уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:31

У арапском језику реч ,,етихад” не постоји

Аутор: Проф. др Анђелка Митровићпонедељак, 22.07.2013. у 15:00

У нашим медијима приметна је доста дуго велика неуједначеност и произвољност у преношењу антропонима и топонима из арапског језика, што боде очи и на шта реагују и они читаоци којима овакве теме нису у опису радног места. Последњи у том низу је текст А. Стевића, научног сарадника Краљевског колеџа Универзитета у Кембриџу, у коме је аутор са више илустративних примера представио нашу суморну транскрипцијску праксу. Са неким ставовима у погледу преношења страних речи у наш језик можемо се сложити, али не и са варијантом речи Етихад, зато што у језику изворнику – арапском језику, таква реч не постоји. Изговор Џ. Хогана, првог човека авио-компаније Уједињених Арапских Емирата, не може бити ваљан аргумент јер он није изворни говорник. Тачно је да у пропагандном материјалу компаније стоји облик „Етихад“, али се свуда изнад њега налази и оригинално име, написано арапским писмом, заправо, једини релевантан облик за транскрипцију речи у свим другим језицима. У ДМГ систему транскрипције, који се најчешће користи за представљање изворне графије, глаголска именица „итихад“ са основним значењем: уједињење, и поимениченим:јединство; савез; конзорцијум..., гласи: ittihād(име компаније аl-Ittihād). Такав транскрипцијски лик налазимо и у релевантном приручнику A Dictionary of Modern Written Arabic (H. Wehr – Wiesbaden). На исти начин би именицу прочитаои сваки образовани изворни говорник, сваки арабиста, сваки зналац арапског језика. Отуда сматрамо да је облик „Итихад“ (прилагођено писање именице које се у преношењу страних имена примењује у стандардном српском језику – Правопис, 2010) прихватљивији од посредне, енглеске транскрипције Етихад, коју би уосталом инеки Енглезиизговорили као итихад, по аналогији са речима: eternal, ether, Ethiopian... Објашњењу зашто и Арапи користе варијанту Etihad (Политика, 13. 7. 2013), додали бисмо и чињеницу да се кратки вокал „и“ у неким именима у енглеском транскрибује са „е“. Тако смо „увезли“ Хафеза и Хеледа, мада имамо своје Хафизе и Халиде.

Арапски консонантски и вокалски инвентар, као и одређени члан представљају главне проблеме у преношењу имена из арапског на било који други језик. Арапски вокализам је веома једноставан и састоји се од трију самогласника: „а“, „и“ и „у“, који могу бити кратки и дуги, тако да није било тешко одредити адекватне кореспонденте у нашем језику (Правопис, 2010). Иако су као еквиваленти за арапске вокале „i“ и„u“, одређени наши и и у, Правопис даје само препоруку за преношење неких имена (п. 183), чиме је и он сам извор „транскрипцијског хаоса“ у новинама, за који је добар пример име недавно свргнутог египатског председника: Мухамед Мурси/Мохамед Морси. Варијације у изговору арапских кратких вокалских фонема условљене консонантским окружењем нарочито су изражене код вокала „а“, који, иначе, и у стандардном арапском језику, а особито у регионалним дијалектима има врло широку фонетску реализацију. Тако за арапски одређени члана „al-“, под утицајем језика посредника, али и због лошег правописног решења (184, 64), налазимо у дневној штампи бројне варијанте за шта је добра илустрација име бившег либијског вође: Гадафи, Ел Гадафи, ал Гадафи, Мoамер ел Гадафи, ел-Гадафи, ал-Гадафи (ар. Mu‛ammar al-Qaddāfî).

За разуђени арапски консонантски систем који садржи 28 гласова (половина не постоји у нашем језику), углавном је дата адекватна транскрипцијска кореспонденција (Правопис,182–183), првенствено ослоњена на књижевни арапски језик, али уз уважавање и колоквијалне реализације фонема (нпр. антропоним Гадафи). Изузетак је транскрипција међузубног сугласника „t“ са „т“, па је тако Баас партија после неколико деценија постала Баат партија?!

Истине ради треба рећи да неуједначеност постоји и при преношењу имена и из нама блиских европских језика, на коју систематски, духовито и конструктивно указује лингвиста В. Ђукановић, у добро осмишљеној емисији „Пут у речи” (РБ 2).

Одсуство стабилног и уједначеног система транскрибовања ономастике из арапског језика последица је више фактора, као што су сразмерно слабо познавање арапског језика, утицај језикâ посредника и лоша и недоречена правописна правила. Ово последње се може и мора мењати. Али, свакако, и поштовати, све док се кроз живу језичку праксу не нађу и усвоје боља решења.

Филолошки факултет – Катедра за оријенталистику, Београд


Коментари5
6ef58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ava 979899
Ako se striktno pridrzavamo pravilne transkripcije i izvornom pisanju onda me zanima zasto kazemo Vitlajem a ne Betlehem? Bet je kuca a lehem hleb, tesko da Vitlajem znaci kuca hleba?Toliko o doslednosti pa ne razumem zasto to Etihad bode oci, i kome?
Борислава Деспић
Професорка Митровић је најједноставније могуће објаснила шта је то транскрипција и шта је то адаптација, а сада Вас ја могу бомбардовати терминима којима се именују фазе усвајања недомаћих речи, посебице имена. Пре него што почнете да закључујете аналошки (а главни извор Вам је Википедија и врховни ауторитет Гугл-преводилац), ваљало би да претпоставите да постоји нешто што се зове стандардни језик и да постоје људи који се њиме баве. А то што стандардног језика нема (има га све мање) не значи да професионалцима и стручњацима треба забранити да нас, неуке, повремено обавесте о нечем из струке. Ако ништа, господо коментатори недобронамерни, ваља бити захвалан професорки Митровић што нас је научила макар томе како изгледа у оригиналу и шта значи реч од које Србљи очекују доларе, евре и остало благостање. Хвала професорки и Политици што јој је дала простора, у нади да ће бити више оваквих чланака.
Zvuk z
Gospodja je promasila temu. Ako je zvucni identitet kompanije "Etihad" u celom stvaru upravo "Etihad", onda tako mora biti i na srpskom.
Oskar Kokoška
Osvrnuo bih se samo na transkripciju imena Muhamed/Mohamed. Kad sam pre nekoliko godina bio u Egiptu, lokalni vodič po imenu Muhamed znao je prilično dobro srpski jezik i naši ljudi su ga tako i zvali, naravno izgovarajući njegovo ime kao Muhamed. Međutim, slušajući druge Egipćane kako mu se obraćaju, jednom prilikom sam ga pozvao sa Mahammad (produženo drugo "m"). Iznenađeno me pogledao i rekao da ga tako zovu samo "njegovi", dok ga "naši" uvek zovu Muhamed.
Bonn Berlin
Postovana gospodjo lepo ste napisali, samo ste nesto prevideli. Ovde se ne radi kako ce se jedno ime izgovoriti, da li sa e ili sa i. Na arapskom jeziku se zove Al- Ittihad, to je tacno, medjutim i Rusija se ne pise Rossiya na ruskom jeziku ili Aeroflot. Ovde je rec o pravilima civilnog aviosaobracaja koji zahteva ime avioprevoznika na engleskom jeziku koji je zvanican jezik u civilnom aviosaobracaju. Svi avioprevoznici imaju na trupu aviona ime preduzeca na engleskom jeziku, originalno ime moze paralelono da se stavi, ali ne mora.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља