понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Није лако увек бити свој

Аутор: Ђорђе Смиљанићнедеља, 04.08.2013. у 15:00
Фото М. Рашић

Уписао се у анале нашег и европског фудбала као тренер који је Србији први донео златну медаљу и шампионски пехар. Освојио је континентално првенство с играчима до 19 година у Литванији и доказао да се преданим и, како наглашава, поштеним радом може достићи највиши циљ.

А он – Љубинко Друловић, што је и нормално, у први план истиче играче, а затим и стручни штаб. За себе каже: „Моје је било само да пресечем”. И није секао преко колена, већ је заједно са сарадницима сваку ситуацију анализирао и, испоставило се, доносио праве одлуке.

Зашто сте одлучили да се бавите тренерским послом?

Фудбал ми је у крви. Заволео сам га од првог тренинга и пронашао себе у њему. Професионално сам играо 20 година и било је логично да наставим овим путем.

Професионалну лиценцу сте стекли у Португалу. У којој мери вас је живот у тој земљи променио и утицао на вашу фудбалску филозофију?

Много. Португалци су по менталитету слични нама. Изузетно су гостопримљиви и радо прихватају странце. То је један од разлога што сам за кратко време постао љубимац навијача Жил Висентеа. Изузетно су ме ценили, а чак је у једној пицерији и једна пица добила име по мени „друловик”.

Како градите однос са играчима?

Мора да постоји хијерархија, да се поштује договорено и да свако ради свој део посла. Нисам импулсиван. Не сечем преко колена. Дајем шансу играчу и када погреши. Волим оне који су увек спремни да покажу оно што треба, који имају добар карактер и боре се за екипу.

Свака измена на Европском првенству је доносила побољшање. Како објашњавате да сте увек погодили?

Добро сам упознао момке и тачно знао шта од кога могу да очекујем. Пратим утакмицу и видим шта нам треба. Мислим да је то ствар осећаја. То је дало резултат. Наравно, изузетак су замене, које сам морао да извршим због повреда. Жао ми је што Гаћиновић није играо у финалу.

Када вам је на шампионском путу било најтеже?

Када смо у полуфиналу примили други гол против Португала. Хтео сам да раније заменим Ђурђевића, али се повредио Антић. Срећом, Гаћиновић је изједначио. Иако међу млађима, одлучно ми је рекао да жели да шутира пенал. То ме је одушевило и дао је гол.

Направили сте складну целину и постали европски прваци без „звезда” у селекцији. Нисте имали: Марковића, Нинковића, Живковића, Стојановића, Настића, Савићевића, Михајловића… Да ли би репрезентација с њима била јача или слабија?

Не бих о онима на које из разних разлога нисмо могли да рачунамо. Имали смо квалитет. Разговарао сам много са сарадницима и нисмо имали ниједну дилему у вези са саставом. Пробали смо 50 играча и изабрали праве. Неки су се елиминисали понашањем. Одабрали смо оне који имају тимски дух и који могу индивидуалне квалитете да подреде колективу. Момци су дисали као један. То је изузетно позитивна снага ове екипе.

Како сачувати ове „клинце”?

Момци су паметни. На најлепши начин су заокружили омладински стаж. Овај историјски успех мора да им буде подстрек и показатељ којим путем треба да наставе. Надам се да неће отићи у негативном смеру и да ће направити лепе каријере. Поручујем им да морају увек да дају максимум и покажу зашто су европски прваци. Ко зна, можда нам се једног дана путеви поново укрсте?

У Анголи сте тренирали клуб који се зове „1. август”. То је и датум када сте постављени за селектора 2012. и када сте освојили титулу 2013. Да ли вам он нешто значи?

Има неке симболике. Славићу га као свој други рођендан. Мислим да бисмо морали да га обележавамо на пригодан начин јер смо учинили нешто добро за српски фудбал и Србију. Надам се да смо нашем народу подарили макар мало радости. Тешко је да се речима опише осећај када постанете првак. Проради адреналин, навиру сузе… Зато се и вреди бавити овим спортом.

Легендарни енглески тренер Боби Робсон својевремено је тврдио да сте најбоље лево крило на свету. Какав је био ваш однос с њим и шта сте научили од њега?

Он је један од најбољих тренера с којима сам радио. Човек на кога не можеш да се наљутиш, харизматичан, прави господин. Волео сам када ми каже „Друла велики играч”. Умео је и да ме после одличне игре на следећој утакмици не стави ни на клупу. Никада се нисам љутио.

Да ли знате за причу да је Дан Тани на партији голфа говорио о вама и да сте наводно после тог сусрета добили позив за репрезентацију?

Знам. Дебитовао сам у Аргентини и дао гол. У националном тиму сам увек пружао максимум. Жао ми је само што нисам играо у квалификацијама против Словеније у Београду. Публика је скандирала моје име, а Заховић ми је причао да ме се Катанец плашио и да им је сат времена говорио о мени.

Да ли вам је Робсон икада рекао да имате квалитет за репрезентацију Енглеске?

Нисмо никада причали о томе. Период играња у Порту ми је и најбољи у каријери. За седам и по година освојили смо 14 трофеја. Био сам у врхунској форми, одиграо 50 утакмица у Лиги шампиона.

Морињо вам је честитао и после полуфинала и финала. Какав је ваш однос с њим?

Пријатељи смо. После тријумфа против Француске написао је „Друла европски првак. Честитам”. Иако га многи другачије доживљавају и некима делује препотентно, он је нормалан човек. „Купио” ме је 2004. Чекао сам да уђем, публика је негодовала, а он је устао, пришао и загрлио ме и стадион је експлодирао. Био сам одушевљен његовим гестом. По мени је у овом тренутку најбољи тренер на свету.

Како из вашег угла изгледа његов успех?

Многи не знају да потиче из фудбалске породице, да је одрастао на стадиону, да је играо у Рио Авеу. Није имао велику каријеру. Рано је завршио са играњем и завршио тренерску школу. Тачно је да је радио као преводилац Робсону, али и као помоћник, а касније био је и сарадник Ван Гала. Међутим, када је самостално преузео Бенфику, она је с њим играла фантастичан фудбал. Порто је искористио неодлучност клуба из Лисабона и довео га. Морињо је успешан јер има посебан однос са играчима. Трансформише играча и извлачи из њега оно најбоље и то га чини најбољим тренером.

У којој мери је Морињо утицао на вас као тренера?

Имао сам срећу да сарађујем с врхунским тренерима. Поред Робсона, радио сам и с Фернандом Сантосом, Томиславом Ивићем, Жесуалдом Фереиром, Морињом, Камачом… Од сваког сам узео оно што сам мислио да је најбоље и изградио свој стил и начин рада. Најважније је да се направи добра селекција играча, а после да се квалитетно ради. Карактер екипе је слика тренера. Волим да бирам играче, стварам игру. Није лако увек бити свој, нарочито код нас у Србији, јер има оних који мисле да је то лако и желе да се мешају. Срећом, дистанцирао сам се и заједно са сарадницима изабрао најбоље, без обзира на то у којем клубу играју и ко су им менаџери.

Уговор вам је истекао. Шта, осим титуле, остављате наследнику?

Ово је крај и за ову генерацију. Из овог такмичарског циклуса остаје пет играча, који су стекли велико искуство са овог Европског првенства и могу да буду носиоци игре у наредним квалификацијама и да се догодине пласирају на финални турнир. И ми смо имали срећу да „наследимо” Павловског, Чаврића, Ђурђевића и Митровића, који су играли на такмичењу у Естонији. Њихово искуство помогло је у тимском раду и да дођемо до овог великог успеха.

И Србин и Португалац

Љубинко Друловић је играчку славу стекао у Португалу. По завршетку каријере је остао у мањој земљи Иберијског полуострва, завршио за тренерску професионалну лиценцу, а у Србију се вратио 2008. године.

– Волим Португал. Добио сам пасош и често путујем тамо. У Португалу имам много пријатеља и опустим се. Жао ми је само што су у кризи. Португалци обожавају фудбал и воле да једу. Зато и причају само о томе.

Неодлучан у избору

Почео је да игра фудбал у 11. години, а пошто је рођен 11. септембра у 11 часова увек је волео да носи дрес с бројем 11. Први тренер био му је Јеленко Пурић, а првог гола се не сећа. С 15 година и специјалним лекарским прегледом дебитовао је за први тим Златара, а са 17 је заиграо за Слободу.

Упитан ко је најбољи тренер с којим је радио, а ко данас, Друловић је одговорио:
– То је веома тешко питање. Робсона изузетно ценим, али и Фернанда Сантоса и Камача. Док сам био играч и код нас је било великих тренера, али не бих никог издвајао. Данас је најбољи Морињо.

Ни када је избор саиграча у питању одговор није био одлучнији:

– Не могу никога да издвојим. Стојковић, Савићевић, Југовић, Јокановић, Ђукић, Милошевић, Мијатовић, Краљ, Мирковић, Михајловић… Нека се не наљути онај кога нисам поменуо. Од данашњих најбољи су Роналдо и Меси. Роналда познајем одавно. Играо сам против њега и одушевљава ме како ради на себи, усавршава се и стално се труди да пружи максимум.


Коментари1
27bff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr Slobodan Devic
Ijaooooo, prijatelju!!!! Delujes mi mnogo posteno - bice da si zalutao u pogresnu rabotu ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља