уторак, 23.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:05

Потенцијално опасна коруптивна мрежа

Аутор: Паја Момчиловчетвртак, 18.07.2013. у 15:00

Иако за здравство издвајамо 10,4 одсто БДП-а, оно се и даље сматра потрошњом, не улагањем у одрживи развој

Оснoвни проблем српске државе данас је биолошка угроженост грађана, која се огледа у чињеници да смо веома старо друштво са изузетно ниским наталитетом, прекомерним и превременим умирањем и оболевањем од превентабилних хроничних незаразних болести и са све већим исељавањем у иностранство млађих категорија становништва.

По стопама смртности и многим другим показатељима здравственог стања грађана, наша земља данас је на последњем месту у поређењу са земљама насталим распадом бивше СФРЈ и развијеним земљама Европе.

Реформске мере нису дале добре резултате, а спровођене су кроз десетине нетранспарентних пројеката, надзираних од стране консултаната из иностранства сумњивих стручних квалитета. До овога је дошло због лоше осмишљене и исто тако вођене здравствене политике стручно некомпетентних руководстава постављаних готово увек на основу партијске припадности владајућим странкама.

Иако за здравство издвајамо 10,4 одсто БДП-а (2010. година), оно се и даље сматра потрошњом, не улагањем у одрживи развој, а чињеница да су од тог износа чак 41 одсто директна издвајања из џепа грађана, све више нас сврстава у неразвијене земље света с лошим системом финансирања.

У доминантном јавном здравственом сектору 2010. било је 122.695 запослених са просечном зарадом од 342 евра. Не бисмо смели да заборавимо ни да је те године било регистровано незапослених: 1.706 лекара и 4.623 медицинске сестре и техничара.

Уз све то, имамо регистровану системску (тендерску) и ситну корупцију која гута знатна новчана средства и доводи до финансијског исцрпљивања грађана и сужавања обима и квалитета здравствене заштите.

Актуелни Закон о раду у члану 202 дозвољава запосленима са пуним радним временом да код другог (искључиво другог)послодавца могу закључити уговор о допунском раду највише до једне трећине пуног радног времена.Исти закон, међутим, у члановима 161 и 162 говори о праву послодавца да забрани рад код другог послодавца свом упосленику (клаузула о забрани конкуренције), коју присталице допунског рада не желе да примете.

Закон о Здравственој заштити донет 2005. године у свом члану 199 дозволио је само здравственим радницимада раде прековремено код свог послодавца или другог, с тим да се у члану 227 укида могућност рада у приватним здравственим установама након три године. Тиме се продужни рад у државним здравственим установама, практично, преводи у допунски рад, што је супротно одредбама закона о раду. Додатном законском регулативом – увођењем листа чекања, могућношћу ,,прескакања“ листа чекања плаћањем услуга из џепа грађана и увођењем фамозних ванстандардних услуга, уз постојање сукоба интереса између здравственог радника и његове установе и државних и приватних здравствених установа, створена је потенцијално опасна коруптивна мрежа, чији је резултат неравноправан положај лекара примарне здравствене заштите (није им дозвољен допунски рад) и већине других лекара, будући да су дозволе за рад у државним установама давали директори, који су у највећој мери били и корисници на тај начин привилегованог стицања финансијске користи. После 2008. године, изменама Закона о здравственој заштити могућност допунског рада не само да није укинута већ је и проширена на здравствене сараднике и раднике који су део тима за пружање здравствених услуга.

И на крају шта закључити? Да ли сам за допунски рад у здравству данас?

Ако се узму у обзир ниска месечна примања у овој делатности, штитећи појединачни и професионални интерес, ценећи тежину и одговорност позива, могли бисмо се преварити и рећи ,,да“. Али, овде морамо мислити и о интересу незапослених здравствених радника. Право решење у интересу свих запослених у здравству и свих грађана је, међутим, правично вредновање квантитета и квалитета рада, уз обезбеђење здравственим радницима неопходног одговарајућег стандарда.

Ако узмемо у обзир да су ове законске одредбе довеле до енормног плаћања здравствених услуга директно из џепа све сиромашнијих грађана Србије, уместо да се финансирају из јавних извора финансирања, одговор би био ,,не“. Желимо ли систем у којем је грађанин у центру пажње, онда је ово ,,не“ императив.

Будући да сматрам да је друштвени интерес да имамо уређен здравствени систем који по показатељима здравственог стања грађана наликује другим добрим системима и где корупција представља ретко присутан проблем –лично сам за ,,не“.

Председник Етичког комитета Српског лекарског друштва


Коментари6
8f4f1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stojan J.
Umesto sustinskih promena,sva krivica se svaljuje na lekarsku profesiju I na dopunski rad.Zabranom dopunskog rada,svi lekari u ovoj drzavi se tretiraju kao kriminalci kojima treba preventivno (pre istrage I presude) ograniciti prava koja im pripadaju kao I drugim gradjanima.Po prirodi svoje profesije lekari ne moraju biti drzavni sluzbenici.Neprihvatljiva je diskriminacija I potpuna iskljucenost privatnih lekara iz fonda obaveznog zdravstvenog osiguranja.Ako drzavi smeta dopunski rad, neka se odrekne monopola u obaveznom osiguranju I neka dozvoli da ordinacije koje zive samo od privatnog rada naplate bar deo usluga iz fonda osiguranja.Tada ce se sigurno povecati broj lekara koji ce napustiti drzavnu sluzbu I raditi samo privatno.Ako postoji tolika briga za mlade nezaposlene lekare,zasto im ne dozvoliti da sami osnuju privatnu ordinaciju,pa ako prezive od svoga rada,dobro, ako ne,neka se sele ili menjaju zanimanje.Ovako,da bi se zaposlili traze vezu,ulaze u partije, ili nesto trece.
Miloš Petrović
Vrednovanje kvaliteta i kvantite rada ne može se sprovesti kao da lekari rade u drugoj državi. Oni su u Srbiji, i dele sudbinu ostalog naroda. Svako drugo insistiranje (i za druge profesije) pretvara se u golu pljačku. Jer, lekari se plaćaju iz budžeta. A ko puni budžet? Pa nećemo valjda uvoditi kaste. Bar ne o državnom trošku.A o zakonu? Ne vredi ni govoriti: Ustavni sud, da radi samostalno, imao bi pune ruke posla. Toliko o kršenju zakona od strane države.Sramota je da država sama poništava zakone koje je donela, drugim diskriminatorskim zakonom. Svašta u državi Srbiji (već se odomaćila uzrečica, što je posebno bolno).
radomir gajic
Lekari moraju da služe narod a ne da narod postoji da bi lekari imali šta da rade, Ovo je pitanje morala i etike i svi problemi nastaju kada se zaboravi i moral i etika
Душан Војводић Бирџа
*** Савесни лекари се не одвајају од пацијента. Воде га кући. У приватну ординацију.
DrJela Bisic
Puno postovanje,cenjeni kolegaDa(ovaj put)budem kratka:zabraniti dopunski rad zdravstvenim radnicima,kakav danas postoji,a eventualno omoguciti dezurstva,kakva su oduvek postojalaSprega javnog/privatnog sektora u zdravstvu je izvor korupcije koji ne moze da se kontroliseSteti pacijentimaUbija ugled lekaraProblem prihoda ne moze se resavati korupcijomZa 10-15g.,kada se stvari uSr razviju do krajnjih konsekvenci,kada drzava prestane da funkcionise i ovoliko koliko to cini sada-Srbija ce krenuti od nule(jer ce do nule dogurati)pa ce se nove institucije formirati,kao sto je to bilo pre 200g,posle II srp,ustankaDruga varijanta je da se to nece desiti,pa ce kovaci i baba-Stane leciti narod

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља