појединцима који на сајт уносе нетачне и пристрасне информације. Администратори „Википедије” такве кориснике називају вандалима, које понекад чак и блокирају, мада у случају текстова о Првом светском рату није било потребе за тим.

– Први светски рат није изазвао „ратове изменама”, како ми називамо честе измене садржаја, брисања и додавања супротних података. На нашој „Википедији” ове ратове су изазивали чланци о, на пример, Анти Павелићу или Другом светском рату и, што нас изненађује, о правопису.

Како објашњава наш саговорник, честе промене на „Википедији” долазе због транскрипције страних имена. Тако су корисници енциклопедије на српском заратили око транскрипције презимена краља рокенрола: да ли је Елвис био Присли или Пресли.

„Википедија” на српском има 200.000 чланака. Према оцени администратора, она треба и мора да буде садржајнија.

– Ми смо мала заједница и немамо довољно чланака, тако да користимо сваку прилику да позовемо људе да пишу за нас. Добро су нам покривени стари Египат, словенска митологија и Други светски рат, али многе друге ствари, попут Првог светског рата – нису.

„Википедију” не пишу стручњаци, па није поуздан извор, али како закључује Маљковић, она јесте постала место на којем милиони људи свакодневно траже готово све што их занима:

– Увек кажемо људима: немојте нам веровати! Али, друга је ствар ако неко за оно што тврди постави референцу, ако се позове на релевантан извор који читалац може да види. Уосталом, иако „Википедија” није референтна, пракса је показала да се људи ослањају на њу.

„Википедија” је седми најпосећенији сајт на свету. У Србији, према подацима домаћег огранка, „Википедија” је осми сајт по посећености, с тим што се рачунају све језичке верзије, а не само она на српском.

Ј. С.


Коментари2
b5ed9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

anabela ana
Mislim da ima mnogo tema koje se odnose na Prvi svetski rat, vazne su,ali nisu poznate. U zapadnom poimanju ovog istorijskog dogadjaja Sarajevski atentat je samo brutalan teroristicki cin, sto se donekle moze razumeti,ali treba vise reci o razlozima nezadovoljstva Srba u BiH i u to vreme, kao i neshvatljivoj odmazdi nad civilia, zenama, decom, svestenstvom, muskarcima i svima koji su bili Srbi u Bosni posle tog atentata. Zivot jednog princa je naplacen desetinama hiljada zivota neduznih civila. Drugi primer znam iz sopstvene porodice, moj deda je bio Licanin i dobrovoljac na Solunskom frontu.Cesto su me upravo Srbi iz Hrvtatske pitali kako je to Licanin bio dobrovoljac na Solunskom frontu. A u operacijama u Dobrudzi i kod Soluna ucestvovalo je vise od 4 000 Srba iz Hrvatske i zabelezeno je da gde su oni prosli Bugarska vojska je bezala u panici.Zbog tih i mnogih drugih stvari treba omoguciti ljudima narocito mladjim, ali i strancima da sagledaju tezinu ucesca Srbije u Velikom ratu.
јан пк
Довољно је упоредити хрватско виђење јасеновца и усташког покрета и српског. Видећете са колико нежности хрвати романсијер говоре о усташама.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља