уторак, 14.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 11.07.2013. у 15:00 Катарина Ђорђевић

Младе родитеље издржавају њихови очеви и мајке

Јована и Петар, млади родитељи петогодишње Маше, у шали кажу да њихов живот у многим епизодама подсећа на култну серију „Позориште у кући”. Девојчицу у обданиште води мама, из вртића је узима бака, тетка је два пута недељно води у школицу балета из које је узима тата по повратку са посла, а рекреативну наставу финансира деда. Петрова мама иде у набавку и три пута недељно кува, како би млади родитељи могли да се посвете детету. С обзиром на то да је Јована недавно почела да ради у једној адвокатској канцеларији па преподне проводи у суду, а поподне у канцеларији и због оваквог „реда вожње” кући стиже између седам и осам увече. Петар је повремено ангажован као економски консултант и нерадо признаје да у кућу чешће уноси пензију свог оца него сопствену плату.

Јована и Петар само су један од готово половине младих парова са децом које финансијски помажу очеви и мајке, а четвртина њих свакодневно користи „услуге” бака сервиса. Резултати истраживања, под називом „Млади – наша садашњост”, Института за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, показују да сваки трећи родитељски пар сматра да нема довољно времена за дете и не може да усклади посао и породицу, као и да нема адекватан стамбени простор. На питање шта им представља највећи проблем у родитељству, чак 64 одсто младих родитеља одговорило је да је то недостатак новца, а готово половина њих изјавила је да се осећа превише уморно и исцрпљено. 

Последње истраживање о положају младих родитеља из 2011, у којем је анкетирано 1.627 испитаника, од 19 до 35 година, у 62 општине Србије, показало је и да је у односу на 2003. мање младих између 34 и 35 година који носе бурму, као и да просечно време изласка пред матичара зависи од нивоа образовања. Млади са завршеном основном школом ступају у брак чим загазе у пунолетство, они са средњом школом око 24 године, а особе које имају више и високо образовање – око 27 године живота. У испитиваном узорку свега 27,6 одсто младих има децу и готово је изједначен број особа које имају једно или више деце, а свега десет одсто има троје деце.

Др Смиљка Томановић, професор на Филозофском факултету у Београду и аутор истраживања, наводи да први наследник обично долази на свет годину дана након склапања брака и ту образовни статус родитеља не игра битну улогу. Готово 70 одсто младих родитеља каже да је дете било планирано, 30 одсто признаје да се трудноћа десила непланирано, а два одсто каже да нису желели наследника. Подршку родитеља за заснивање сопствене породице имало је 80 одсто младих родитеља, док је 11 одсто бака и дека било против – осталима је било свеједно.

Ово истраживање такође је показало да је финансијски положај младих родитеља веома незавидан – веома мале приходе (до 8.000 динара по члану домаћинства) има готово трећина породица са децом. Осим њих, више од трећине младих родитеља има објективно недовољне приходе по члану породице (између 8.000 и 16.0000 динара), док се тек за мање од трећине може рећи да имају довољно новца за свакодневни живот. Само половина младих родитеља има стални посао у различитим секторима, док је више од петине незапослено, а више од шестине у несигурном радном статусу.

Небојша Савић, брачни терапеут и председник Удружења за очување и развој породице „Брак и породица”, истиче да се у нашој земљи не подстиче самосталност деце и да млади касно напуштају родитељски дом и остају финансијски зависни од родитеља. „Проблем настаје када родитељи почну да се мешају у брак своје деце и васпитање својих унука, сматрајући да на то имају право због финансијске подршке коју пружају својој деци. Ово време представља велико економско искушење за брак и родитељство и због тога велики број младих људи упада у временску замку – чекајући боље дане за одлазак код матичара и већи стамбени простор за родитељство пропушта важне биолошке „рокове” за долазак деце на свет”, закључује Небојша Савић. 

----------------------------------------------

Без посла више од 210.000 младих

Најновији подаци Националне службе за запошљавање показују да је у Србији без посла 210.545 младих, од 15 до 30 година,и 99.141 особа, од 30 до 35 година. Државни секретар Зоран Мартиновић недавно је упозорио да стопа незапослености младих у Србији износи 51,2 одсто.

Коментари14
69486
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Banaćanka Objektivna
Trebaju nam novi ljudi u politici koji će napraviti promenu u društvu i državi, a za to nam treba vreme, jer je to proces, ako nećemo revoluciju.
Зоран Обавезно поље
zoooki radovanovic | 12/07/2013 10:41, син људи код којих сам био јуче исто прича. Ради у поправном дому, им афарму свиња, комбајн, пољопривреда, умире. Ушао у дугове сада тешко да се исшчупа. Једноставно умире од рада само да се отараси дугова и да затвори фарму свиња. Бесан, хоће да уједа. Бесан на државу.
Radisav Paunović
Baš nam lepotu donese ova sloboda brbljanja koja se još i demokratijom zove! Čiča Mićunoviću i ostala bratijo, šta sad velite na lepe rezultate vaše borbe? Jel to ono što ste nam 25 godina punili glavu sa lepim životom pod demokraturom (diktaturom demokratije)? Neka, hvala!
zoooki radovanovic
Dajte molim vas radim ko rob imam srednju strucnu spremu radim na gradjevini radim kuci mislite da je lako na 40 stepeni raditi a gazde ni vode nece da uzme rucak kad dovijes to je dobro uglavnom ga preskoce kao brzo ce da uradimo mi to za 10 sati a ostaje se duze za neku bednu dnevnicu od 1700 -1800 dinara dam 500 dinara za prevoz nisam u gradu uzmem vode sok popijem bar 3 flase vode u toku dana ..dodjem kuci imam zemlju radim i nju i nemogu da sastavim kraj sa krajem koja deca od cega dacu zemlju ko oce da radi da vidim sta ce da sadi da mu se isplati ove g odine nas je grad ubio i nemamo nista koja poljoprivreda ??to pricaju ljudi koji se ne razumeju zar bi jedan normalan covek napustio selo da se od sela moze fino ziveti kao sto pricaju i otiso da radi za 25 000 dinara ko ima u selu 25 000 on je bbogat covek samo za racune radimo i za hranu i jedva izdrzavamo ..psenica 14 dinara kombajn uzme 1 tonu dauradi
Ljubi mama
"Tesko njima"- ono sto mene nervira je da ljudi koji sve imaju "na tacni", i one koje ostanu u drugom stanju da bi se udale (koja ljubav prema detetu), koje finansira neko drugi - su pune hvale i pameti i zelje da savetuju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља