понедељак, 18.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:02

„Златна моруна” – од сведока историје до кладионице и кинеске радње

Аутор: Никола Белићпонедељак, 05.08.2013. у 23:00
На оронулој спољашњости куће не постоји ни један натпис који би подсетио на то да су се ту Гаврило Принцип и другови припремали за атентат на Фердинанда (Фото Д. Јевремовић)

Кафанске столњаке заменио је доњи веш, уместо револвера Гаврила Принципа налазе се пластични кинески пиштољи, док су столове за којима су седели реализатори сарајевског атентата 1914, данас заменили трговачка каса, рафови, офингери... Без обзира на то што ће ускоро бити обележена стогодишњица догађаја који су заувек изменили судбину света – сарајевског атентата на Франца Фердинанда и Првог светског рата, на углу улица Краљице Наталије и Каменичке, на месту где је све започело, данас нема ни трага од ових историјских тренутака.

Уместо назива кафане „Златна моруна”, где су Гаврило Принцип и његови другови из организације „Млада Босна“ до детаља разрадили и увежбали видовданско убиство аустроугарског престолонаследника Фердинанда 1914. године, на улазу стоји натпис „Луо Ванг Фа”, а у продужетку информација да је реч о кинеској продавници.

– Не знам... Ја само газда радње. Простор није мој, има други газда – одговара на питање да ли је чула шта се на овом месту дешавало пре једног века газдарица бутика која се представила као Лу.

Њене муштерије сећају се само да је до пре десетак година овде постојала кафана „Златна моруна” или „Триглав”, јер су се ова имена смењивала, али ни њима није познато какве су се акције „ковале” под кровом данас трошног здања, чије је приземље споља прекречено, док први спрат још покривају остаци прастаре фасаде. На месту са таблом имена ресторана сада је само остао „неми” жљеб са „типловима”.

О томе како је овај објекат – међу чијим је зидовима некада био неформални регрутни центар Младе Босне, где су обучавани и припремани за покрет који је окинуо Велики рат – збрисан са свих туристичких и културних мапа и остао без историјских трагова нема званичних објашњења. Прво је пре десетак година локал претворен у кладионицу и слот клуб – „Меридијан”, да би се пре око три године овде уселили кинески трговци.

Према подацима ЈП „Пословни простор Савски венац”, власника простора, овај локал 1992. издат је у закуп Угоститељском предузећу „Мадера”, у чијем се ланцу објеката налазила и „Златна моруна”. Тачно деценију после склапања првобитног уговора, у новембру 2002. закупцу је према законским одредбама одобрена промена делатности из угоститељске у трговинску, а 2007. дозвољена му је и делатност приређивања игара на срећу. У ЈП „Пословни простор Савски венац” потврдили су да УП „Мадера” редовно плаћа закупнину и немају никаквих дуговања према власнику локала.

УП „Мадера” у међувремену је приватизовано, а на питање због чега је на овом месту затворен ресторан, промењена делатност и усељена кладионица, а потом кинески трговци, може да одговори искључиво директорка која је на годишњем одмору.

----------------------------------------------

Место где је Мика Алас делио рибу сиромашнима

Кућа у Улици краљице Наталије 2, што је данас званична адреса објекта у којем је била „Златна моруна”, саграђена је крајем 19. века и у приземљу је одмах отворена кафана. Припадници „Младе Босне“ овде су се састајали са члановима организације „Уједињење или смрт“, у којој се налазио и вођа некадашње „Црне руке“ Драгутин Димитријевић Апис.

– У време настанка здања и непосредно после тога на простору испред, на импровизованим тезгама, продавала се речна риба – моруна и сом, која је деведесетих година 19. века допремана са Ђердапа. Кафана је добила назив „Код моруне”. У њој су се окупљали гимназијалци, великошколци, радници, трговци и занатлије. Под њеним кровом, априла 1906, основано је Радничко типографско певачко друштво „Јединство”, о чему још сведочи једина табла на улазу. После Првог светског рата кафана је променила назив у „Триглав”. По том имену била је позната у народу. Међутим, њен прави назив био је „Златна моруна” – подвлачи др Видоје Голубовић, аутор књиге „Механе и кафане старог Београда”.

Према грађи у овој монографији кључну улогу на тржници имао је Михаило Петровић Алас који је, према хроничарима, често делио рибу сиромашнима.

– Није могуће са сигурношћу рећи да ли је назив кафане званично био „Код моруне”, али је потврђено да ју је народ тако звао. Дешавало се да власници дају потпуно друга имена – додаје Голубовић.

----------------------------------------------

Нема захтева за реституцију

Према подацима ЈП „Пословни простор Савски венац”, до сада није поднет захтев за реституцију када је реч о објекту где је некад била смештена „Златна моруна”. То значи да нису познати предратни власници.

Незваничне информације указују на то да је ово место некада припадало индустријалцу Ђорђу Рошу, који је упамћен као добротвор манастира Хиландар и учесник Солунског фронта.

----------------------------------------------

Двориште за обуку младобосанаца у шибљу

Судбина кафане „Златна моруна” не разликује се много ни од дворишта које се налазило иза овог објекта. Постоје извори који потврђују да су на овом простору, чији је део данас потпуно неприступачан и зарастао у шибље, а на делу је још пре око три деценије изграђен објекат „Поште”, припадници организације „Уједињење или смрт“ младог Принципа непосредно пре атентата овде обучавали како да пуца и да је после те вежбе гађања са саборцем Трифком Грабежом и кренуо према Сарајеву. Тада му је из Загреба стигло писмо на име његовог сарадника Недељка Чабриновића са информацијом из листа „Србобран” о детаљима посете аустроугарског престолонаследника Сарајеву, што је био сигнал за покрет.


Коментари18
cb65f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Andjelkovíc
Покретач и оснивач четничког покрета у Србији,шеф санитета града Београда био је доктор Милорад Гођевац.Организује чете,које материјално обезбеђује и шаље прве четничке добровољце на територије где су поробљени Срби.Сви састанци,окупљања пре одлазака,били су у кафани "Златна моруна",још од 1904.године.Крајем августа 1904.год. полицијски чиновници су будно мотрећи рад четника по наређењу свог Министра Унутрашњих дела,Стојана Протића,успели да заплене наоружање које је било упућено борцима у Македонију.И поред сталне контроле четнички покрет је имао све више присталица,па са добровољцима одлазе и поједини официри 32.класе Војне академије,која је у Србској војсци добила назив "челична класа".Сви одласци су били из кафане "Златна моруна".Борили су се као добровољци за слободу браће,против бугарских комита,Турака и Арнаута...Класни другови Војин Поповић и Војислав Танкосић,добијају од сабораца после заслуга и исказане храбрости као обични борци,звање четовођа и Војвода ! "Политика" !?
Srpska Vojvodina
Svaki clanak objavljen u Politici ima odredjenu tezinu. Politika je jedna od najprepoznatnijih novinskih imena u svetu. Ovaj tekst ostaje potpuno dvosmislen i istorijski neutemeljen. Kao zal za jos jednom turistickom destinacijom , bez obzira sto bi takve poluistine Srbiji donele ogromne probleme. Reci cu samo ovo. Svetski rat je bio spreman mnogo pre ovog dogadjaja. ,ko ne veruje neka procita knjigu od Emil Ludvik ' Viljem drugi' svojevrsni memoari Nemackog Cara.
poslovica x
Ko nije proucio svoju istoriju, ona ce mu se ponoviti.
Vladan Vladan - vladavina nežnošću
E, a niko da kaže da u toj kući, eno u onom trećem lokalu desno rade najbolje žene-brice Beograda!
Zorica Markovic
Nista ni novo ni neobicno kad smo mi kao narod u pitanju.Za nas nasa istorija nikad nije ni bila mnogo vazna. Umesto da je cenimo i postujemo mi gazimo ponjoj iprekrajamo onako kako se kome svidi. Zar je bitno ko je bio Gavrlio Princip. Da li se neko upitao sta deca u skoli uce i koliko znaju o nasoj istoriji i da li uopste znaju ko je bio Princip i koje su njegove zasluge za ovaj narod. Ne bi me iznenadilo da jednog dana ovakva prodavnica ne osvane nasred Kalemgdana, jer koga je vise briga za to s obzirom da se kod nas cene samo materijalne vrednosti idruge ne postoje.Ajte molim Vas zar je istorija vazna. Kod nas odnosno u nasem narodu ona je odavno prestala dabude uciteljica zivota.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља