петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:19

Точак се на силу не враћа назад

Аутор: Томица Милосављевићуторак, 16.07.2013. у 15:00

Јуна 2002. један од мојих првих потеза као министра здравља било је упутство директорима о увођењу институције заштитника права пацијената у здравствене установе и о ванстандардним услугама на лични захтев у државним установама.

Доношењем системских закона 2005. регулисана су права пацијената у складу са тада усвојеном Европском повељом о правима пацијената, а такође је уведена институција допунског рада у здравству. Зашто и каква је разлика између допунског и прековременог рада? Прековремени рад је регулисан Законом о раду и може бити плаћен до највише трећине плате. Законом о здравственој заштити уведена је могућност допунског рада, ван обавезног здравственог осигурања – а онда се такав рад по закону плаћа тако да половину зараде за такву услугу зарађује тим који је обавио интервенцију. Овакав начин рада уведен је здравственим законом као својеврсним ,,lex specialis” прописом. Сећам се расправе о законима када сам у Крагујевцу 2005. износио претпостављени пример да Италијани и Фијат дођу поново у овај град. Ако нема регулисаног допунског рада, онда они могу да се лече код приватника, али не и у Клиничком центру, јер он ради само за осигуранике РФЗО. Овакав начин организације допунског рада и у државној установи где је доктор запослен омогућио је да се део новца зарађеног приватном праксом врати и државним установама у којима је доктор стекао вештине и знања; да се направи разлика у зарађивању између оних који више и боље раде и оних других. То је, између осталог, начин да најбољи не оду сутра потпуно у приватни сектор, а да државне болнице не остану без најбољих. Предуслов је био фискализација и она је спроведена – свака услуга која се плаћа у државној или приватној установи мора бити праћена издавањем фискалног рачуна.

У Италији овакав начин „вечерњих клиника“ био је антикоруптивна мера последњих 30 година. У свакој европској земљи постоји неки начин комбиновања државног и приватног рада. То је једна од специфичности лекарског посла. На пример, италијански доктор може да региструје и своју приватну амбуланту, поред редовног посла у државној болници, онда му се државна плата смањује за 20 одсто и не може да буде директор. Тако су они стимулисани да допунски раде у својим државним болницама. То је њихов начин, који се ефикасно спроводи – протеклог месеца су двоје мојих пацијената у Италији добили по сопственој жељи и избору ,,second opinion” – мишљење другог лекара –које су сами платили. У Енглеској и Француској доктора можете наћи у државној болници, али и у приватној, са којом има уговор о раду. Моје уверење је да је могућност да допунски рад буде организован у државној кући антикоруптивна мера. Године 2011, по нашем узору, и Црна Гора је законски регулисала овакав начин рада.

У Србији је било покушаја забране приватног рада за докторе запослене у државном сектору. За лекаре је уведена забрана допунског рада и постављен крајњи рок (до 15. септембра 2000) да се одлуче да ли ће радити у државној служби или ће се определити за приватну праксу. То је запамћено по злу и бујању рада на црно.

Перцепција корупције у здравству у јавности подгрева се и већа је него што стварно постоји. Цесид је спровео истраживање јавног мњења о корупцији у здравству 2010. године (4.232 испитаника на територији Србије без Косова и на узорку од 100 лекара и 100 медицинских сестара и техничара здравствених установа). Истраживање је показало да је утисак о корупцији у здравству већи него што грађани имају лично искуство о томе, па тако 58одсто сматра да је већина лекара корумпирана, док 64процента тврди да они у последњих пет година нису имали таква искуства нити су их имали чланови њихове породице. Деветнаест одсто грађана има став о корупцији на основу личног искуства, док 35процената формира такав став на основу људи из окружења или из медија (14одсто). Од оних који су имали искуства са корупцијом у здравству, 70 одсто такође тврди да им нико ништа није тражио већ су самоиницијативно давали нешто. Већина здравствених радника тврди да нису имали искуства с корупцијом. Они сматрају да огроман број запослених добро и поштено обавља свој посао и да је мали број оних који компромитују професију. Решење овог проблема они виде у побољшању материјалног стандарда здравства, едукацији и лекара и пацијената, кажњавању оних који заиста примају мито и у бољој организацији здравственогсистема.

Допунски рад је добра ,,алатка” у систему коју директори који воде државне установе нису у довољној мери користили (част изузецима, какав је на пример био Институт за реуматологију у Београду). Критике углавном долазе од оних који су увек били против свега, против сваког реформског корака – њихов кредибилитет је стога заиста проблематичан.

Комбинације јавно-приватног партнерства су пожељне, у будућности треба да их буде још више (а не да се укидају операције срца у приватној болници, као што је нажалост учинио РФЗО 2011. или да се раскидају уговори са приватним установама за вантелесну оплодњу, што је такође урађено 2011).

Здравствени систем треба да се развија, а не да се точак на силу враћа уназад. Уосталом, пошто постоји законска обавеза усвајање плана развоја здравственог система за петогодишњи период 2015–2020 – овај текст доживљавам и као прилог тој расправи.

Редовни професор интерне медицине Медицинског факултета Универзитета у Београду, министар здравља Србије у периодима: јун 2002 – август 2003; март 2004 новембар 2006; мај 2007 јул 2008; јул 2008 март 2011.


Коментари10
f8d4d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирка Перић
Леп покушај...али, зашто и дан данас не могу да пријавим приватну ординацију на себе?!У болници радим самостално, приватно-формално на пензионера, кога и не виђам, сем кад му дајем паре (на руке и на рачун)-и сви то знају.Актуелни закон налаже да приватни лекар може бити само 100% приватник, или пензионер (не инвалидски).Бесмислено.А нико то ни не помиње.
Goran Ostojic
Secam se kad je ovaj lik rekao da ce svako ko ne primi vakcinu protiv gripa ,morati da se potpise.Bilo mi je kao laiku ,smesno
John Deere
Dopunski rad je odlican koncept, medjutim, u Srbiji nema odlicnih ljudi da taj koncept sprovedu u zivot! Ministar je trebalo da bude prvi medju odlicnima. Dopunski rad nije njegova originalna ideja, njegov posao je bio da sprovede tu ideju u zivot. Bez toga, tesko Srbiji. I, to nam se ponavlja sa svakim ministrom!
D. Gajic
Podrska Tomici, sada se vidi da hocemo u Evropu vracanjem na istrosene vrednosti koje je on zapoceo da menja i uvodi svetska iskustva
Рио Лобо
Ето видите шта се добије кад се неки врхунски стручњак у некој области отисне у воде политике а сем те своје стручности нема талента за политику која је ипак вештина мало другачија од његове за коју се он годинама спремао... Штета за изгубљено време, и наше и његово... Како и садашња Министарка не схвата да није ни близу дорасла изазовима здравства... Па само наставите да форсирате формално звање а запостављајте таленат, таленат је све а од рада се човек само умори...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља