уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:43

Нису адвокати криви Уставном суду

Аутор: Александра Петровићсреда, 31.07.2013. у 15:00

– Уставни суд по закону не може да забрани адвокатима да подносе уставне жалбе у име својих клијената. Али, Уставни суд може да изнесе у јавност списак адвоката који већ дуже време подносе велики број неоснованих жалби. Тако би јавност била обавештена о неодговорном и непрофесионалном поступању појединих адвоката – коментаришепрофесор уставног права др Владан Петров, са Правног факултета у Београду, недавну контроверзну изјаву председника Уставног суда Србије др Драгише Слијепчевића да ће овај суд забранити појединим адвокатима подношење уставних жалби.

Реч је о адвокатима који подносе „прилично велики број” уставних жалби, а судије их одбацују јер су неосноване. Огроман број жалби везује се за имена неколико адвоката који „затрпавају” Уставни суд.

– Списак тих адвоката не би имао никакво правно дејство, већ би требало да упозори грађане који сматрају да им је повређено неко уставом зајемчено право, да добро размисле ког ће адвоката ангажовати и да ли ће уопште потражити помоћ адвоката. Јер, на сајту Уставног суда постоји образац уставне жалбе и упутство за његово попуњавање – каже др Владан Петров.

И Драгана Бољевић, председница Друштва судија, критикује Слијепчевићеву намеру да један број адвоката прогласи неподобним.

– Не може се сачињавати црна листа адвоката. То је кршење права. Има пуно уставних жалби, то је тачно, а у наредном периоду биће их још више, али то говори о великом незадовољству грађана квалитетом правне заштите. Уставна жалба је последње правно средство којим се исцрпљују правне могућности у Србији, пре подношења тужбе суду у Стразбуру. Ако тако гледамо, онда схватамо да на брзину решени спорови пред редовним судовима производе уставне жалбе и поступке пред Уставним судом, због повреде права на правично суђење. Суђења која су трајала веома дуго произвешће уставну жалбу због повреде права на суђење у разумном року – објашњава Драгана Бољевић.

– Када судије имају захтев да пошто-пото постигну одређену норму, онда ће прво решавати хитне предмете, а затим предмете који су лакши, па ћемо имати заостатке у компликованијим предметима. То постају стари предмети, који онда улазе у програм за хитно решавање, па се тек онда поново решавају наврат-нанос. Људи више немају никаква правна средства пред редовним судовима и схватају да су њихова основна људска права повређена, па се обраћају Уставном суду – каже председница Друштва судија.

– Брзо и много није квалитетно. Странка буде незадовољна, зато се обраћа Уставном суду, а онда суду у Стразбуру – каже Драгана Бољевић.

На крају поручује да је потребно законом омогућити да више предмета, по ревизији и редовном правном леку, долази до Врховног касационог суда, као највише инстанце редовног судства.

Председник Адвокатске коморе Србије (АКС) Драгољуб Ђорђевић наводи да је струковна организација адвоката „спремна да се обрачуна” са колегама који поступају несавесно и некомпетентно, али да је недопустиво да суд прави спискове таквих адвоката, већ је неопходно да о томе обавести комору.

– Знамо да у нашим редовима има оних који бламирају адвокатску професију. То чине, на пример, адвокати који покушавају да унесу мобилне телефоне својим брањеницима у притвор. Управа затвора о томе мора да обавести Адвокатску комору а не да малтретира остале адвокате на улазу. Комора ће таквог адвоката трајно брисати из именика – каже Драгољуб Ђорђевић.

Он каже да је комора још раније предлагала састанак са председником Уставног суда, али да никада није одржан, јер није предвиђено да председник суда одржава такве састанке.

Ђорђевић подсећа да је Европски суд за људска права у Стразбуру прошле године доставио овој комори допис у којем указује да је адвокат Михаило П. поднео више од 400 апликација том суду и притом достављао „пуномоћја преминулих особа”. Комора је покренула дисциплински поступак и име тог адвоката из Београда је трајно избрисано из адвокатског именика. Има и људи који се лажно представљају као адвокати, а клијенти им не траже адвокатску легитимацију, напомиње председник АКС-а.

– Међутим, недопустиво је да било који суд прави спискове адвоката на основу којих би им забранио обраћање том суду, јер адвокати су први и основни бедем заштите људских права.– каже Ђорђевић.


Коментари1
43e2f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milivoj Drašković
Ne бих могао сматрати да Уставни суд не треба и јавно да укаже на поступке адвоката које сматра да нису коректни, У нашем друштву има , нажалост , доста таквих појава ,Имао сам лично случјај да ме један Главни уредник Угледног београдског дневника одбија да телефоном разговара , да ме прими на пет минута, И шта онда човек да ради? Да огласи по свим другим новинама такав поступак Да ЈАВНоСТ ЗНА КАКО СЕ ПОНАШАЈУ они који мисле да су веома важни дручтвени фактори.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља