недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:41

Отели Србима станове, па им нуде да откупе друге

Аутор: Милан Галовићнедеља, 28.07.2013. у 12:30
Загреб: цене откупа станова нису на нивоу оних из деведесетих година (Фото Н. Неговановић)

Рок за пријављивање бивших носилаца станарског права у Хрватској, који желе да остваре компензацију за станове које су под присилом напустили током рата у овој бившој југословенској републици, истиче 31. августа. Неки од отетих станова су запоседнути непосредно по протеривању њихових српских власника, други су додељивани заинтересованима на основу закона које је Хрватска усвојила, а који су игнорисали интерес некадашњих носилаца станарског права. У међувремену је нестао тај правни основ становања, типичан за бивше социјалистичке државе, а протерани корисници нису били у могућности да их откупе, чиме су оштећени у односу на оне који су ту могућност искористили.

За разлику од БиХ, где је Дејтонским споразумом зајамчена неприкосновеност својинских права, па су се носиоци станарских права вратили у своје напуштене станове, Хрватска се није придржавала преузетих обавеза из Бечког споразума о сукцесији, које се односе на ова права. Упркос дипломатским покушајима Србије и јавном изношењу овог проблема, Хрватску ништа није могло натерати да спроведе оно што је и потписала за шта је очигледно морала имати „леђа” у утицајним међународним круговима.

Како се ова држава приближавала ЕУ, морала је да обрати пажњу на станарска права избеглих Срба. Хрватска влада одредила је 31. август 2013, као последњи дан када ће ова држава прихватати пријаве некадашњих носилаца станарског права, који желе да прихвате својеврсну компензацију за станове из којих су протерани. Али ова понуда не важи за све некадашње носиоце станарског права, већ за оне који немају стан на своје име на простору бивше СФРЈ. Поменути рок 31. август практично важи за веће градове у Хрватској, изван такозваног подручја од посебне државне скрби (ППДС), то јест крајева Хрватске у којима се ратовало.

– За станове могу конкурисати и деца носилаца станарског права, на пример – ако је отац успео да купи стан у Србији, потомци ће без обзира на то моћи да захтевају стан у Хрватској – каже Јелена Марић, саветник у Комесаријату за избеглице и миграције Србије.

Станови који се нуде, а у 90 одсто случајева реч је о новоградњи, моћи ће се откупљивати по ценама три-четири пута нижим од тржишних. Величина станова који се нуде зависи од броја чланова породице, носиоцу станарског права припада 35 квадратних метара, плус десет квадратних метара по члану породице. Од бивших носилаца станарског права тражи се да се изјасне да желе да живе у Хрватској, али не постоје ограничења у отуђењу тих станова.

– Чак не морају да се откупе, већ се могу преузети на коришћење у својству, условно речено, „заштићених станара” – објашњава Јелена Марић.

На основу података пријављених правиће се ранг-листе. Првенство ће имати социјално угрожени – они који нису решили стамбено питање или им породица живи испод стандарда које је прописао УНХЦР-ом.   

Службеници комесаријата контактирали су многе бивше носиоце станарског права из Хрватске. Има заинтересованих, али било је оних који намеравају да инсистирају на својим становима, па и оних који „не желе да чују за Хрватску”, чак и када је реч о овој понуди.

--------------------------------------------------------

Линта: свако да одлучи у свом интересу

„Не могу да препоручим бившим носиоцима станарског права у Хрватској ни да се пријаве за овој програм хрватске владе, али ни да га бојкотују. Свако треба пажљиво да проучи шта се нуди и да донесе одлуку за коју је уверен да је у његовом најбољем интересу”, каже Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица у Србији.

Он сматра да ова понуда није правична, јер се станови не нуде по повољним ценама по којима су некада откупљивани станови из којих су претходно протерани српски носиоци станарских права.

„Бивша хрватска премијерка Јадранка Косор је стан, у којем је претходно живела српска породица, откупила за 256 немачких марака по квадратном метру, а сада се Србима у већим градовима нуди да откупе станове по цени око 500 евра, зависно од локације”, објашњава Линта.

Понуда је дискриминациона, сматра он, јер је Србима који су до рата живели у великим градовима дат рок да се изјасне до 31. августа, а онима који су живели на ППДС-у, на пример у Книну, омогућено је да се о решавању стамбеног питања изјасне када то буду желели. Осим тога, испада да они који су упркос свим невољама дошли до неке стамбене јединице, на пример у Србији или БиХ, практично кажњени због тога, јер их то искључује из овог програма хрватске владе.

--------------------------------------------------------

До сада око 1.500 пријављених

У Комесаријату за избеглице и миграције Србије позивају некадашње носиоце станарских права у Хрватској (битно је да су то право имали 8. октобра 1991. године) да се пријаве за ове станове до 31. августа. На крају крајева, ако касније из било ког разлога процене да то не желе, могу одустати од склапања тих уговора, кажу у комесаријату. До сада се пријавило око 1.500 бивших носилаца станарског права у Хрватској, иако их је несумњиво далеко више – према проценама ОЕБС-а око 32.000, док српска страна сматра да их је било око 40.000. Мали одзив могао би се схватити и да је ово питање свих ових година било преувеличано, а већи број пријављених био би додатни притисак на Хрватску на решавању овог питања.


Коментари11
e9e03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pero Peric
A sta sa ljudima sto su hvala bogu resili stambeno pitanje u Srbiji,a imaju neresena stanarska prava u hrvatskoj, pa zaboga proslo je 20god,zar je trebalo da svi sedimo i cekamo da se neko smiluje pa nas se seti,zamislite koliko ima takvih ljudi koji nemogu uopste da se prijave,a niko ih nista ne pita.Mislim da komentar da je ova tema prenaduvana zbog malog broja prijava smesna,i vrlo lako se moze proveriti koliki je tacan broj ljudi sa tim problemom,velika vecina nece da se vrati pa zasto ljudima nuditi nesto sto ne zele,zasto jednostavno nedaju ljudima da otkupe stanove po nekoj razumljivoj ceni i neka stave uslov da nemoze da se proda ali da moze da se zameni za neki stan u Srbiji pa ko je imao dobar stan u HR taj ce ga imati i u SR i obrnuto,HR ce napuniti budzet,doselice im se neko ko zeli da zivi tamo a i mi cemo resiti svoj problem,jos jednom da naglasim da je najvise ljudi sa problemom stanarsko pravo nije uopste prijavilo do ovog''zadnjeg roka''
Stanarsko pravo
Gde se mogu videti uslovi za konkurisanje i kod koga se predaju dokumenta? Hvala
stevan Vucetic
Dragan dr@Ja sm novi dvosobni stan ZGprodao po ceni za koji novac sam kupio stan iste kvadrature u zagadjenom Pancevu u siromasnoj radnickoj cetvrti.Ono sto najvise boli je,da nas se od jednog dela autohtonog stanovnistva tretira kako smo profitirali.Svakom onom,koji tako misli i govori neka dade Bog taj"privilegirani"izbeglicki status
Ту је крива Европа што
је то дозволила и још их је такве примила а и наши политичари који нису причали о томе Европи и на судовима
dragan dr
Naravno da je o društvenim stanovima opravdana briga, međutim ti ljudi su gotovo na poklon dobili site,koristili ih za razliku od privatrnih stanova i kuća koji su kupavani kredi tima ili već, su uglavnom devastirani a prodani pod vrlo nepovljnim u vjetima kao od strane kupca ili države Hrvat ske i Srbije. Tu je našena ogromna šteta vlasnicima, naravno malo je onih kojima je nadoknađena šteta za nameštaj,za fotografije ili neke druge vrednosti, naročito objekti koji nisu bili podloižni ratnom rzaranju. O tome niko da vodi brigu, niko nije uvideo da se isto prodaje za trećinu vrednosti obzirom na uvjete stanovanja nedostojne čoveka kao izbjeglica ljudi su bili na određeni način prisiljeni da ih daju daleko ispod cjene. O toom problemu niko ni od raznoraznih udruženja, institucija u državama i u svjetu nije poveo računa. Znači trebalo bi da se zauzme stav i da se ti vlasnici obeštete.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља