петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37

Храст и заврзламе око храста

Аутор: Бошко Ломовићпонедељак, 22.07.2013. у 12:30

Не хвалим се, али сам међу првима, ако не и први, у овим новинама објавио, urbi et orbi, да се Храсту спрема погибељ. У ствари, пренео сам вапај председника Месне заједнице Савинац да ће Храсту, који је преживео Турке и громове, главе доћи аутопут. Први пут сам посетио „свето дрво” крајем новембра прошле године. Гранало се над ледином покривеном снегом, моћна машинерија Коридора 11 још је била далеко од њега.

А онда је Храст „израстао” у бити ил’ не бити, мој Хамлете. Прве и ударне стране престоничких новина нису могле без њега. Крошња се ширила и преко малих екрана. Узбудила се и узбунила Србија. (Тек стидљиво је објављена чињеница да је власник Храста већ узео од Коридора 11 три хиљадарке евра, па нека га посеку.) У његову дебелу хладовину пали су Бриселски споразум и фамозни Датум. Једино му је реконструкција Владе медијски конкурент.

Апели за спас са свију страна. Aut Храст, aut nihil! Министар, у необраном грожђу, најављује премештање вишевековника, све са кореном, жилама и жилицама, са ко зна коликом запремином земље око њих, са 40 кубика дрвне масе и лишћем, у порту савиначке цркве, задужбине кнеза Милоша. Никако, то не сме да се деси! Окупили се храстобранитељи одасвуда, а групна фотографија са словима у уздигнутим рукама HRAST PASTI NE SME (латиницом, да би и заштитници природе у цивилизованој Европи могли да прочитају и помогну), здушно је бранила православну светињу.

Није судбина Храста мимоишла ни првог потпредседника, ни Владу, ни Скупштину. Министар се (после консултација) поново појавио пред камерама и обрадовао храстобранитеље, детаљно објаснивши како ће Храст о(п)стати на свом месту. Тај његов иступ поновљен је и у Ољином „Утиску недеље”. А онда се, у рубрици „Међу нама” огласио познати архитекта са тврдњом да се Храст може преместити. Да ли сте, господине мој, прилазили близу, да ли сте видели Храст? Сумњам. Ако у Србији не постоји кран који би подигао и преместио толику тонажу, могао би се увести или направити само за овај случај, зар не!

Али, оставимо архитекту, тај подухват је напуштен, него се вратимо пароли: „И аутопут, и Храст”. План је да аутопут мало раскречи краке како би се, између њих, сачувало дрво. Потом, у дубок јарак око Храста би се спустио челични прстен да „Храст заштити од асфалта и асфалт од Храста”, рече министар. То у земљи, а над земљом стаклени изолатор који би спречио буку и гасове из ауспуха да продру у крошњу. Рибица у акваријуму или биљчица у хербаријуму?! Претпостављам да ће се дрво осећати као зверка, рођена и одрасла у дивљини, па ухваћена и заробљена у кавез. Зими ће му бити мало топлије, лети ће га, кроз стаклени оклоп, пржити сунце. Хоће ли издржати и докле? И то ће – према писању штампе – коштати два милиона евра. И вреди, јер Храст је, наједном, постао изборни адут: сасеку ли га, одоше гласови опозицији – сачувају ли га, ућариће власт. А избори већ „миришу” у ваздуху.

Nota bene, све ми се чини узалудним послом. Храсту „цуре” последње године. Он је безуби старац, а народ вели да је старост слабо оружје. Сувих грана је све више, пукотине у кори продиру дубоко у месо стабла. На ово ме наводи стручно мишљење доктора шумарских наука Слободана Вучићевића (најзад, струка!). Он сумња да Храст има 400, 600 или 800 година, колико новинари лицитирају као да су му кумовали или на бабинама били. Стручњак га пореди са Таковским храстом. Онај књажев се урушио 1903. године (комад стабла чува се у милановачкој цркви), одгајен је наследник, па је и од њега, осамдесетих година прошлог века, остао само голем суварак. Водећи наши фитопатолози узалуд су покушали да му продуже живот. Пре 18 година, засађен је и „унук”, са стиховима Милована Витезовића на мермерној плочи: „Ту је нова Србија рођена / у народу храстових корена”. Прича поучна и за Храст.

Е, при крају овог писанија, слете ми однекуд на ум јеретичка идеја. У Србији је око 70 народних кухиња, а два милиона евра је око 228 милиона динара. Свакој кухињи по 3,25 милиона динара, па да те Бог види! За спасење грешних душа бољег пута нема, а ни већег севапа!


Коментари14
d4fc1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

analitičar amater
@Мудрост мири разлике | 23/07/2013 17:55 Kod Srba i severnoameričkih Indijanaca. Je li tako??
Мудрост мири разлике
Мудри инвеститори могу реализовати и ауто-пут, и екологију, и традицију, јер Храст-запис код Срба представља симбол слободе и заштитнка куће и породице.
Djile Drndic
Vala bas je ovaj autor Bosko, jedan lomovic. Tacno sam znao da ce da tvrde da je drvo ionako pred smrti, bas sada, bas kao naruceno. I ne sme nijedan hrast da bude stariji od Takovskog, zaista "super" dokaz. Ima par suvih grana (koje se i ne vide na slici) i pukotine u kori, kao i vecina drveca, evo jos jedan "super" dokaz.
Твртко .
Novosađanin NS | 23/07/2013 09:57 Госн Новосађанин - како мислите да направите пут другом трасом а да не уништите неко друго растиње и дрвеће? Зар заиста мислите да је могуће направити пут а да се не сече ни једно дрво? Немојте тако! И сами знате да је то немогуће. Претпостављам да ће та траса бити дужа (јер мора да заобиђе нешто) - а на дужој траси, логично, има више растиња, биљака и дрвећа. Зашто је ово дрво неким људима "важније" од другог дрвећа? Хоћете да Вам кажем? .... Зато што је старо! Може се посећи колко год хоћете младог дрвећа - ал не дирајте старо! То је логика заштитника овог дрвета - који уствари уопште нису људи који чувају старине нити су људи који брину о екологији (колико ћемо бензина више трошити што идемо даљом трасом и колико ћемо другог дрвећа посећи - ником није важно)
Novosađanin NS
@Твртко: Асоцијације су врло јасне. Није неопходно уништити све старо да би се изградило нешто ново.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља