субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:52
60. ПУЛА

Мука човека води напред

Аутор: Дубравка Лакићнедеља, 28.07.2013. у 22:00
Богдан Диклић са „Златном Ареном” (Фото: 60. Пула фестивал)

Пула- На свечаној церемонији затварања јубиларног, 60. Пула фестивала, београдском глумцу Богдану Диклићу свечано је уручена „Златна Арена” коју је освојио за улогу Славка у хрватском филму „Одбрана и заштита” Боба Јелчића. Ово је само једна у низу награда освојених током готово 40 година каријере, за више од стотину телевизијских и филмских, као и позоришних улога, на које Диклић реагује скромно, без много буке, традиционално се држећи подаље од медијске помпе...

Шездесета Пула?

Шездесет година Пуле, 60 година мене. Доста рођендана сам ја у Пули прославио од свог првог боравка 1976. па до данас.

Овај боравак се завршава са „Златном Ареном” за улогу Славка која као да је писана за Вас. Стопили сте се са ликом?

Трудим се да то увек тако урадим и да то увек тако буде. Некада ми успе мање, некада више, али смо у случају филма „Одбрана и заштита” баш дали од себе труда, и Бобо Јелчић и ја. Али, не труда зарад индивидуалног или појединачног успеха, већ труда из радости.

Овај лик је био посебан изазов? Провокација?

Реч провокација треба условно схватити. Када сам прочитао сценарио, то је било предивно. Али, како то одиграти? Онда смо се Бобо, ја и остале колеге сви полако кретали ка томе што је у Арени и приказано. Урађено је оно што се хтело. Ако се погрешно хтело ми се извињавамо. Ако смо погодили и то је неко препознао, ми се захваљујемо.

Као глумцу и слухисти није Вам било тешко да постигнете и језичку аутентичност мостарског говорног подручја, а ових дана сам Вас чула и како фино причате хрватски?

Ијекавица је мој матерњи говор. Ја сам се родио у Хрватској, мој отац се родио у Хрватској, када сам проговорио, проговорио сам ијекавицом. Моји родитељи су све до своје смрти живели у Хрватској, у мом родном Бјеловару. Ја практично говорим два језика, хрватски и српски. У зависности од тога који импулс добијем у уво, говорим или екавски или ијекавски. Потпуно аутоматски, без икаквог предумишљаја. Занимљиво, када сам у Београду мислим на екавици, а у Загребу или Бјеловару на ијекавици. И то је тако. Одувек.

Онда неће бити никаквих проблема да ускоро заиграте на сцени Хрватског народног казалишта? У којој представи?

У представи „На дну” Максима Горког у режији Паола Мађелија. Ја сам то играо и у Југословенском драмском позоришту, такође у Мађелијевој режији. Чак играм исту улогу, улогу Глумца, али наравно да смо то избрисали и сада ћемо видети шта ће се десити. Премијера је планирана за 4. октобар.

И у пулској Арени поново смо се уверили да су стасале нове генерације обожавалаца Ваше улоге у филму „Маратонци трче почасни круг”. Смета ли Вам што Вас је та улога негде одредила?

Не! Драго ми је што су се генерације и генерације „примиле” на тај филм. Сада већ постоје деде клинаца који су фанови тог филма. А он је снимљен пре 31 годину и фасцинантно је како и даље живи.

Шта највише волите од свега овог што сте на филму до сада урадили, а урадили сте много?

То је област интиме и субјективности и емотивног односа према датом периоду живота. Али, ево – јако волим „Националну класу”. Најсентименталнији сам према том филму и према раду на том филму. Наравно, има тога још, није он једини. Ту је и Карановићева серија „Грлом у јагоде”. То је моје неко отискивање и мој почетак. Био сам клинац.

Интимно, правите ли разлику између позоришне и филмске глуме?

Не. Имам проблем и у једном и у другом медију. Ја се мучим. Увек. Ево готово 40 година се мучим у процесу, али играм са лакоћом. У процесу се мучим јер имам тоне дилема, креативног несамопоуздања. Међутим, та мука човека води напред, ка нечему што се зове стваралаштво, остварење унутар представе или филма. Као клинац сам се трудио да направим улогу, али сам врло брзо напустио ту врсту стремљења и ту врсту жеље да урадим добро посао. Врло рано сам кренуо са тим да будем учесник, да „товарим воз” , а не да будем „товар”, тај терет. Врло рано сам се одлучио да будем део нечега, а не појединац.

За Вас важи да сте понекад намргођени, али какви сте за сарадњу? Лаки?

Изузетно. Сарадња подразумева искрен однос. Ансамбл неке представе није обданиште, као што то није ни екипа испред или иза камере. То није није санаторијум, то је тим људи који имају право на заблуду, на креативни сукоб, на неку врсту дијалектике, на мишљење макар оно било и погрешно. Мислим да је дужност сваког да каже или да се одупре или прихвати оно што му се сугерише кроз сценарио или индикацију. Све што његово биће мисли да је другачије, треба да то каже и да понуди неко друго решење. Ако је то бити незгодан, онда сам ја незгодан, а мислим да нисам. Веома сам толерантан и захтеван, у првом реду према себи, а попустљивији према другима. Незнање текста, кашњење, спречавање другог да уради оно што треба и што би тај желео, ја то не подносим и мислим да је то нормално. Било би ненормално да је другачије.


Коментари4
b9913
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

glumac od glave do pete
...moze da glumi potiljkom,ledjima,bubrezima...a najcesce-malim prstom!
tako je
na dugackim putovanjima autobusom kad god mi je muka-ja sednem napred!
divan glumac
ko moze da zaboravi combeta ili mirka!
Persa .-
Uživala sam čitajući ovaj intervju jer rad i produkte njegovog rada smo svi videli i možemo samo reći da je bilo uvek uspešno. Neću govoriti kako bi izgledala saradnja sa njim i zato govorim samo kao gledateljka njegovih dela. Uvek je uspeo svakog gledaoca da veže za sebe i da ga ima kao - navijača. A mi imamo dobre glumce samo što bi to trebalo i svakom od njih i da kažemo. Mislim, da je to veliki poklon njima koji ih zaista može ispuniti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља