субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:28

Од точка до глобалне мреже – изуми који су изменили свет

субота, 13.07.2013. у 21:57
Проучавање бактерија

Вест о смрти творца компјутерског миша и првих верзија електронске поште (е-mail), као и програма за обраду текста и интернета, инжењера Дага Енгелбарта,подстакла је бројне редакције специјализованих сајтова да подсете на изуме без којих наш свет не би овако изгледао.

За многе изуме се не зна када су и како настали, на пример сијалица на чијем проналаску се радило деценијама.

Преносимо листу од 10 најзначајнијих изума према оцени сајта „Кликтоп 10”.

1. Проучавање бактерија

Дисциплина биологије која се бави проучавањем бактерија, организама који се не могу видети голим оком, почела је да се развија током 20. века, а обједињује биологију и инжењерске науке. Врше се експерименти како би се створиле бактерије које ће експлодирањем у судару са вирусима уништавати патогена тела.

2. Светска глобална мрежа

 

Именица која се чешће користи за овај изум је – веб (web). Изумитељи су Енглез сер Тим Бернерс Ли и Белгијанац Роберт Кај, научници Церна. Многи веб погрешно доживљавају као синоним за интернет. Веб је, у ствари, само једна од услуга виртуелног света интернета.

3. Авион

 

Вилбур Рајт и његов четири године млађи брат Орвит заслужни су што се тмурног децембарског дана 1903. остварио вековни, икаровски сан човека – да се попут птице вине небу под облаке. Браћа су призната као први конструктори модерних авиона и пилоти првог лета на моторној летелици.

4. Транзистор

 

У лабораторији Александра Бела – тројац: Вилијам Шокли, Џон Бардин и Валтер Бретејн, у годинама после Другог светског рата, интензивно су радили на полупроводницима и транзисторском ефекту. За проналазак биполарног транзистора и полупроводника 1956. награђени су Нобеловом наградом.

5. Сијалица

 

Пре Томаса Едисона на десетине научника је радило на проналаску предмета који ће емитовати светлост. Почетком 19. века Хамфри Дејв је произвео прво светло од усијаног тела тако што је загревао комад платине. Проналазак сијалице приписује се Едисону који је откупио и поспешио патент истраживача Хенрија Вудворда и Метјуа Еванса.

6. Антибиотик

 

Тек у 20. веку човечанство је добило прилику да боље заштити своје здравље. Захваљујући истраживањима Француза Ернеста Дишена, доктора са Костарике Пикада Твајта, Шкота Александра Флеминга који је 1928. пронашао пеницилин, и напослетку Аустралијанца Хауарда Флорија, човечанство је почело да се лечи – антибиотицима.

7. Морзеова азбука

 

Иако је студирао хемију и филозофију, Семјуел Финли Бриз Морзе место у свету величанствених научника изборио је проналаском телеграфске методе преноса порука на даљину. Њом је свако слово замењено кратким, дугим или комбинованим звучним сигналом.

8. Папир

 

Изумитељи папира су живели као поданици на двору династије Ву у периоду од 140. до 80. године пре наше ере. Прва рецептура се базирала на бамбусу и тканинама растопљеним у води. Тајна прављења папира је дуго чувана. Преко Блиског истока папир је прво стигао до Турске, а касније, током 13. века, и до центра Европе.

9. Компас

 

Ово је изум чији су корени такође са Далеког истока. Процењује се да је настао током владавине династије Хан која је четири века владала тим простором, и по моћи и, што је важније, историјској заоставштини, била једна од најутицајнијих.

10. Точак

 

Изум најближи решењу за задовољење вечне људске жеље да креира перпетуум мобиле. Према тврдњама научника, точак (п)окреће цивилизацију још од петог миленијума пре наше ере и сматра се да му је први задатак био да покрене грнчарска кола.


Коментари0
06adf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља