понедељак, 18.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:02

Скупо споро трошење зајма

Аутор: М. Авакумовићсреда, 31.07.2013. у 12:00
Еколошка заштита производње бакра изискује десетине милиона долара (Фото Танјуг)

Новац за изградњу колектора Велики Кривељ и обнову јаловишта, односно депоније отпадних материја које настају после ископавања руде у Рударско-топионичарском басену Бор, чека више од пет година да будe повучен. Та 43 милиона долара могла су да буду и трајно изгубљена да борд директора Светске банке, која финансира овај пројекат, није пролетос донекле изменио пројекат и продужио трајање кредита до краја септембра 2015, изашавши у сусрет захтеву Владе Србије. Од обнове јаловишта се одустало, али по свему судећи изградња колектора од два и по километра, који треба да спроведе борску реку испод јаловишта и сачува је од токсичних материја – сачекаће следећу грађевинску сезону.

Да би паре могле да се користе министар финансија треба да потпише измењени уговор, а он то још није учинио. У Министарству финансија кажу да је 5. јула министар Млађан Динкић добио сагласност владе да потпише уговор и да га они управо припремају за ратификацију у Скупштини. То би могло да се догоди на првом следећем заседању,

а да би почели радови неопходно је да Министарство енергетике и заштите животне средине изабере надзорни орган. У овом министарству истичу да је избор започет након што је компанија КПМГ, која је радила ревизију финансијског извештаја РТБ Бор за 2012, доставила свој извештај.

 – Формирали смо комисију која треба да изабере надзорни орган, а очекује се да ће тај процес бити завршен током септембра – наводе у овом министарству.

Времена за губљење нема. Према речима Николе Иле, представника Светске банке задуженог за овај пројекат, одобрена средства после наведеног датума не могу у Србији да остану.

Од првобитно одобрена 43 милиона, искоришћено је око девет милиона за подстицај запошљавања и преквалификацију радника који су остали без посла у борском региону. Новац намењен за обнову јаловишта је отказан, јер се одустало од те инвестиције. Из ИДА дела, намењеног за екологију, предвиђено је 10 милиона долара за изградњу колектора и до сада ништа није повучено.

У тренутку када је 2007. одобрен овај кредит по преференцијалним ИДА условима, наша земља се због економске ситуације и наслеђа из деведесетих година налазила у групи најповлашћенијих земаља. Србија више није у тој групи и ако се преференцијална средства, са каматом испод пола процента и роком отплате 15 или 20 година не искористе, паре се враћају у банку и биће преусмерене у неку другу земљу из групе најповлашћенијих.

– То нису велика финансијска средства која ће да повуку Србију напред, али је значајно што њихово трошење иде у један од неразвијенијих делова Србије за санирање постојећег еколошког загађења које је резултат стогодишњег рада борског басена. Тај проблем треба да се реши и због највећег јаловишта кроз које протиче Борска река. Она се тренутно води кроз тунел, који на себи има 90 метара јаловине. Уопште није био дизајниран да то издржи, јер је предвиђен на 65 метара. Под том тежином он се полако деформише, пуца и постоји могућност да пропадне и да јаловиште, које садржи токсичне материје, исцури борском реком у Тимок, а затим у Дунав – објашњава Иле.

Упитан због чега се одуговлачи са реализацијом овог кредита с обзиром на то да решава један од највећих еколошких проблема у Србији, наш саговорник каже да су велика препрека били имовински односи на које је потрошено три године.

– То је нешто што релативно лако може да се реши, али су постојали неки правни и економски утицаји који су цео процес одуговлачили. Власници земљишта су од Републике, РТБ Бора, општина, Министарства пољопривреде до приватника. Та имовина је педесетих и шездесетих година прошлог века откупљена од сељака, али није преведена. И они су се водили у књигама. Светска банка мора да води рачуна да се средства троше легално, а рад на имовини која се води на некога другог није законит – наводи Иле и додаје да је доста времена утрошено на ревизију пројеката.

-------------------------------------------------------------------------

Узета половина пара

Светска банка је у последње три године Србији одобрила 846 милиона долара кредита, а повучено је 425 милиона долара. Само за Коридор 10 одобрено је 330 милиона долара. За тај посао стоји највише неповучених средстава.


Коментари0
5e396
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља