Уставни суд забраниће појединим адвокатима подношење уставних жалби, под изговором да „на разне начине злоупотребљавају право обраћања” овом органу и тако га непотребно затрпавају предметима за које није надлежан.
Како сазнаје „Политика”, Уставни суд одбацује више од 70 одсто уставних жалби које пишу адвокати, најчешће зато што су то жалбе на одлуке редовних судова. Овај орган не може да одлучује о раду судова, јер није део правосудног система земље, већ само о томе да ли су у поступцима пред државним органима повређена уставна права грађана.
У Уставном суду тврде да неки адвокати чак траже својим клијентима да им надокнаде трошкове судских такса које се пред Уставним судом уопште и не плаћају.
– Заузели смо став да таквим адвокатима забранимо подношење уставних жалби. Знам да је то озбиљно и проблематично. Још не примењујемо тај став, јер очекујемо да ће ипак Адвокатска комора предузети конкретне мере. У неким уставним жалбама, које су писали адвокати, стоји и напомена да траже накнаду од странке за плаћање таксе на подношење уставне жалбе, и то не малу накнаду, а у закону пише да се такса у поступку пред Уставним судом не плаћа – каже др Драгиша Слијепчевић, председник овог суда.
Трагом ове информације, „Политика” се за коментар обратила Адвокатској комори Србије. Потпредседник Зоран Јеврић каже да комори није стигао никакав допис од Уставног суда.
– Треба рећи који су то адвокати, именом и презименом. Наша комора за такве ствари не зна нити јој је било ко на то указао. Адвокат у поступку пред Уставним судом може да наплати само свој хонорар, од свог клијента – каже Јеврић и напомиње да би било веома корисно да се о свим спорним питањима одржи састанак представника Уставног суда са представницима коморе.
На питање како коментарише податак председника Уставног суда да се одбацује више од 70 одсто уставних жалби које пишу адвокати, Јеврић одбија критике на рачун адвоката и тврди: „Они то одбацују зато што неће да решавају.”
Председник Уставног суда рекао је да се боји да ће уставне жалбе бити проглашене неделотворним, јер држава до сада није исплатила око 500.000 евра материјалне и нематеријалне штете по одлукама овог суда. Јеврић, међутим, каже да је суд у Стразбуру већ заузео став да су уставне жалбе у Србији неделотворне, јер више од две године није исплаћена ниједна накнада по одлуци Уставног суда.
– То изгледа као да је Стразбур поручио нашим грађанима да „прескоче” Уставни суд када траже заштиту људских права, јер се одлуке Уставног суда не спроводе. Наравно, грађанин мора прво да исцрпи све правне могућности у Србији да би могао да се обрати Стразбуру. Међутим, Уставни суд је затрпан предметима, нарочито од реформе правосуђа 2009. године, зато што је грађанин онемогућен да дође до Врховног касационог суда (ВКС) и зато што за наше правосуђе заправо не постоји грађанин већ само постоји број предмета које треба решити. Људи умиру док чекају да наши судови реше њихов предмет – каже Зоран Јеврић.
Огромном броју тужби против Србије у Стразбуру доприносе системски проблеми у нашем правосуђу, истакао је Драгиша Слијепчевић недавно на округлом столу поводом одлука Европског суда за људска права. Поред проблема са празнинама у законима и међусобне неусаглашености појединих аката, Слијепчевић је истакао и неуједначену судску праксу, која ствара правну несигурност. Са тим се слаже и потпредседник Адвокатске коморе.
– Сваки од четири апелациона суда ради на свој начин, са потпуно различитим ставовима, а посао Врховног касационог суда је да уједначи судску праксу, али он то не ради. Осим тога Врховни касациони суд је за грађане недоступан, због законских одредаба. На пример, да би један парнични поступак дошао до ВКС, вредност спора мора да буде већа од 100.000 евра. У Аустрији је тај лимит за обраћање највишем суду – 15.000 евра, па питам да ли је Србија седам пута богатија од Аустрије – каже Јеврић.
Чак 70 одсто од укупног броја предмета пред Уставним судом односи се на повреду права на суђење у разумном року.
– Не може се правдати поступак у коме суд некада по годину-две, али и по три и пет година, ништа не предузима у предмету. То је недопустиво. Зато смо затрпани предметима, а највећи број досуђених накнада штете везан је управо за повреду права на суђење у разумном року – рекао је председник Уставног суда.
Потпредседник Адвокатске коморе истиче да и Уставни суд поступа у неразумном року ако тек после три године одлучи о уставној жалби због повреде права на суђење у разумном року.
– Суд у Стразбуру је до сада донео више од 80 одлука које су потпуно другачије од одлука Уставног суда Србије у истим предметима. Поставља се питање валидности одлука Уставног суда Србије, али и питање делотворности целокупног нашег судског система – каже Јеврић.
За повређена уставна права не постоји друга заштита осим уставне жалбе. После одлуке Уставног суда, грађанима остаје само да поднесу тужбу суду у Стразбуру.
