четвртак, 04.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 31.07.2013. у 15:00 Владимир Гречић

Три изазова: старење становништва, незапосленост и одлазак младих

Србија се драматично суочава с бројним изазовима који ће трајно одредити њену судбину у годинама које долазе. У контексту теме која је у овој серији предмет разматрања, три су изазова за креаторе политика у Србији особито значајна: старење становништва, незапосленост и одлазак младих стручњака у иностранство. Категорија „младих” је у сва три случаја од велике важности. Незапосленост младих, без сумње, у највећој мери утиче на „продубљавање” негативног природног прираштаја становништва и на емиграцију. Из године у годину број умрлих је све већи од броја рођених у овој земљи, а млади све интензивније траже „место под сунцем” негде другде. Очигледно да ће их „сунце туђег неба” боље „гријати”. Тамо ће основати своје породице, рађати децу, скућити кућу.

Незапосленост младих представља значајну економску цену. Она, de facto, представља неуспеле инвестиције у образовање и обуку.

Према подацима које је објавио Европски статистички завод (Евростат), у ЕУ јенезапосленост још средином прошле године премашила десет одсто, при чему је стопа незапослености далеко највећа у Шпанији и Грчкој, земљама које су највише погођене глобалном финансијском кризом; тамо се она креће око 25 процената, што је на приближном нивоу као у Србији.Међу младим људима, стопа незапослености у ЕУ је још и већа, и она премашује 20 одсто на нивоу целе уније. Она је опет убедљиво највиша у Грчкој и Шпанији, у којима незапосленост младих износи више од 50 процената.

Анкета о радној снази спроведена у априлу 2013. показује да је у Републици Србији стопа незапослености износила 24,1 одсто. Према најновијим проценама, у Србији стопа незапослености код младих износи 51,2 процента.

У анализи такозване структурне незапослености, као и оне коју изазивају циклична кретања привредног раста и развоја, особито у дугорочним периодима економске кризе, кључно питање јесте како повећати општу запосленост? Како отворити нова радна места? Које мере, краткорочне и дугорочне, држава треба да предузме ради ублажавања проблема незапослености, пре свега незапослености младих. Није право питање: да ли неко некоме узима посао. Није спорно ни то да ли држава треба да интервенише на тржишту рада. Наравно да треба. Њена успешност мери се, пре свега, резултатима у решавању економских питања, укључујући питање запослености. Разуме се, спорни су домашај и природа пожељног мешања државе у привреду.Није дилема, да ли држава треба да интервенише или не, него да ли је способна да интервенише кад треба, како треба и колико треба. Нажалост, европске државе се, у највећој мери, баве питањима буџетског дефицита. У Србији је тај проблем по димензијама још већи.

Међу мерама активне политике запошљавања помињу се: обуке, преквалификације, доквалификације, субвенције за отварање нових радних места, самозапошљавање, сајмови запошљавања, јавни радови. Неусклађеност понуде кадрова с потребама тржишта рада и бројне проблеме с којима се млади сусрећу приликом запошљавања, креатори политика у Србији не истичу у први план. Реформе у образовању и обучавању никако да се доведу до свог краја.

Исто тако, од кључне важности је изградња инфраструктуре која подржава активну политику тржишта рада. Стручњаци из области економије рада указују на обострано разумевање: за незапослене и за послодавце. Сведобитна (winwin) стратегија може бити имплементирана само ако је на „ползу” свих: запослених, послодаваца и посредника. При томе, наглашена је свест о процесу и користи везаних за управљање каријерама, као предуслову за ангажовање у таквој активности.

Амерички професор, добитник Нобелове награде за економију, Пол Кругман, кривце за мрачно економско стање у свету види у људима „с погрешним идејама, који су се последњих десет година толико осилили” да су „свесно занемарили здраву памет и исцрпљују човечанство својим политикама штедње”. А они који су имали више или мање добре идеје о томе што је потребно економији „недостајала им је храброст и воља да се прихвате посла и промене ствари...”

Ефекти „одлива мозгова” оставили су дубок траг на: a) формирање људског капитала; б) економски развој и в) на свеукупни развој српског друштва. Србија није изгубила само знатан број образованих, младих, талентованих и креативних људи, већ и зрелих са огромним искуством. Они су креирали и водили врло важне истраживачке пројекте у Србији. Рад многих пројеката је престао након њиховог одласка у иностранство. Србији су потребни талентовани, креативни и искусни људи из дијаспоре за њен економски опоравак. Србији је потребно више стручњака, научника и иноватора за рад у сектору истраживања и развоја, за преговоре са ЕУ.

Одговор државе на изазове с којима је суочена намеће потребу веће одговорности како законодавне власти, тако и извршне и судске власти да ефикасније врше своју функцију, у корист грађана Србије, а не појединих интересних група, страначких база или других корисника; веће коришћење свих умних потенцијала Србије, који су задовољавајући, али недовољно укључени у свеукупни развој државе; посвећеност општем националном интересу и опредељеност за конкурентну и успешну Србију.

Професор универзитета

Коментари5
6e35f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

КОНКРЕТНЕ МЕРЕ за бољи живот грађана
Одлична анализа, али недостаку конкретни предлози да би се стање поправило.. Нпр. неопходно је : 1). да МИНИСТРИ примају СОЛИДНЕ плате (2.500 евра) од државе, а не на другим местима (од ”матичних” фирми, тајкуна,...), 2). да ДИРЕКТОРИ фирми где је држава већински власник имају плату 2000 евра, плус додатак-БОНУС до 100%, ако је фирма успешно пословала , 2). да сви ЗАПОСЛЕНИ у државној администрацији и јавним службама, НЕ МОГУ имати приватне фирме или се бавити посредовањем и сл., и да им се плате НЕ ПОВЕЋАВАЈУ, док се НЕ СМАЊИ БРОЈ НЕЗАПОСЛЕНИХ. 3). да ПЕНЗИОНЕРИ могу ”додатно” радити само као САВЕТНИЦИ ако имају постдипломске судије, и бити плаћени за 4 сата рада. 4). ЗАБРАНИТИ рад кафићима и кафанама радним даном после 23,оо, а викендом после 02,оо, осим пар изузетака који би имале велики додатни порез и контролу полсовања и гостију.
Jovana Dada
"cije ovce(i mleko,sir,vuna...)onoga planina"
DrJela Bisic.
Lekar sam u penziji,imam 61g.Fakultet sam zavrsila davnih 70ih,specijalizaciju 80ih,u Srbiji nikad nisam radila,a posao nisam birala,Igrom slucaja(muz mi je stranac)zaposia sam se u Jordanu.I to je bilo i tesko,i slabije placeno,ali sam prezivela.Srbija nema kapital da proizvodi i da zaposli sve svoje stanovnike.Nema veze sto nema mnogo stanovnika-kapitala je jos manje,nije vazno zasto je to tako.Ljudi ce otici,izumreti,populacija se smanjiti,pa ce se tako oni koji ostanu zaposliti.Ili ce doci neki drugi narod i naseliti Srbiju..Problema nema.
marko markovic
Ne verujem da je u Srbiji stopa nezaposlenosti 25% taj broj mora biti mnogo veći bar 35% Ali realno kad bi ukinuli sva fiktivna i nepotrebna radna mesta u Srbiji bi nezaposlenost bila i do 55% Ostalih 45% nešto kao radi. Od 45% oko 20% drži ovu zemlju na nogama to je jedino od čega ova zemlja ima prihode. Što se tiče gastarbajtera obrazovaniji koji su u proteklih 20 godina iz zemlje nisu baš tako izdašni da nešto para ostave u Srbiji. Oni ne grade kućerine po svojim selima nego troše novac putuju ne pada im na pamet da štede kao neki prethodni gastarbajteri.
Iseljenik pola veka u Nemačkoj
Ovo je, po običaju, Grečićevo "pričam ti priču, da bi tek nešto rekao". On to tako decenijama, od kada je na javnoj sceni odnosno od kada mu novine daju publicitet. Slično je "kukao" kod Tita, preko Markovića, Slobe, Tadića pa sada do Dačića! Šta bi po njemu trebalo da rade ti "mladi mozgovi" u opljačkanoj i uništenoj državi -da prodaju pertle i ženske gaće po ulicama, diluju drogu, da kradu ili da gladuju? Ovako, spasili su od gladi sebe i svoje roditelje. Kroz dobre zarade u inostranstvu, redovno šalju devize koje će za kratko vreme preplatiti novac koji je država ili njihovi roditelji uložila u školovanje. Njihovi roditelji redovno menjaju čvrste devize u malovredan dinar , kupuju raznu robu tako da te doznake završavaju u privrednim tokovima Srbije. Zna li on da su iseljenici od 1963. do danas uneli preko 250 milijardi dolara? Neće da zna inače ne bi ovako govorio! Dobro da mladi imaju gde da odu, kako bi pomagali svojima a kroz doznake sufinansirali i njegovu penziju!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља