петак, 29.07.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:53

Волео бих да терени буду моја канцеларија

Аутор: Марјан Ковачевићпетак, 26.07.2013. у 15:00
Фото Бета

О Новаку Ђоковићу сви знамо све. Само не умемо да завиримо у будућност, ни у оно што најбољи спортиста света 2011. и први амбасадор лепше Србије има да каже о себи. На таква питања нашег листа – о свему и свачему – одговарао је у време летњег одмора проведеног на Јадрану, а уочи наставка сезоне, од 5. августа у Канади.

Већ седму годину београдски тенисер завршава у светском врху, међу тројицом најбољих, а трећу узастопно на првом месту. По дужини владавине ушао је у првих десет у историји (а Србију увео међу првих шест земаља), освојио шест грен слем турнира, олимпијску медаљу и Дејвис куп са Србијом, али и даље шири страх и трепет – остаје спортски узор на терену и ван њега. Тек је навршио 26 и ушао у доба у којем већина достиже зенит. Свестан је одговорности коју има као звезда, како у спорту тако и у свом народу који поносно представља. Успех није изградио само ретким талентом већ и још ређом спремношћу на усавршавање и одрицање. Тако и одговара на питања: предусретљиво, али са много изграђеног такта.

Наш појединачни спорт има мало искуства у борби за прво место у светској конкуренцији, поготово тако јакој као што је то тениска. Успешну одбрану таквог резултата готово и да не познајемо. Одатле и прво питање:

Каква је разлика у доживљају између освајања и одбране?

Велика. Освајање носи другачију филозофију јер се руководиш новим циљем: да освојиш још једну титулу, да играш као да си ту први пут. Рекао бих да је тада жеља за успехом и победом већа јер си офанзивнији. Одбрану као појам доживљавам дефанзивно, тромо. Зато на свим турнирима које играм, спортски речено, нападам. Чак иако сам то такмичење освојио годину дана раније, ја га доживљавам као нови циљ који треба освојити и остварити нови успех, а не поновити и одбранити онај од пре.

Од продора на прво место морали сте више пута да мењате циљеве у ходу. Шта је дугорочни план, а шта је најважније до краја ове сезоне?

Циљеве сам прилагођавао постигнутим резултатима и новим могућностима. Када сам освојио Вимблдон, остао је неосвојен Ролан Гарос и било је логично да ми то буде главни циљ ове сезоне. Дугорочни план сам давно поставио и тога се сви у тиму држимо – да моја игра буде константна. Мени је лично најважније да овај ниво игре буде сталан и да останем здрав. Такође, сваки нови турнир је нови изазов, а ове године циљ је и да још једном освојимо Дејвис куп. Наравно, унапређења у игри су мој непрестани циљ годинама. Што боље играм, боље се осећам на терену, расте ми самопоуздање, а тиме и резултати. Најважнији задатак до краја године ме чека у Њујорку и највећи део снаге усмерићу управо на грен слем. Међутим, ништа мање значајни нису ми Роџерс куп, Синсинати, Пекинг, Шангај, Париз, односно завршни мастерс куп. Сваки турнир играм с намером да га освојим, а тако ће бити и у наставку сезоне. Нећу се штедети ни на једном, јер бих волео да трећу годину за редом завршим као светски број један.

Дејвис куп репрезентација Канаде стиже нам у септембру. Шта мислите о том полуфиналу на шљаци?

Очекујем да ће бити јако напорно, јер је ове године финале Ју-Ес опена у понедељак, а први меч Дејвис купа у петак. Надам се да ћу играти финале у Њујорку, где дан касније организујемо добротворну вечеру моје хуманитарне фондације, другу годину заредом. Тако да ћу доћи у Београд у четвртак, дан пре првог меча. Нажалост, нећу имати времена за одмор, адаптацију на услове дворане, другачију временску зону, другу климу... То је нешто са чим сам се већ суочавао и биће потребна права магија да сакупим довољно снаге и енергије за максималну борбу. Али, кад уђем у београдску Арену и осетим енергију навијача и огромну подршку, одмах заборавим на умор. Са друге стране, екипа ће вероватно бити комплетна и то ће умногоме повећати наше шансе да стигнемо до финала. Ниједног тренутка не смемо да се опустимо, јер је селекција Канаде дошла до полуфинала и њихове играче одлично познајемо.

Да ли се тенис изменио појачањем одбране и у ком смеру тренутно иде?

Данас многи тенисери из врха своју тактику заснивају на дефанзивној игри и поенима са основне линије. То је тренд који траје већ неколико година, а пре десетак или више година по овом стилу су били препознатљиви можда само шпански тенисери. Не верујем да ће се вратити сервис-волеј игра у догледно време, али ће тенис свакако бити бржи, експлозивнији, са јачим ударцима, а тенисери ће бити физички све спремнији.

Да ли и после деценије професионалне каријере постоји могућност усавршавања појединих елемената технике?

Апсолутно постоји. Има ту разних фактора који утичу на игру и исход појединих удараца. Иако сам ударио преко милијарду лоптица у досадашњој каријери, сваки ударац је другачији. На сваки утиче положај тела, умор, ветар, фокус, температура и влажност ваздуха, лоптице, жице... Увек има простора за рад, не само на ударцима већ и на себи. Ја то са својим тимом врло озбиљно схватам.

Ако бисте могли да предложите нову врсту подлоге, каква би она била?

Добро питање. Мислим да је измишљено скоро све што је могло да се измисли у тенису што се подлога тиче, али када бих бирао идеалну за себе, то би била подлога као на Аустралијен опену. По досадашњим резултатима се види да ми одговара.

Због чега често ризикујете са дроп-шот ударцима?

Некада желим да скратим поен, некада да променим ритам и изненадим противника, некада видим шансу да дођем до лаког поена јер је ривал далеко иза основне линије. Често ме тај потез одлично служи и доноси ми предност, али се више памти када ми дроп-шот не иде по плану и када погрешим.

Већ неколико година се очекује бржи продор Раонића, Томића и Димитрова, сада се пробија Јанович. Зашто млади касне?

Не бих рекао да касне, јер је поред овако јаких играча у топ пет јако тешко стићи до врха. Када се све сабере и одузме, ви годинама имате доминацију 4-5 играча. Младима треба континуитет, јер без самопоуздања које стичете победама не можете много напред. Данас су финесе у ударцима много мање, а чешће одлучује глава – самопоуздање и концентрисаност. То се стиче, нико не може да вас научи да верујете у победу, да уђете на терен сигурни и спремни и да то траје. Данас имате ситуацију да неко од млађих играча један меч одигра фантастично, избаци фаворита, а већ у следећем колу изгуби. Ту доста помогне или одмогне искуство. Ја сам био у сличној ситуацији, али можда је младим тенисерима данас још теже.

Да ли огромна очекивања овдашњих навијача више мотивишу или оптерећују?

Мотивишу ме увек. Често, кад сретнем људе на улици, они ми кажу колико се нервирају, како се буде ноћу да гледају мечеве. Преко друштвених мрежа свакодневно добијам пуно порука подршке и оне ми јако значе, нарочито после неуспеха. Ту огромну енергију коју осећам и добијам од њих каналишем у мотивацију и то ме такође гура напред.

У последње време сте чешће морали да се борите и са одбојним ставом публике. Шта радите у таквим ситуацијама?

Понашање публике је фактор на који не можете много да утичете. Нормално је да некада бучно навијају. После толико година професионалне каријере веома лако се искључим и фокусирам на игру и противника. Све у свему, ја сам задовољан подршком публике, јер и када навијају за другога, не мора да значи да навијају против мене. Заиста ретко осећам лошу енергију публике. Ако изузмем Мадрид ове године, готово да се не сећам неких непријатности нити одбојности публике. У Лондону, то морам да напоменем, публика није била против мене, они су из свег срца навијали за Ендија. Али, замислите исту ситуацију у којој у Београду ја играм против некога и покушавам да после толико година први пут освојим турнир...

Година највећих успеха била је праћена тешким личним ударцима: болешћу оца, смрћу деде и првог тренера. Колико су трага оставили ти догађаји и на који начин сте успевали да их превазиђете?

Већ сам доста говорио о томе. Мислим да је свако од вас пролазио барем једном у животу кроз такве ситуације. Ти догађаји су оставили дубок траг, али знате, живот иде даље. Научио сам да се са тим стварима изборим рационално. Отац се опоравио, за нас је то био драматичан догађај, и данас смо сви срећни јер је његова болест иза нас.

Које људске особине највише цените?

Искреност, оданост и пожртвованост.

Са 26 година сте проживели много више од своје генерације. Шта вас чини најсрећнијим, а шта највише поносним?

Мене и данас срећом испуне мале ствари, ништа се у том смислу није променило. Ових неколико дана одмора ми је јако пријало. Баш сам уживао са својим пријатељима и срећан сам због тога. Срећан сам због тога што су сви у породици добро, што су здрави и што смо увек солидарни и на окупу. Мој приватни живот је јако сређен, имам Јелену, са којом проводим дивне тренутке који ме такође испуњавају. Са друге стране, поносан сам на своје пријатеље од малих ногу, на наш однос који се нимало није променио без обзира на то што су они у Београду и не успевамо да се видимо колико желимо. Поносан сам на рад своје фондације, коју сада води Јелена и труди се са целим тимом да реализује пројекте да што више деце у Србији има лепше и квалитетније детињство.

Како видите сопствени живот у 30. години?

Ако говоримо о лету 2017, надам се да ћу моћи да се похвалим да сам годину пре тога освојио олимпијску медаљу у Рио де Жанеиру и да у каријери већ имам велики број трофеја са грен слем турнира. Надам се и да ће исти тим људи бити око мене и да ћемо и даље имати ову позитивну енергију и страст према спорту и победама као и сада.

За разлику од многих врхунских спортиста, имате квалитете који могу да чине успешну каријеру и на другим пољима. Које бисте жеље хтели да остварите и које особине да развијате по завршетку такмичарске каријере?

Волео бих да останем у тенису, јер мислим да је то оно што радим најбоље. Још је рано да о томе мислим на конкретнији начин, али волео бих да терени увек буду моја канцеларија.


Коментари2
7b892
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje Bubalo
Djokoviceva izjava o slicnosti Srba I Hrvata je u stvari I misljenje vecine Srba I Hrvata samo sto mnogi nemaju petlju da ti I javno kazu. Novak je najbolji primer kako se ljudi u svetu danas u 21 veku ponasaju I postuju. Djordje Bubalo
Fizicar USA
Jedino mogu da kazem - srecna majka, Dijana, koja ga je rodila. Kad danas svratim na Blic, Politiku ili Pobjedu on lajn (listove koji pokrivaju moje poreklo), ne znam za vas, ali meni se zivot smuci. Zato nikad ne svracam na doticne sajtove - pred jelo. Osecam se ponizen, bedan. Nole mi je jedini izuzetak iz te srpsko-crnogorske zabokrecine. Sve sto o njemu procitam, vidim, digne me; svaki put osvezi, ucini me specijalnim. Ne mogu da se nacudim cinjenici da je on jos takoreci decak, toliko mudrosti, skromnosti, takta iznad svega, ponosa i ljubavi za svoje korene. Cekam da Djilas sidje sa BG vlasti, da neka druga, buduca vlast usvoji moj predlog, da se novi Most Na Adi prekrsti u Most Novak Djokovic. Zasto da cekamo da neko ne daj Boze umre, da bi mu se oduzili? Ima li prikladnije ime? Most je prelep, single pilon para nebo u magli. Mlad, izuzetno vitak, fleksibilan, spaja obale, ljude, nikoga ne vredja/diskriminise, narod mu se divi. Politicari mu zavide, ali zele da se slikaju uz nje

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт / Тенис

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља