недеља, 15.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:03

Просветитељ

Аутор: Игор Симићсреда, 24.07.2013. у 15:00

Ми немамо образовни систем, већ нешто што једе време и елан деци, новац родитељима – неку врсту колективног морања које сви по инерцији трпе, а које ипак даје у неким областима изузетне резултате упркос непостојању система. Држава просвету третира као нешто што ето мора успутно да се обави.

Министар Жарко Обрадовић је само најупечатљивији одраз запостављања образовања које владе континуирано показују. Ако је образовање суштински битно за економску и политичку будућност земље и индивидуално за добар живот њених грађана, онда су све владе показале да не воде политику у националном интересу. Лако је у медијима из дана у дан говорити о темама од тзв. националног значаја, али образовање је поље на којем тихо, стално, посвећено мора да се ради у интересу будућности земље, а резултати дођу тек после више година.

Министар мора да буде прожет духовно и интелектуално истом вертикалом која треба да буде кичма тог будућег, идеалног просветног система. Од Платона до Кена Робинсона, треба да се рве са свим теоријама образовања. Осмех деце која се тек упознају са светом у првим разредима или узбуђење студента укљученог у истраживачки рад његове су главне мотивације. Такав министар свестан је да школство треба да буде целокупно окружење погодно за развој детета у свим смеровима у којима његова или њена личност жели да се протегне и израсте. У складу са Џоном Дјуијем, циљ школства није толико да пружи знање о свету колико знање о себи, способност да ученик препозна и користи сопствене потенцијале. У свом латинском корену, едукација и значи подизање, развој.

Покушавам само да удахнем мало осећаја радости и одговорности коју човек на тако важном месту треба да има – то је особа у најлепшој мисији. При томе, желим да покажем да критеријуми за ту позицију треба да буду далеко виши. Спуштени су критеријуми за ученике, па и за руководеће позиције, а критеријуми треба да буду дефинисани тако да буду највиши макар не постојала особа која може да заузме фотељу просветитеља, полиглоте, филозофа, писца, путника Доситеја Обрадовића. Теоретски, ако постоји област у којој Србија може да напредује и буде чак водећа упркос реалној економској немоћи, то је образовање. Мислим да је Математичка гимназија, а то знам и из искуства јер сам исту завршио, управо показатељ да је то могуће, а Србија свакако има старе и озбиљне темеље за развој просвете.

Пропаст мале матуре је такође животна лекција за ученике: да може да се вара, да може да се буде преварен, да сиромашан родитељ може да буде изигран од стране државе, да се никоме не може веровати, а нарочито не држави. При томе, то је лекција коју науче на трауматичан начин у животном добу у којем не би требало да имају ту врсту стреса (питање је колико су сами испити смислени). Дачић је објашњавао у „Утиску недеље” да реална штета по децу треба да се сагледа и да не треба на пречац сменити министра Обрадовића. Усред такве изјаве убацио би рефлексно, као у кампањи, да су деца најважнија. Проблем је у томе што Дачић не схвата да је својом одлуком да не смени Обрадовића научио децу још једну лекцију о преузимању одговорности: нико не мора да трпи последице лошег рада ако је позициониран у партији. Многи људи на власти сами су кроз школу прошли као каријеристи којима је то увод у глиб политике.

Егалитаризам шанси не постоји јер нема система који би требало да се труди да умањи класне и животне незгоде са којима су деца дошла на овај свет. Са друге стране, не постоји елитизам критеријума, а када тога нема онда није недвосмислено јасно да неки људи имају вансеријске људске и професионалне квалитете. Онда би се сматрало здраворазумским да само изузетна особа може да буде министар образовања. Људи који испуњавају више критеријуме морају преузети водећа места, то је једини начин који тренутно видим јер ови протести су више крпљење него што имају утицај на систем.

Радост откривања нових знања, дружења, вештине, тимског рада, вођства, индивидуалних напора, игре, стварања, креативности, критичности, организације, дисциплине, спонтаности, љубави, различитости – све то обухвата образовање. Никоговићи не могу да воде нешто тако многоструко. Не будемо ли створили образовни систем, одрећи ћемо се једине шансе да се наше друштво реформише.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету у Њујорку


Коментари6
d614a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
U nasem obrazovnom sistemu je pravi haos upravo iz razloga sto je nefunkcionalan i ne priprema ljude za posao vec samo za diplomu. Kako je nebitno sta i koliko znas to se neki snalaze pa precicom i za kraci rok dolaze do diploma,tek da se nadje,da njom mogu da masu. Da smo iole mudri i da imamo nacionalnu strategiju razvoja za jedan duzi vremenski period imali bismo takav obrazovni sistem na svim nivoima koji bi umrezen sa ekonomskim i naukom davao upotrebljive kadrove za konkretne projekte vec operacionalizovane.Takvih ideja ima,ali,nema volje niti nam je sistem tako koncipiran da moze tako da se radi.Zbog toga nam raste armija nezaposlenih umesto armije zaposlenih,a socijalne tenzije bivaju sve vece,neizvesnost i nesigurnost u buducnost jos vise,pa se i tu radja pogodno tle za korupciju i pokusaj uhljebljivanja uz drzavne jasle,a takodje i zelja da se na bilo kakvom i kolikom poslu osetno zaradi i obezbedi za nesigurna vremena i"crne dane".Sistem i izborni zakon se moraju promeniti.
Aleksandar Mihailovic
U nasem obrazovnom sistemu je pravi haos upravo iz razloga sto je nefunkcionalan i ne priprema ljude za posao vec samo za diplomu. Kako je nebitno sta i koliko znas to se neki snalaze pa precicom i za kraci rok dolaze do diploma,tek da se nadje,da njom mogu da masu. Da smo iole mudri i da imamo nacionalnu strategiju razvoja za jedan duzi vremenski period imali bismo takav obrazovni sistem na svim nivoima koji bi umrezen sa ekonomskim i naukom davao upotrebljive kadrove za konkretne projekte vec operacionalizovane.Takvih ideja ima,ali,nema volje niti nam je sistem tako koncipiran da moze tako da se radi.Zbog toga nam raste armija nezaposlenih umesto armije zaposlenih,a socijalne tenzije bivaju sve vece,neizvesnost i nesigurnost u buducnost jos vise,pa se i tu radja pogodno tle za korupciju i pokusaj uhljebljivanja uz drzavne jasle,a takodje i zelja da se na bilo kakvom i kolikom poslu osetno zaradi i obezbedi za nesigurna vremena i"crne dane".Sistem i izborni zakon se moraju promeniti.
Aleksandar Mihailovic
U nasem obrazovnom sistemu je pravi haos upravo iz razloga sto je nefunkcionalan i ne priprema ljude za posao vec samo za diplomu. Kako je nebitno sta i koliko znas to se neki snalaze pa precicom i za kraci rok dolaze do diploma,tek da se nadje,da njom mogu da masu. Da smo iole mudri i da imamo nacionalnu strategiju razvoja za jedan duzi vremenski period imali bismo takav obrazovni sistem na svim nivoima koji bi umrezen sa ekonomskim i naukom davao upotrebljive kadrove za konkretne projekte vec operacionalizovane.Takvih ideja ima,ali,nema volje niti nam je sistem tako koncipiran da moze tako da se radi.Zbog toga nam raste armija nezaposlenih umesto armije zaposlenih,a socijalne tenzije bivaju sve vece,neizvesnost i nesigurnost u buducnost jos vise,pa se i tu radja pogodno tle za korupciju i pokusaj uhljebljivanja uz drzavne jasle,a takodje i zelja da se na bilo kakvom i kolikom poslu osetno zaradi i obezbedi za nesigurna vremena i"crne dane".Sistem i izborni zakon se moraju promeniti.
Милош Ј. Косовац
Све тзв. државице настале након распада велике и функционалне СФРЈ су у рукама амбициозних слугана великих система ЕУ и САД. Властодржци раде тако да њихове државе што пре постану Мини Маркети јефтине радне снаге и осталих ресурса, прво морске обале које су им дали на коришћење Хрвати и Црногорци. Иначе, када би власт имала добре намере за свој народ и своју државу, први услов да мењате - да транзицирате своје друштво је да направите најбољи образовни систем који ће обезбедити способне кадрове за да се спаси народ и држава. Но властодржци у овим државицама немају такву намеру, а и не знају.
DrJela Bisic
Ovakvo stanje u nasem obrazovnom sistemu nije sucajno i nije od juceNa njegovom"razvoju"radi se decenijama i ono je sada,potpuno u skladu a svetskim trendovima.Posle pada Berlinskog zida,pala je ljudska maska kapitalizma,i Americki sistem,rasirio se Evropom,pa i kod nas.Savremenim korporacijama nisu potrebni ljudi koji citaju,koji znaju,koji su obrazovani-za obican narod rezervisano je obrazovanje koje ih oposobljava da rade svoj posao i nista drugo.Sa vecim obrazovanjem jos bi ponesto mogli da razumeju,pa bi smetali.Obrazovanje mladih kod nas je porodicna stvar,a ne stvar drzave.To se vidi i po uspesima manjine,a neuspehu vecine

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља