среда, 21.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 18.07.2013. у 15:00 Мишa Ђурковић

Летња школа пријатељства

Рад српске хуманитарне организације ,,Наша Србија” пратим годинама, али сам овог лета први пут имао прилике да посетим њихову школу пријатељства на Тари.

Овај пројекат се одржава већ тринаести пут заредом. Хотел ,,Бели Бор” као део војне установе Тара, током јула претвара се у велико дечје село. Хотел је смештен у изванредном амбијенту Калуђерских бара, а за потребе школе реновирани су спортски терени и изграђен мали дечји град у коме се одржавају радионице полазника. Сви полазници добијају исту одећу, исту храну и пролазе сличне програме.

Ове године школа ће имати два турнуса. Оба ће обухватити по више од две стотине деце. „Наша Србија” је још на почетку свог рада фокус ставила на помоћ деци која су током рата остала без родитеља, па се тако и камп усмерио на децу из сиромашнијих српских средина из различитих новоформираних држава и то посебно на рубне крајеве српског етничког простора. Тренутно се у кампу налазе и деца са севера Црне Горе и из Херцеговине, касније ће доћи са Косова и Метохије итд. Њима у организацији помажу неки бивши полазници, сада већ студенти од којих су многи из Братунца.

Један циклус траје десетак дана. За децу се организују и излети до неких занимљивих дестинација у околини попут манастира Милешеве или Мокре Горе, али је већина програма везана за активности у самој школи. Постоји довољно простора за необавезно дружење и забаву, али и много свакодневних активности које се одржавају по прецизном распореду. Школе спорта и спортске активности су такође регуларан део програма. Ту су, међутим, још два важна сегмента. Један чине уметничке радионице као што су школа сликања, вајања, музике, или фолклорних игара. Други чине предавања организована око пројекта „Српски код” преко којих се деца упознају са српском историјом, културом и најважнијим топонимима из српске традиције. Но деца се такође баве и актуелним еколошким темама, а имају и радионицу на којој се уче толеранцији и суживоту са припадницима различитих вера и нација.

За децу из Српске, Црне Горе и других крајева већ сам боравак у Србији и на Тари чини посебно искуство. Оно је, међутим, обогаћено и могућношћу да се друже с познатим спортистима или неким својим херојима као што су Миња Субота и Јоца Адамов. Однедавно људи из ,,Наше Србије” почели су да на Тару позивају и нека значајна интелектуална имена која старијим полазницима преносе своја знања из различитих области у вези са српским идентитетом и традицијом. По правилу, редовни гости су и политички представници Срба из крајева из којих долазе полазници. Председник Републике Српске је, на пример, редовни гост и покровитељ школе.

Школа је препозната као континуирани пројекат од општег националног значаја чију важност препознају и државни субјекти без обзира на партијску припадност. Основана је с благословом патријарха Павла, а ове године децу је обишао и Његова светост патријарх Иринеј. Истог дана полазнике школе поздравио је и актуелни председник Владе Србије.

Ове године школа је добила и нову димензију јер су по први пут у гостима и двадесеторо руске деце из Москве. Они су дошли у организацији Руске православне цркве, а са њима је у кратку посету стигао и владика Игњатије, викарни епископ руског патријарха Кирила. Искуства и српске и руске деце су изванредна, а споразумевање иде одлично без обзира на језичке разлике. Гости из Русије показали су интерес да се ова сарадња прошири и да следеће године дође још већи број деце.

,,Наша Србија“ је ове године због смањених финансијских могућности морала да редукује раније предвиђени број полазника. Кључну подршку дала је једна велика западна мултинационална компанија која послује и код нас. Нажалост наши богаташи и велики приватни привредни субјекти не виде интерес или позив да овакве ствари подржавају.

У време кад су вести са којима се сусрећемо углавном неповољне по нас и када имамо осећај да се српски простор, економија, култура и даље расипају и пропадају, вредно је знати да постоје и овакви пројекти који раде на сабирању и изградњи. Школа пријатељства омогућује деци десетак дана боравка у изванредном друштву и природном амбијенту током којих много науче и о култури и идентитету народа коме припадају, а на тај начин се чува и гради јединствени српски духовни и културни простор.

Новац који се у све то уложи занемарљиво је мали у односу на огромно расипање у српским јавним финансијама. Штета је стога што током лета немамо бар још пет таквих и сличних пројеката који би континуирано, сваке године, угостили по неколико хиљада деце.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Коментари4
fb150
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Иринаки Лазић
Као да сте прехвалили "Нашу Србију" - за дјецу из Српске ове године је то остало само празно обећање. Кажу "нама се", и обећавају "биће догодине". Разочарење је тешко, јер је истина да је љетни камп, Школа пријатељства, нешто најбоље, најпријатније и најкорисније што наша дјеца могу да доживе и свака част свима који су учествовали у том пројекту. Можда се може организовати исти камп уз новчано учешће родитеља, али само нек идеја и пројекат поживе у истом виду за што већи број дјеце.
Stari Beogradjanin
Hvala na ovoj kolumni. Prijatno je citatii nesto lepo i pozitivno o Srbiji.
Милорад Ђапић
"Новац који се у све то уложи занемарљиво је мали у односу на огромно расипање у српским јавним финансијама. Штета је стога што током лета немамо бар још пет таквих и сличних пројеката који би континуирано, сваке године, угостили по неколико хиљада деце".
Aleksandar Mihailovic
To je pravi humanitarni rad sa efektima.Zalosna je istina da kod nas egzistiraju kvazi NVO i humanitarne organizacije koje bilo ciji uspesni i predani rad na tom planu kritikuju.Koliko juce se oglasila jedna koja je osula drvlje i kamenje na Novaka Djokovica jer je uspeo da sakupi 1,2 miliona evra za bolesnu i nezbrinutu decu Srbije. Kvazi NVO koja deluje u Srbiji ga je ostro napala kako se usudio da radi tako nesto kada pate deca Tacija i zena iz njegovog harema.Ta ista kvazi NVO nikada nista nije uradila za Srbe,osim sto je samarala starce na ulici,a zeli da se kao nadnacionalna tvorevina stavi iznad ne samo Srbije vec svih drzava bivse YU i da njihov sef bude neki novi Tito.Toliko mrznje prema Srbiji i Srbima nije bilo ni u istupima Pavelica,Tudjmana,Hitlera.Kako je moguce da drzava jos i placa takve kvazi NVO,i to debelim parama,koje su cak iscrtale kartu Srbije bez KiM,cije se"vodje"ljube sa Tacijem na samoproglasenju,koje zagovaraju rastakanje Srbije,a nema para za male Tijane?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља