петак, 17.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:44

Од републичког кључа до Европе

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 20.07.2013. у 21:57
Филмови у Пули под отвореним небом

Пула, 20, јула- Из аутомобила, пред хотел „Хистриа”, једна за другом излазе три грације: Милена Дравић, Мира Бањац и Душица Жегарац. Насмејани Љубиша Самарџић се већ сместио, баш као и професор Дејан Косановић и Лордан Зафрановић, док је Неда Арнерић као председница жирија међународног програма Еурополис, на Верудели већ староседелац.

 Окупља се старо друштво, срећу се некадашњи земљаци и сарадници, све сами власници златних, сребрних и бронзаних „Арена”, да заједно прославе 60. рођендан Фестивала играног филма у Пули, уз ватромет изнад Веспазијанове Арене и уз присуство председника  Републике Хрватске Ива Јосиповића...

 Околности су хтеле да јубилеј фестивала буде прослављену првој сезони откакоје Република Хрватска примљена у равноправно чланство Европске уније. Како се тај чин догодио пре свега двадесетак дана, тешко је одмах рећи да ли је легендарном фестивалу боље у Европи, него што му је било у Југославији или независној Хрватској. Оно што, за почетак, јесте добро јестечињеница да је ЕУ проглашена за званичног пријатеља 60. Пуле, а то подразумева и подршку Медија програма Европске уније. За узврат, уметнички директор фестивала Златко Видачковић, Међународни програм Еурополис је и „кројио” према мери ЕУ, приказавши у првој недељи фестивала (од 13. јула) 12 дугометражних и 18 кратких филмова из земаља уније. Жири којим је председавала наша глумица Неда Арнерић, а у чланству били и редитељи Игор Штерк (Словенија) и Пјер Жалица (БиХ), пред собом је имао и праве европске изазове, попут канског победника „Живот Адел” Абделатиф Кешиша, „ Стражар” Микелеа Плаћида, „У кући” и „Млада и лепа” (чак два филма) Франсоа Озона, „Ја и ти” Бернарда Бертолучија, али и еротску драму „Пеликанова дружина” Питера Гриневеја.

Неда Арнерић пресекла рођенданску торту

Жири Еурополиса је завршио свој посао, али ће њихове одлуке о наградама остати тајна до самог завршетка фестивала, када буду познати и лауреати Националног програма који почиње вечерас. Неда Арнерић, која у Пули заједно са фестивалом прославља и свој рођендан, као председница жирија каже: „Било нам је лако, јер смо нас троје са ексјугословенских простора, а филмови су европски, тако да није било ни трунке пристрасности која се увек провуче и подвуче када су у питању људи који су вам блиски и које познајете. Овде тога није било, јер су аутори филмова људи које не познајемо и чији се животни путеви вероватно никада неће укрстити са нашима”.

 Као власница „Златне Арене” за улогу у филму „Алоа- празник курви” Лордана Зафрановића (1988) и „Сребрне Арене” за улогу у „Исправи се, Делфина” Александра Ђурчинова (1977), Неда Арнерић је заувек уписана у бурну историју Пулског фестивала. У њеним (и не само њеним) сећањима, забележене су и приче о томе како су пулске „Арене” често биле ирелевантне и како су се „додељивале по републичком кључу, пазећи да се деле равномерно, да се одржи баланс”. Било је лепо, сећа се Неда, примити награду пред импозантним аудиторијумом у Арени, али она никада није гарантовала да ће се по њеном пријему радити више и боље.

 И београдски професор Дејан Косановић има своје вечно место у историји фестивала. Овај историчар филма, аутор и редитељ документарних филмова, публициста и вишедеценијски професор на београдском ФДУ, подсећања ради, био је директор Пула фестивала чак у пет мандата - од 1963. до 1968. године (др Петар Волк је имао четири, а Миодраг Миша Новаковић три мандата). Најдужи директорски стаж имао је ипак Мартин Бизјак (10 година), који је Пулски фестивал организацијски вратио из Београда у Пулу, каже Косановић.

- Први филмови су се у античкој Веспазијановој палати у Пули приказали још 1953. године. Била је то ревија иностраних филмова које су узели југословенски дистрибутери, а тадашњи директор Кинематографског подузећа у Пули, Словенац Марјан Ротар, дошао је на идеју да се већ наредне године одржи и Ревија домаћег филма, с обзиром на то да је обим производње у Југославији порастао на више од 10 играних филмова годишње и више од 100 документарних и краткометражних филмова. Тако је и било и тако је почело. Већ од 1955. прихваћен је званичан назив Фестивал југословенског филма, донети су Статут и Правилник, уведена награда „Арена” и задржана награда публике. Потпуна консолидација фестивала догодила се 1956. године када је и маршал Тито прихватио да буде покровитељ, каже професор Косановић. Он не спори да се на Пулском фестивалу, у читавом једном периоду поштовало правило „републичког кључа”, али да ниједан добар филм није прошао незапажен и ненаграђен на овај или онај начин...

 Историја Пулског фестивала бележи и његову последњу годину као фестивала југословенског филма – 1990. када је победио „Глуви барут” Бате Ченгића, филм који је злослутно најављивао предстојећу трагедију у крвави распад земље, али и прву годину као фестивала хрватског филма – 1995. године. Од тада многе су се ствари промениле, и у животу и на филму. Од 2005. Пула осим националне селекције има и међународну, али и филмове из земаља бивше Југославије. Има ове године и рекордан број хрватских дугометражних играних филмова – чак 14, али и 10 мањинских копродукција.

Ове бројке нису случајност. Оне су резултат повећане продукције по јавним конкурсима Хрватског аудио-визуелног центра (пандан нашем ФЦС, прим, аут.) и јачања независне и телевизијске продукције играног филма”. Систем на којем се у хрватској кинематографији дуго и упорно радило, сада функционише за пример. Република Хрватска негује, развија и финансијски подржава своју кинематографију. Резултат је очигледан. Хрватску као узор наводи и словеначки редитељ Игор Штерк, који каже да је „систем у Хрватској прави пример како треба организовати кинематографију у Словенији, која је само до пре десетак година била узор земљама бивше Југославије, али смо изгубили корак са временом”.

Од 14 нових хрватских филмова, на свечаном отварању Националног програма, приказан је нови филм Далибора Матанића, комедија „ Мајстори” о којој ће бити више речи у сутрашњој пулској разгледници.


Коментари0
528bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља