недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

(Ре)брендирање Србије

Аутор: Ана Марија Поповићпетак, 12.07.2013. у 15:00

У среду 10. јула, на први дан Егзит фестивала, у Новом Саду одржана је конференција „Rebranding Serbia” (Ребрендирање Србије), коју је организовао управо Eгзит. Ово није случајно – Егзит као један од најјачих српских брендова, зна да има битну улогу у креирању имиџа Србије, а самим тим и право да се први обрати јавности на ову тему. На отварању конференције директор Егзит фестивала Душан Ковачевић освестио нас је чињеницом да је Србија чак на 108. месту од 118 земаља по Future Country Brand Index-у. Иза нас су једино земље попут Руанде, Пакистана и Бангладеша. Ово је дефинитивно податак над којим сви треба да се замислимо.

У свом говору, Душан Ковачевић је добро закључио да брендирање државе утиче на три ствари: на положај државе у међународној политици, на долазак страних инвестиција и на туризам. У државе са добрим имиџом радије одлазе сви: и дипломате, и инвеститори, и туристи. Са овим се сложио и Небојша Стефановић, председник Народне скупштине, који је својим учешћем на конференцији потврдио да Србија креће да размишља у овом правцу.

Егзит је успео да доведе два велика светска експерта за национално брендирање: Енглеза Џеремија Хилдрета, и Индијца Садира Џона Хороа, који је направио сјајну кампању Инкредибил Индија (Невероватна Индија). Хилдрет је рекао оно што и обично каже о Србији – да се опустимо. Србија јесте била под негативном кампањом, али из личног искуства знам да се не буди цео свет свако јутро размишљајући шта раде Срби данас и како да их још више мрзимо. Свет, као и ми, гледа своја посла. О свакој земљи може да постоји више контрадикторних ставова, и да они несметано коегзистирају. Леп пример је Америка, коју многи у свету не воле, али ипон воле.

Кампања Инкредибил Индија, управо је оно што туристичка кампања једне државе у развоју треба да буде. Лепршава, духовита, пуна лепих предела и што је најважније искрена. Не можете у националном брендирању много да се претварате. Наша несрећна реклама на Си-Ен-Ену пре неколико година показала нам је то. Држава не може да се исфотошопира. Држава је историјски појам, са вековима имиџа који не може тек тако да нестане. И не треба. Једноставно, уколико држава жели да има бољи бренд, и она сама треба да буде боља. Финска је направила „нокиа” телефон, Естонија је измислила скајп. Јужна Кореја је створила „самсунг”, а симпатични репер Сај урадио је пуно за јавну дипломатију и бренд Јужне Кореје. Сада је коначно разликујемо од Северне Кореје.

И шта сад да ради Србија? Треба да се нпр. угледа на Немачку. Деценије антикампање, два светска рата, нацизам, логори и опет по свим брендинг индексима Немачка је најпоштованија европска земља. Зашто? Јер праве неке од најбољих производа на свету. Аутомобили, Босова одела, Сименсови апарати, најбоља мрежа аутопутева на свету. Немци нису улазили у борбу с тешким историјским причама о себи, нити су их порицали. Они су их прихватили, искористили Маршалов план за обнову Европе, и убрзо после Другог светског рата почели да праве производе по којима су и данас угледни. Тако треба и ми да се поставимо. И они су, као и ми, имали познатог тенисера Бориса Бекера, и познати Октобар фест, али нису се задржали на томе. Новак Ђоковић и Егзит свакако су подигли глобалну видљивост Србије, али ми сад морамо да пронађемо супстанцу због које би људи и дошли у Србију. Можда неко од тих људи и даље мисли да смо агресивни или ратоборни, али на нама је да створимо и другу слику Србије. Не вреди борити се с негативном кампањом из прошлости, то је губљење времена и неговање комплекса ниже вредности. Треба да извучемо најбоље из себе и то понудимо свету. Не треба да извозимо своје воће и поврће као сировину, него готове производе од њих. На сировој малини не можемо написати „Made in Serbia“, али на џему од малине можемо. Као и на фијату који ми правимо и извозимо. Софтверима који су на светском нивоу. Компанија за прављење онлајн игрица „нордеус” нам је доказала то. И основне ствари – да средимо систем образовања, завршимо аутопутеве, појачамо туристички производ. Тренутно имиџ Србије у свету, између осталог, ненаметљиво унапређује и лепа кампања „Соулфуд Србија” Туристичке организације Србије. Да овакве кампање дају резултате, посведочио нам је на конференцији државни секретар за туризам Горан Петковић податком да од 2004. имамо чак пет пута више страних туриста.

Али, увек треба остати реалан. Србија се налази у специфичном политичком тренутку када је можда боље да мало сачека на велику међународну кампању националног брендирања. Сада можемо да пласирамо мање кампање, окренуте компонентама нашег друштва као што су туризам или извоз хране. Али најбитније је да прихватимо да је стратегија националног брендирања, у ствари, стратегија националног развоја. Нема успешног националног бренда, ако иза њега не стоји успех. Треба да одаберемо елементе стварности у којима смо изузетни, и да неуморно шаљемо те слике у свет. И то је то.

Студент Мастер студија Одрживог територијалног развоја на Сорбони 1, Париз


Коментари25
2f24f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan k
Dakle, Nemci su priznali zločine u ratovima, da bi dobro prodali Bosova odela. Naravoučenije - Daj onda da priznamo sve zlocine ko Nemci, pa da počne dobro da se prodaje napolju taj džem od malina!
Zoran Pavlovic
Pa, stanija i kompanija su najveci srpski brendovi. Novine pisu non stop o njima.
Deda Djole
Ovo dete nam otvara oci i usi. Slusajmo je braco Srbi. Budimo ponosni da imamo ovakvu decu. Ta deca nas vuku, nemojmo kociti !
rudi jelicic
Kako je dobro cuti da strani ljudi misle o nama, sta nam to vredi ka mi imamo mutljadzije koji mute zamucenu vodi i live u mutniom, od njih niko nesme biti panetniji a ni bogatija jer ne moze da pljacka ka oni samo ovlasteni. Za navedeno za maline. Nemacka ce nam ponuditi sve najsavremeniju tehnologiju za proizvodnju malina kao i drugih poljoprivrednih proizvoda, pa ked treba da platimo nemcima za njihovu tehnologiju, sabremo i oduzmemo ostane nam da je pita skuplja od tepsije.
vox populi
@Pacijent Prevrtljivi | 14/07/2013 11:04 ... i naučiti govoriti i pisati Srpskim jezikom, koristeći gdje god to nije rogobatno srpske umjesto turskih ili anglosaksonskih riječi (brend, šporet, avlija, sećija.....).

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Остали коментари
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља