петак, 18.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:58

Корпоративни интерес или етички принципи

Аутор: Драшко Карађиновићпонедељак, 15.07.2013. у 15:00

Кад министар јавно демантује самог себе, а то се недавно догодило министарки здравља проф. Славици Ђукић-Дејановић с контрадикторним изјавама о приватном допунском раду државних лекара, онда је то знак да је потребно да се и шира јавност укључи у решавање тог наизглед техничког питања. Јер оно ипак задире у суштину поимања јавног интереса.

Да подсетимо, државни лекари и стоматолози у Србији су стекли право да допунски раде у приватном сектору усвајањем члана 199 Закона о здравственој заштити у децембру 2005. Ово правно чудо,за тадашњег министра Томицу Милосављевића био јеначин борбе против корупције, мада је сваком разумном посматрачу више личило на гашење пожара кофом бензина. Још пре усвајања, предложени закон је изазвао бурна реаговања јер легализује сукобинтереса, што је законски преседан с обзиром на то да су државни лекари једини службеници којима закон дозвољава да раде и приватно у истој делатности! То је као кад би судија и тужилац имали право да после радног времена буду консултанти у адвокатским канцеларијама, кад би цариник радио у приватној шпедитерској фирми, професор државне гимназије и у приватној гимназији. Што, преведено на животне ситуације, отвара питање да ли ће у болници рендген-апарат пре подне код лекара-службеника радити подједнако добро као после подне код тог истог лекара-приватника?

У међувремену смо се приближили Европској унији па су почелa и независна оцењивањасрпског здравства. Прошлогодишње европско мерење квалитета (EHCI 2012), после поређења многих параметара, поставља српско здравство на последње 34. место у Европи по квалитету здравствених услуга.Стопа опште смртности је 14 промила,што је карактеристика неких афричких земаља. С превентивног, приоритети су померени ка куративном концепту пружања услуга. О томе сведочи висока стопа хроничних обољења, пре свих инфаркта, шлога, дијабета, одређених врста тумора. Међутим, ова студија показује да узрок последњег места нису недовољна средства, иако званичници тостално користе као алиби. Србија укупно издваја за здравство око 11 процената БДП, а Бугарска, Румунија, Албанија, суседи истог привредног потенцијала, између шест и осам одсто. Према томе, ове земље издвајају знатно мање за здравство а ипак су по показатељима квалитета испред нас.

Очито је здравство ограничено низом тешких системских промашаја међу које спада и чл 199 поменутог закона. Упадљиве су системске последице ове штетне норме. Опада продуктивност државног сектора, а пропорционално расту вештачке листе чекања за преглед, снимак, интервенцију. Што су дуже листе чекања пре подне, већа је тражња за приватном праксом, односно за „вечерњом клиником” у државној болници где се плаћа готовином. Читамо да се за операцију катаракте чека две године, радио-терапију половина оболелих од рака не добије у оптималном року. Недавно је контрола РФЗО утврдила да су поједини лекари зарађивали више стотина хиљада евра из приватног допунског рада у државној болници. Истовремено, изабрани лекари у домовима здравља, њих око 7.000, немају могућност допунског рада па се и лекарски корпус фрагментише на мањину повлашћених и већину пауперизованих.

Док 2.500 незапослених лекара чека посао на бироу, привилеговане колеге заузимају по неколико радних места. Квазиприватни сектор који се базира на паразитском превођењу пацијената преко лекара консултаната накарадним законским решењем је награђен уместо да буде санкционисан. Из угла РФЗО, логично је што допунски рад спречава интеграцију 7.000 приватних ординација и апотека у систем обавезног осигурања. Зашто би осигурање два пута плаћало истог лекара, и то једном кроз плату у болници, а други пут кроз надокнаду у приватној пракси.

Осим Стоматолошке коморе која је подржала укидање допунског рада, Лекарска комора, Здравствени савет, Институт за јавно здравље „Батут”, здравствене високошколске установе... остали су неми. Да ли је могуће да је уски, корпоративни интерес надвладао моралне и етичке принципе лекарске професије? Ако у здравственим институцијама нема снаге за антикоруптивни преокрет, није ли дошао тренутак да се за неопходни дисконтинуитет, од персоналног до организационог, затражи подстицајна помоћ оних који су показали способност убрзаног вођења Србије ка Европској унији?

НВО Доктори против корупције


Коментари6
a04fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stojan J. 2
Nase drzavne zdravstvene ustanove dobijaju fiksnu kolicinu para nevezanu sa brojem usluga,jedan deo za plate zaposlenih,drugi deo za material I lekove.Iz tog razloga njima je u interesu da imaju sto manje usluga I pacijenata.Popodnevni rad u tim istim zdravstvenim ustanovama je problematican sa nekih stanovista,medjutim,one od toga imaju prihode koji im popunjava praznine u budzetu I time finansiraju rad I u redovno radno vreme.Sama drzava je dovela sebe u takvu situaciju upornim insistiranjem na monopolu u lecenju I zdravstvenom osiguranju.Prema tome,drzava neka radi sa dopunskim radom u drzavnim ustanovama ono sto hoce,ali ne sme da ogranicava prava (eto novog problema za zastitnika prava gradjana) lekarima I stomatolozima koje je saterala u drzavni sektor.Drzava kao poslodavac, izgleda, ima problema da organizuje rad u redovno radno vreme.Nisam siguran u kojoj meri lekarska profesija treba time da se bavi.To mora da resava onaj koji je stvari tako i osmislio.
stojan J. 1
Lekari nisu isto sto I sudije,carinici,policija,vojska.Navedene profesije mogu da postoje samo kao profesije drzavnog sluzbenika I one mogu da se placaju samo iz poreza i slicnih drzavnih prihoda.Lekari I stomatolozi su kao i druge profesije koje iznose svoj proizvod i uslugu na trziste i od toga zive (ako su pacijenti zadovoljni uslugom).Zdravstveno osiguranje I drzavno zdravstvo postoje poslednjih stotinak godina I to ne svuda,a lekari nekim cudom postoje I lece ljude.Srpsko zdravstvo je na evropskom dnu bas zbog toga sto je najvise etatizovano.I pored proklamovane jednakosti privatnog I drzavnog sektora privatni lekari I stomatolozi u Srbiji su lekari drugog reda koji ne mogu da napisu recept,ne mogu da se edukuju,a nema ni pomisli o tome da naplate usluge iz kase obaveznog osiguranja.Ako drzava zaista zeli, ona moze da uvede u kasu osiguranja one ordinacije koje nemaju konsultante nego zive samo od privatnog rada.Zasto izabrani lekar ne moze biti privatnik?Kako ce bez direktora?
Student medicine
"Дијабет" је једно велико ништа. Дијабетес мелитус је болест. Зашто је ово важно? Зато што постоје две потпуно различите болести: diabetes mellitus et diabetes insipidus. Две потпуно различите болести Молим "Политику" да исправе овакве грешке и убудуће.
Biljana Popović
"S preventivnog, prioriteti su pomereni ka kurativnom konceptu pružanja usluga." Ovom rečenicom autor je mnogo rekao. Naše sadašnje zastvo je usmereno samo na promociju trošenja lekova i saniranja posledica koje su se u većini slučajeva mogle sprečiti. Omalovažavanje preventivnih aktivnosti i izuzetno slabo ili nikakvo ulaganje u promociju, očuvanje i unapređenje zdravlja nemože nas izvesti na pravi put.
Aleksandar В
Одличан чланак који треба да буде путоказ за решавање нагомиланих проблема у нашем здравству. Као што је аутор приметио велике су разлике створене између особља у самим државним институцијама. Међутим они који доносе одлуке у здравству спадају у групу привилегованих тако да је тешко очекивати да конкретно нешто ураде за решење ових проблема, а што није у њиховом личном интересу. Зато је потребна широка подршка јавности јер са овако драстичним урушавањем здравства угрожавамо сами себе и чланове породица. Ради младих и обесправљених лекара треба подржати све активности оних који се боре за заједнички интерес и лекара и пацијената. Сведоци смо да неки лекари возе скупе џипове купују луксузне куће а многи немају посла. Иако нисам лекар подржаћу све оно што је у интересу грађана и професије.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља