четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Ко је Зоран Балиновац

Аутор: М. Р. Петровићпетак, 01.06.2007. у 19:24
Зоран Балиновац прекјуче у Скупштини (Фото Фонет)

Зоран Балиновац, директор републичког Секретаријата за законодавство, требало је само да у име Владе Србије пред српским парламентом образложи измене закона о влади, о државној управи и о државним службеницима, али је постао једна од највећих препрека функционисању Народне скупштине.
Посланици Либерално-демократске партије, наиме, рекли су да ће одустати од опструкције рада скупштине, тек када Влада Србије за свог представника у парламент пошаље некога ко нема тако "компромитујућу прошлост".
А главни компромитујући детаљи из прошлости Зорана Балиновца односе се на његово учешће у извршној власти у Милошевићево време. Балиновац је, наиме, још 1995. био саветник у Министарству правде којим је тада руководио социјалиста Аранђел Маркићевић, да би у последњој предпетооктобарској влади био заменик министра правде Драгољуба Јанковића, функционера Југословенске левице.

На тој функцији је био и 2000. године када је учествовао у писању фамозног Предлога закона о тероризму, који никад није усвојен, али је, према оценама целокупне опозиције и правних стручњака, представљао закон којим је режим желео да се обрачуна са политичким неистомишљеницима. Према свим проценама, први на удару овог закона требало је да се нађу припадници "Отпора".

Образлажући потребу доношења овог закона, који је Момчило Грубач, професор кривично-процесног права, својевремено окарактерисао као "ванредни закон за хапшење свих грађана", Балиновац је јуна 2000. на програму Радио-телевизије Србије рекао да је он неопходан "како би се спречило ширење насиља, изазивање страха и несигурности у друштву, и обезбедило право грађана да живе у сигурној земљи".

Недуго затим, Балиновац је за "Вечерње новости", истим поводом, приметио и да "тероризам није само убиство", већ и други акти "изазивања несигурности код грађана могу бити терористички акти ако су учињени у намери рушења уставног поретка", те да тероризам представља и "блокирање саобраћаја када се угрожава безбедност грађана, као и претње да ће се предузети акти насиља".

Тадашња опозиција листом је критиковала поменути предлог, а Демократска странка Србије, чији је Балиновац сада члан, оценила је да би "примена закона против тероризма личила на најгоре примере политичких прогона и монтираних процеса".

– Предлог закона превазилази и најгора очекивања, али се надамо да ће он служити само за застрашивање, а не и за примењивање. Милошевићев режим није видео у ОВК непријатеља, али сада у политичким неистомишљеницима тражи, не само непријатеље, већ и терористе – саопштила је тада ДСС.

Лидер Демохришћанске странке Србије Владан Батић је прекјуче у парламенту тврдио и да је Балиновац, да би постао саветник министра Маркићевића, напустио ДСС и учланио се у ЈУЛ, да би се после 5. октобра поново вратио у ДСС. Балиновац је у скупштини одговорио да ништа од наведеног није тачно и да се његовој биографији свашта приписује да би се тиме нападао премијер Србије.

Други компромитујући детаљ из биографије Балиновца у вези је са чувеним Законом о јавном информисању из октобра 1998. по чијим су одредбама независни медији кажњавани милионским сумама, неки од њих су и затворени, а поједини новинари су пред претњом затворским казнама бежали из Србије.

Иако нема званичних потврда да је лично учествовао у писању овог закона, према писању медија, био је део неформалног штаба за координацију спровођења овог закона.

Постојање таквог тела потврдио је марта 2001. и Драгољуб Јанковић, министар правде у последњој влади Мирка Марјановића.

– Истина је да је било тих састанака. Сад, нисам баш сигуран да се то звало баш штаб за координацију, али то је заиста функционисало. Расправљали смо о висини казни, о потреби усклађивања Закона о информисању са осталим законским прописима. Није било речи о конкретним тужбама – рекао је Јанковић за "Глас јавности".

Према писању листа "Данас" из марта 2004. године, који се позива на сведочења судија за прекршаје које су судиле медијима, Балиновац је редовно долазио на колегијуме судија у зграду Суда за прекршаје у Масариковој улици у Београду. Поред тога што је "притискао" судије које нису хтеле да суде по Закону о информисању, задатак му је, како је писао "Данас", био и да донесе коначну одлуку који медиј и по којој цени ће бити кажњен.

Коментар свих ових написа, као и прекјучерашњих догађаја у Скупштини Србије, покушали смо да добијемо и од самог Балиновца, али се он јуче, како су нам рекли у Секретаријату за законодавство, није појавио у својој канцеларији. Нисмо, такође, добили ни одговор на поруку остављену на говорној пошти Балиновчевог мобилног телефона.

За разговор о овој теми нису били расположени ни представници ДСС-а, који су и у Скупштини упадљиво ћутали на седници у среду током које су опозициони посланици жестоко оптуживали Балиновца. На телефон портпарола ове странке Андреје Младеновића нико се није јављао, док нам је Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-НС у Скупштини Србије, само кратко рекао да не може да разговара са новинарима, јер је на веома важном састанку.


Коментари0
c388d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља