понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:35

Хијерархију криваца тек треба утврдити

Аутор: Михајло Митровићсреда, 07.08.2013. у 22:00

У овим летњим данима, међу бурним дешавањима код нас и у свету, појавила се у медијима, чак преко насловних страница новина, вест да је одлучено да се посече шестовековни храст који се нашао на траси аутопута кроз село Савинац, на деоници између Љига и Прељине.

Вест је била толико шокантна да је узнемирила читаву јавност, од најнеписменијег човека до врхунски умних људи који не могу да схвате да међу нама живе цивилизацијски апатриди. Ово је изазвало низ бурних реакција, углавном оних који се залажу да се спречи сеча храста, али у незнатном броју и оних који би да виде његов дивовски пањ. Најважније замерке храстосеча су: а) неизводљивост пресељења храста;

б) браниоци храста нису били на терену, нису ни видели дрво за које се залажу, па њиховим мишљењима не треба ни веровати.

а) „У Србији не постоји кран који би подигао толику тонажу.“ Заиста не постоји, али се велики терети не преносе краном, као што то чине деца са лего коцкама, већ се преносе према максимално уређеним елаборатима, најчешће преко клизајућих ваљака, као на пример: пресељење једне монументалне вишеспратнице у један од најпознатијих булевара Москве. О овом подухвату постоји најозбиљнија стручна литература. Има још подоста примера у свету као што су: пресељење Кристалне палате у Монтреалу, Берзе у Лондону, Марбл арча такође у Лондону, катедрале Сент Џејмс у Мелбурну, пресељење античког аквадукта Алконатар, до пресељења читавог брда у Абу Симбелу...

Наравно, за тако велика и сложена пресељења ми немамо објективне могућности. Дакле, моћи ће се преселити свако дрво само у богатим и технички врло развијеним земљама.

б) „Браниоци храста нису били на терену, нису ни видели дрво за које се залажу, па њиховим мишљењима не треба ни веровати.“ Један критичар каже: „Да ли сте прилазили близу, да ли сте видели храст? Сумњам.“ Јер, према њему, валидно је само оно што је виђено на терену! Међутим, данас апсолутно није обавезно излазити на терен ради пројектовања. Постоји безброј грађевина које пројектанти ни завршене нису видели. Данас се многи пројекти пројектују на једном континенту, а радови се изводе на неком другом. Чак и у Београду постоје пројектантски атељеи који израђују пројекте по целом свету. Пројектовање се врши на основу прецизних геодетских и топографских карти, на којима је прецизно представљен терен са висинским котама, шумама, кућама, воденим токовима, и свим зградама, са сваким дрветом, чак тако селективно да се посебним симболима означава дрво које је природна реткост (ознака „ПР“). Према томе, трасери поменутог пута требало је да савршено добро знају где се храст налази.

Тако смо добро и поуздано дошли на траг кривца за све што се дешавало или шта ће се још догодити савиначком храсту запису. Нажалост, криваца има више и сигурно је да ће се они међусобно оптуживати да је крив ,,онај други“.

Опште је познато да за градњу било каквог објекта мора постојати главни, извођачки елаборат. Такав пројекат се обавезно подноси надлежним институцијама на контролу и одобрење. После прегледа они издају одобрење за градњу. Тако је морало бити и са пројектом аутопута Љиг–Прељина. Од свих актера ових радњи огласио се само ЦИП, носилац главног пројекта, саопштивши да је њихов пројекат добио сагласност од Завода за заштиту природе 3. јануара 2013. године.

Овим се отвара низ питања са којима јавност и највиши органи државе треба да буду упознати. Да ли је Завод за заштиту природе видео на траси уцртани храст? Да ли су картографи правећи геодетске подлоге уцртали симбол храста и напомену „ПР“ (природна реткост)? Да ли је Завод за заштиту споменика културе дао своју сагласност?

Да ли су општинске службе такође дале своју капиталну сагласност? Све то не знамо. Хијерархију криваца треба тек утврдити. Једно је сигурно: крунски кривац је Завод за заштиту природе! Не само што се дистанцирао од своје највеће драгоцености, која му је дата на чување, него и због тога што с другим заштитарима учествује у уништавању скромног зеленог блага Србије.

Недавно је посечена храстова шума у крагујевачким Шумарицама, чиме је поништена топонимија места, посечена је јаворова шумица у београдском насељу Шумице, такође, сеча Петог парка и, колико јуче, дивно, високо стабло испред Шеих Мустафиног тулбета код Академског парка у Београду.

У питању је очевидна слабост, инерција, неангажованост и неодговорност институција, њихово непоштовање закона, до данас без икаквих санкција. Читав овај дегутантни галиматијас, требало би, најзад, да пређе у руке часних чувара – правне државе. Нема нам друге.

Архитекта


Коментари5
76b2e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hrast gerila
Hrast sigurno nije videlo svih nekoliko stotina hiljada ljudi koji zele da ga sacuvaju, a i ne moraju da vide uzivo sve ono sto postuju i cene, ali ga je zato videlo nekoliko hiljada koji smo mu geografski blize! Zamislite koliko bi glasova imali ovi politicari da za njih glasaju samo oni sto su ih videli! :))
Dejan Mихаиловић
A šta da kažemo za upropašćavanje izvora u nasequ Miljakovac II?
СЛОБОДАН човек
Изрекли сте једну нетачност,да барниоци храста нису видели пред- метни храст.Ноторна је чињеница да су разна удружења за зашт. природе обилазила храст а неки су око њега направили људски прстен обухвативши храст.Није могуће сваком човеку да лично опипа оно за шта се залаже али данас је технологија таква да вам може,путем слике,дочарати оно што је лепо и вредно или оно без- вредно а баш тако је били са овим храстом.Оно што смо видели и оно што смо чули од људи са лица места,опредлило је мишље- ње да је храст вредан поштовња!
Михаило Јеремић
Сме ли вишелетни храст да заустави пут који води у тунел? Сме ли неко тамо свето дрво да се нађе на путу у светлу будућност? Сме ли нека тамо света Србија да смета на путу евро-атлантских интеграција? Не сме! Да се сасеку корени храста, да се ишчупају корени Србији! - вичу светски стратези и планери. Нека их нема, нека се затру! - аминују домаћи подрепци. Е, не дамо! Наше су то жиле, бре! Зашто се Инжењеска Комора Србије не огласи поводом убијања Храста у Савинцу на траси Коридора 11? Где су просторни планери и урбанисти? Пуца им прслук и за Храст и за простор и за урбанизам и за струку! Не знају они шта је Време! Ма, свакој жилици, сваком жиру да се поклоне! Да му се диве. Хеј, шест векова! Па преживе! Зар да би због лудости пролазних дилетаната заувек пао? Срби! Јао!
Milovan todorovic
Stvarno so zanimljiv narod.Nista nam nije sveto samo da se nadjemo u "centru dogadjaja".Pre tri - cetiri godine u s.Dokmiru kod Uba Vlasnik kupivsi njivu podekao je hrast precnika 3,5 - 4 m, koji je po mojoj skromnoj proceni star vive stotina godina. Po pricama starijuh mestana pod njim se okupljalo na mobe ,komusanja i dogovore. Hrast posecen ,ali nije na trasi nije u "zizi" interesovanja ,nema puno para oko njega i nikom nista! Zakljucak o nama ,institucijama i drzavi donesite sami!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља