уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Храстови лужњаци „прегазили” 220 лета

недеља, 07.07.2013. у 11:25
Фото Д. Јевремовић

Два најстарија храста смештена су у близини речице Робаје, у месту Баре.

– На највећем храсту већ се виде знаци старости. Видљива су и оштећења која прави дрвоточац, црв који буши дебло. Неке гране су се осушиле и исечене су, али су се на тим резовима појавиле младе. Мештани тврде да су храстови записи, али још не постоји потврда за то. Претпоставља се да су крстоноше пре два века обилазиле овај крај и освештавале храстове да народу служе као црква. Са овог места су 1941. године борци отишли у партизане – каже Небојша Јовичић, из општинске управе у Барајеву.

У крошњу највећег храста пре три године ударио је гром, пробушио је стабло, али га је Илија Громовник очигледно поштедео.

– Гром је ударио у храст на Огњену Марију и то око осам сати увече. Из даљине се видео велики пламен па смо супруг и ја одмах позвали ватрогасце. Пламен је захватио крошњу и ширио се ка корену. Ватрогасци су га гасили до дубоко у ноћ. Виде се трагови ватре, али је храст преживео – објашњава Милка Радовановић, из чуварске службе на Шиљаковцу.

„Група лужњака – Јозића колиба”

Крошње шест стабала храстова лужњака заузимају 16,49 ари на градском излетишту „Јозића колиба” на левој обали реке Колубаре. Заштићени храстови су на ливади, где су и чуварска кућица, бунар из којег вода одавно није за пиће, озидан роштиљ, клупе, летња школа и споменик посвећен Посавском партизанском одреду, који је окупио око 3.000 бораца, а који више нико не посећује.

– Шест храстова је 1996. године стављено под заштиту трећег степена. Забрањено је ломљење грана, кидање лишћа, ложење ватре у њиховој близини, испаша стоке... – каже Јелена Туцаковић, стручни сарадник за заштиту природе у ЈП „За заштиту животне средине Обреновац”.

Простор међу шест заштићених стабала нашао је и један храст, којег је у последњих неколико година два пута ударао гром. Дрво је и даље живо, али је предвиђено за подсецање. На стаблу се налази видиковац са којег може да се види готово све до Колубаре – напомиње Туцаковићева.

– Храст означен бројем један мора да се санира због трулежи, али већ шест месеци чекамо да се све процедуре заврше и да нам се одобри да га заштитимо. Стаблима два и три су крошње са унутрашње стране исечене да се не би узајамно ометале. То показује да је ту некада била густа шума. Храстови три и четири су спојени у корену, а дебла су им одвојена. Ова појава се у шумарству зове „пољубац”. Сва стабла су и даље репродуктивна па водимо рачуна о подмлатку, јер ће једног дана завршити свој циклус. Кажу да храст лужњак може да живи 1.000 година, али ипак постоји неко правило да се он рађа 100 година, 100 живи, а 100 година умире – каже Туцаковићева.

Крај „Јозића колибе” требало би да прође аутопут „Београд – јужни Јадран” до Пожеге. Према плану, деоница аутопута код „Јозића колибе” била би удаљена четрдесетак метара од споменика природе. Камен за ову трасу постављен је још 2007. године, због чега су се надлежни у Фонду заштите животне средине општине Обреновац 2008. године обратили Заводу за заштиту природе и Министарству заштите животне средине. Донето је решење о условима заштите природе.

Сукоб богова у стаблу храста

Према старој словенској легенди, у крошњи храстова живи Перун – бог грома и неба, а у корену Велес – бог подземног света и мртвих. Када Велес хоће да изађе из подземног света, Перун га гађа громовима. У знак победе над Велесом Перун пушта кишу.

Циљ – европски стандард

Београд има 1,7 процената територије под заштићеним природним добрима, а циљ је да се достигне европски стандард од шест процената до 2020. година.

– Природна добра на територији Београда својим шумским екосистемима пример су своје врсте, као што је случај са храстовима лужњацима – каже Дејан Трипковић, стручни сарадник у Градском секретаријату за Заштиту животне средине. Он истиче да ова установа сваке године издваја средства за заштиту заштићених природних добара.


Коментари1
eeb07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

СРПКО МЕДЕНИЦА
Очекујем чланак о храсту који се изненада нашао на путу у селу Савинац код Такова.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља