петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Стари храст

Аутор: Мухарем Дурићуторак, 09.07.2013. у 15:00

Задужбине, чесме, мостови, куле и градови,одбројавају деценије и нижу године. Људска потреба да се свет украси корисним грађевинама намеће се као важност.Савлађују се необуздане реке, стварају језера. Неимари остављају за собом и стихове невелике песничке вредности који потхрањују илузију развитка, надмећући се колико која грађевина има стубова, колико мост има окана и колико представља понос града и земље. Грађевине имају несумњив значај, данас се то посебно односи на путеве.

Свака градња, за коју су везани многи догађаји и судбине,према предањима, захтева и људске жртве,од ћуприје на Дрини до Скадра на Бојани.Сада се, као о жртви,говори о једном дрвету, старом храсту код Горњег Милановца,који се нашао на траси новог пута и мора да буде посечен.

С пуно дивљења, људи говоре о дрвећу. То је нешто драгоцено што изискује поштовање.Посебно о дрвету као што је храст.То је дрво старих Словена!

Путеви су, такође нештошто за нас нове људе, има изузетан значај.

У Савинцу код Горњег Милановца стоји вековима тај стари храст. Да би туда прошла траса новог пута, храст мора да буде погубљен.

Тамо у некој дивљини, да би то престала бити, планирано је да прође нова, модерна саобраћајница која је неопходна. Али се испречило дрво, шестсто година старо.

Е, сад, шта је важније, стари храст или нови пут?

Било би неискрено тајити да се испод површине не крије политика. Али, то је већ досадна игра.

На „славној“ Ибарској магистрали, ко путује тај зна, месецима, мало, мало, миц по миц, дограђују се путеви које време, киша и снегови разграђују. Уз трајно негодовање, траје то неко време, држи воду док мајстори оду, па опет поново, кроз брдовити крај код тунела Штавица, где се гаје шампињони, пре Рудника, одакле се спушта доле, ка Горњем Милановцу и даље. Нова траса је неопходна...

У Пионирском парку у Београду, код зграде Председништва Србије и здања Скупштине града, стоји једно дрво с посебном ознаком. То је храст лужњак. На том месту опстаје столећима, триста година. Српски краљеви и београдске паше и беглербегови нису помишљали да га склоне.

Стари храст у Савинцу двапут је старији.

Границе оданости и издржљивости није лако одредити, као што није лако одговорити на питање да ли је могуће прилагођавати се.

Сад је, на траси будућег аутопута, искрсао компликован проблем да се стари храст заобиђе. Вијадуката, који прате нови београдски мост на Ади, и кружних путева, пуни су градови. Шарганска пруга, којом је, преко Кремне, ишао ћира, пуна је „осмица“. Градитељи су знали да обиђу нека места.

Прилаз Београду, код новог моста, сада има више завијутака и теже је њиме проћи него раније.

Храста има од Северне Америке до Европе и Азије, свуда по свету.

Кажу да је Венеција изграђена на храстовини. Остаје да се види да ли ће буковина из Савинца пуцкетати док гори у зимским ноћима или ће бити искоришћена на други начин, у градњи или изради намештаја.

Дрвету су људи ишли на поклоњење. „Не ломите ми багрење“ пева Ђорђе Балашевић и још вели: „Без њих ће ме ветрови одувати“. 

Кад се у шуми чују ударци секире, и звук моторне пиле, зна се да то обарају велика стабла.

Сидни Полак у свом филму „Коње убијају, зар не...“ алудира на животињу коју треба докрајчити.

Као у инат градитељском духу, чује се да се радници, који би требало да сруше стари храст, плаше да га пипну.

Књижевник и новинар


Коментари5
03526
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marina Vojnović
Poštovanje svima! Rekla bih nešto u odbranu hrasta. U najranijem periodu hrišćanstva veliko, visoko i lepo drveće, ako se na varam, upravo hrastovo drveće, koršćeno je kao mesto oko kog su se ljudi okupljali, molili i sl. Na takvom drveću bi se urezivao jedan krst i ono bi nadalje imalo ulogu kakvu danas ima crkva. Dakle, uklanjanje jednog takvog drveta jednako je uklanjanju crkve. Takvog drveća po Srbiji ima dosta, a iako šira javnost možda za njih ne zna, lokalno stanovništvo vrlo često i zna za njih i ima manje ili više poštovanja. Takvi hrastovi su upravo zbog tog svoj posebnog mesta u srpskoj tradiciji i preživeli do današnjih dana, zašto bismo uh danas mi uklanjali.
Marina Vojnović
Poštovanje svima! Rekla bih nešto u odbranu hrasta. U najranijem periodu hrišćanstva veliko, visoko i lepo drveće, ako se na varam, upravo hrastovo drveće, koršćeno je kao mesto oko kog su se ljudi okupljali, molili i sl. Na takvom drveću bi se urezivao jedan krst i ono bi nadalje imalo ulogu kakvu danas ima crkva. Dakle, uklanjanje jednog takvog drveta jednako je uklanjanju crkve. Takvog drveća po Srbiji ima dosta, a iako šira javnost možda za njih ne zna, lokalno stanovništvo vrlo često i zna za njih i ima manje ili više poštovanja. Takvi hrastovi su upravo zbog tog svoj posebnog mesta u srpskoj tradiciji i preživeli do današnjih dana, zašto bismo uh danas mi uklanjali.
ranko petrovic
Hvala G.Duricu na lepom tekstu i dilemi koja ostaje i posle citanja teksta!Pitam : kako to da do sada nismo znali za Sveto Drvo?Kako to drvo moze da bude vlasnistvo nekog seljaka(a jeste)?Kako to da je taj domacin naplatio Hrast (po kubiku)od Drzave i odrekao se Svetog Njega?Kako je Ono postalo tako vazno,odjednom,nekim NVO i ostalim mangupima?Kako je moguce da pocinje jos jedna kampanja protiv auto puta?Pa jel smo mi malo ludi ili mnogo losi ljudi?
petronije petrovic
Gospodine Duricu, aluziju u kultnom filmu Sidnija Polaka "I konje ubijaju zar ne" ste pogresno upotrebili. Tamo je rec o mucenju ljudi u vreme ekonomske krize, povredjenog konja ubiju da se dalje ne muci, coveka izmorenog i namucenog teraju do kraja. Stari hrast niti je namucen niti umoran. Umorni smo mi od ovakvih "profesionalaca" koji ne uvazavaju ni najelemntarnije kriterijume ocuvanja okoline a da ne govorimo o nasledju, tradiciji, pa ako hocete i nekom predanju.
Radovan Ozren
Meni se cini da ovaj "Hrast" ili "Starina Hrast" je idealna prilika da ovaj autoput dobije jos jednu atrakciju, od koje bi svi imali koristi u buducnosti, blizoj i daljoj. Inzenjer sam i znam da nije nikakav problem da se "Kod Hrasta" jedna i druga traka puta izmjesti u jednu i drugu stranu, po 200 do 300 m, gdje bi u sredini ostalo povece "Hrastovo ostrvo", na kojem je moguce napraviti "Hrstovu Krcmu", sa parkiralistem i odmaralistem (samo molim bez pumpe, imamo ih bar deset puta vise nego skola!), sa toplom jagnjetinom sa raznja i malim "Hrastovim Muzejom" ili "Hrastovom kucom", kojia bi pricala "Hrastovu pricu", iz njegovih srecnih i zlih vremena... Ako je buka koja se podigla zadnjih dana "Oko Hrasta" bila u ovom cilju, onda svaka cast onome koji ju je podigao i Vama g. Duricu posebno zahvaljenje za "Muharemov Hrast", ako vec ne moze biti Aleksandrov ili Veljin!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља