субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:20

Николетина Бурсаћ на клизавом терену

Аутор: М. Сретеновићпонедељак, 29.07.2013. у 22:00

У једном стану у београдском Булевару краља Александра сачувани су плакати и фотографије настали пре неколико деценија у Народном позоришту у Приштини. Жарко Павловић показује нам албум са сликама из представа „Девојка без мираза”, по тексту Островског, „Руј Блаз”, Игоа, „Развојни пут Боре Шнајдера”, Александра Поповића, „Зона Замфирова”, Сремца, „Дубровачке враголије”, Држића.

Павловић поседује ове примерке будући да је његов отац глумац Миливоје Шиља Павловић (1920–1971) био један од оснивача Српске драме у овом позоришту 1949. године, а пре пресељења у Приштину позориште је четири године радило у Призрену под именом Обласно народно позориште.

– Неколико година касније основана је и Албанска драма у истом театру – каже Жарко Павловић, додајући да је његов отац био један од покретача позоришног живота у Мостару, Пироту, Крушевцу, Нишу.

– У овом позоришту сви су имали ангажман на одређено време, али много важније им је било да сала никада није била празна. Могли су да оду у други театар, а они су хтели да изграде баш ову позоришну кућу. Зато плакате желим да поклоним некој установи, јер после главних актера неће бити бољих сведока једног времена од њих – истиче Павловић, правник који се бави заштитом интелектуалне својине, а има и скромно глумачко искуство, јер је као дечак играо са оцем у комаду „Грожђе на сунцу”, по тексту Лорејн Хансбери, мада му је дража улога у „Кафаници, судници, лудници”, Бране Црнчевића.

Разгледајући ове плакате наилазимо на имена редитеља Мате Милошевића, Славољуба Стефановића Равасија, Здравка Катића, Петра М. Теслића, Добрице Раденковића, Драгутина Тодића, док од редитеља у Албанској драми, Жарко Павловић као најпознатије помиње Абдурахмана Шаљу и Мухарема Ћену. Ту су и глумци Александар Радовановић, Милутин Јаснић, Маца Динуловић, Радмила Петровић, Олга Поповић и други.

– Представе су и тада скидане због идеолошких разлога. Сећам се да је постављање комада о партизану Николетини Бурсаћу био „клизав терен” и да се пазило на сваку реплику. Памтим кад су у једном комаду наши ухватили непријатеља, цела сала је викала: „Убиј га, одмах га стрељајте!”, наглашава Павловић и додаје да су, у случају да забораве текст, глумци почињали да певају, а на плакатима је стајала цена карте, што данас није случај.

Како бисмо заједнички удомили позоришну документацију, позвали смо Угљешу Вујовића, глумца и некадашњег директора Српске драме у Приштини, који за наш лист каже да су више десетина плаката и фотографија у поседу Жарка Павловића изузетно вредни за позоришну историју.

– Међутим, коме и где данас дати плакате кад је позориште у Приштини измештено у једну кућу у Косовској Митровици. Дати овај материјал Албанцима у тој кући, био би криминал – сматра Вујовић.

– Шиља Павловић чувао је документацију сваке представе. Ни музеј нема то што његов син поседује. Пошто је држава формирала позориште у Приштини ред је да државном музеју припадну плакати – предлаже глумац.

Позвали смо и Момчила Ковачевића, вршиоца дужности директора Музеја позоришне уметности Србије, који каже да је заинтересован да погледа плакате и да се договори са Павловићем о преузимању грађе.

----------------------------------------------

Нетрпељивост у позоришту од 1968. године

Подсетимо да су Даница Андрејевић и Ана Андрејевић са Филозофског факултета у Приштини, у раду ,,Зачеци позоришног живота на КиМ” навеле да је избором Азема Шкрељија за управника 1968. промењена читава организација приштинског Народног позоришта; албанска драма се тада фаворизује, а српска потискује и дискриминише, „што ће драстично утицати на њен развој, осипање ансамбла и стварање атмосфере у којој је тешко остварити континуитет”. Овакво стање у позоришту, закључиле су, било је слика и све веће нетрпељивости између два народа и политичке пропаганде која ће на крају донети свима познат расцеп како на уметничком тако и на животном пољу.

----------------------------------------------

Где има дима, ту је и ватрогасац

Испод глумачке поделе на приштинским плакатима пише и неколико опомена: „Деци испод седам година није дозвољен приступ на вечерњу представу”, „Представе почињу у заказано време и у случају кашњења, нико неће бити пуштен у салу до завршетка чина”, као и „Пушење у сали најстроже забрањено”.

Глумица Ђурђија Цветић каже да није лоше да се људи подсете на правила лепог понашања, која се у данашње време односе на друге ствари, забрану коришћења телефона и грицкање семенки. – Када глумац на сцени запали цигарету, иза кулиса увек обавезно стоји ватрогасац да декор или завесе не би којим случајем планули – истиче ова глумица ЈДП-а, позоришта које је након пожара обновљено.


Коментари1
b9019
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Lj K-Taylor
Oblasno narodno pozoriste u Pristini formirao je Milutin Jasnic, visegodisnji director tog znacajnog ansanbla. I ako je iza sebe imao uspesnu glumacku karijeru, igrao je i na filmu i TV, prihvatio je nalog i poziv da formira prvo profesionalno pozoriste u Pristini, jedan od vaznijih dokaza da je Srbija egzistirala i delovala na ovim prostorima. Osim sto je bio director, bio je i dramaturg, pa su neki dramski tekstovi domacih autora prvo igrani u Pristini. Jedno vreme Pozoriste u Pristini je smatrano medju najbolja u Srbiji. Jasnic je bio covek drame, poisvecen pozoristu. Njegovim odlaskom ta kulturna institucija nije vise bila ista.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља