среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Повратак старе гарде

Аутор: Милош Казимировићчетвртак, 08.08.2013. у 10:20
(Фото А. Васиљевић)

Указом председника Републике Томислава Николића овог августа су постављена на дужност три нова амбасадора Србије. Зоран Поповић је у функцији изванредног и опуномоћеног амбасадора преузео руководство Сталне мисије Републике Србије при Савету Европе у Стразбуру, Бранко Бранковић је нови амбасадор у Букурешту, а Перо Јанковић представља Србију у престоници Аустрије, у Бечу.

Нови амбасадори Србије нису дипломате нове генерације, ни новог кова. Позвани су из ’мирних вода’, како се у жаргону зове статус дипломата на располагању, или из пензије – да би„у тешким временима допринели напретку српске дипломатије”, веле у Министарству спољних послова у Београду.

Именовања су подстакла многобројне расправе о сврсисходности кадровске селекције. У опозицији се препричава и ова крилатица: „Узми пензију да би добио амбасадуру!“  Био је то повод за „Политикин“ интервју са шефом дипломатије Иваном Мркићем.

У дипломатском кадру постоји низ људи који су испунили услове за пензију или су враћени из пензије на амбасадорске положаје... Нови амбасадор у Букурешту, на пример.

Амбасадор Бранко Бранковић има 72 године... Ех сад, питање је јасно, ваљда зашто сам послао старије кадрове на задатак? Зато што нисам имао друге кадрове на располагању. Само зато.

Значи ли то да немамо младих или кадрова у зрелом добу који би се наметнуо?

Мора се разумети да се дуги низ година није радило на обнављању кадра. Многи пре нас нису предвиђали такву могућност у буџетима... Тако смо дошли у ову ситуацију, па сада морамо да изграђујемо и систем и кадар. У томе ће нам помоћи и одредбе новог закона.

Када нови закон прође скупштинску процедуру, имаћемо ослонац који ће нам дозволити да сваке године примимо одређени број нових кадрова на обуку. Тако ћемо оформити нову, озбиљну елиту која ће владати језицима и опходити се у служби у складу са савременим захтевима дипломатије.

Постоји ли дипломатска академија која би могла да се опише као ефикасна школа будућих кадрова?

Ми имамо нашу интерну академију која се 1978, када сам ја школован у МИП-у, звала школа. Ако закон буде усвојен, академија ће почети да ради већ у октобру ове године. Нажалост, нове кадрове ћемо моћи да обучавамо тек од следеће године, јер за то у овом тренутку нема финансијских средстава. Али када нам новац буде стављен на располагање, ми ћемо сваке наредне године оспособљавати одређени број нових дипломата – за десетак година имаћемо врхунске кадрове.

Ваши критичари, пре свега они из опозиције, наводе пример именовања нашег амбасадора у Француској Рајка Ристића. На доделу агремана чекало се дуже од 150 дана, уместо уобичајених 60 или највише 90 дана?

Заиста, овај агреман није одговарао уобичајеној пракси. Али било је примера да се на агреман чекало и до две године. Догађа се у међудржавним односима да се такозвана неписана правила о додели агремана не поштују. Са друге стране, не постоји пропис који би могао да буде пресудан у процењивању таквих случајева. Логично је да ако влада предложи свог дипломатског кандидата, онда она мора да стоји иза тога. Ако се друга страна не изјасни, постоје инструменти да се у директним контактима разјасне евентуални неспоразуми.

У међународној дипломатској пракси се не уобичава да се поставља питање зашто агреман није додељен?

У нашој дипломатској пракси је било, и има, случајева да предлог именовања остане без одговора (агремана) друге стране и по неколико месеци. У таквим случајевима ми тражимо одговор и, ако је тај одговор негативан, предлажемо новог кандидата.

Вратимо се новим амбасадорима. Неки од њих су именовани упркос чињеници да нису дипломате?

Отворено ћу рећи – ситуација у кући је управо таква, јер се није довољно водило рачуна о образовању нових кадрова. Ипак, једина личност изван дипломатских кругова коју сам предложио за највиши положај јесте Славенко Терзић (бивши директор Византолошког института у САНУ). Терзића сам предложио за амбасадора у Москви, јер нисам имао човека у кући који би могао да преузме дужност амбасадора у тој земљи.

Са друге стране, Терзић се уклопио у мој критеријум да се у службу доводе стручњаци, пре свега они који нису партијски кадрови. То би требало да буде убудуће озваничено на нивоу закона или министеријалне одредбе, премда се за тако нешто, у овом тренутку, а за разлику од неких прошлих времена, не указује потреба... Напоменућу да као министар ни у једном тренутку нисам био изложен политичким притисцима да поставим ову или ону личност на положај.

Врхунац у реорганизацији Министарства иностраних послова биће, свакако, усвајање свих пратећих мера које ће допринети побољшању услова рада. Имаћемо и здравствено осигурање за наше људе у иностранству...

Наше дипломате у иностранству немају здравствено осигурање?

Ситуација је управо таква... Ако неког заболи зуб на дужности у иностранству, отићи ће код зубара, а услугу ће платити из свог џепа... Знам, тешко је поверовати да је све баш тако, али то је пука истина. Не знам колико су земаља света у тако лошој позицији, али мислим да је мало таквих земаља међу стотину и деведесетак оних које су чланице УН.

Од када је ситуација таква?

Не бих могао тачно да кажем, али ако кажем да је то била пракса у минулој деценији-две, сигурно нећу погрешити.

Када бисмо могли да рачунамо са новим кадровима из обновљене дипломатске академије коју сте поменули?

Ако сте  годинама, деценијама допуштали да се једна институција попут СМИП-а урушава, или ако сте разарали њене структуре, не можете очекивати позитивне резултате о кратком року. То је ствар процеса који, претходно, мора бити правно обезбеђен, а потом пренесен у праксу. Позитивни резултати ће, ипак, брзо уследити, за две или три године.

У нашем представништву у Лондону помиње се, примера ради, присуство једног 32-годишњег саветника амбасаде чија је квалификација претходни, двогодишњи стаж у банкарском сектору.

Тај млади човек одлично ради свој посао. Осим тога, ми тражимо стручност у домену привредних односа. Епоха политичке дипломатије припада прошлости. Између осталог и зато што је Србија исувише мала земља да би се значајније ангажовала у решавању главних међународних проблема.

У страној дипломатској пракси је уобичајено да се ангажују саветници из земаља домаћина који имају претке из земље амбасаде. Какви су односи српске дипломатије са нашом дијаспором?

У овом тренутку имамо преко стотину такозваних уговорних сарадника нашег порекла, а из земаља у којима имамо амбасаде. Нажалост, нема финансијских могућности да се запосли још више њих.

--------------------------------------------------------------------------------

Синдикат и стара гарда

Каже се да на ваше одлуке у значајном обиму утиче синдикат „старе гарде“ амбасадора?

„Драго ми је да синдикат постоји... То тело ће увек бити коректив. Међутим, ја сам од самог почетка замерао синдикату, а то они добро знају, што није обујмио све запослене у дипломатској служби, већ само неке, одабране... Синдикат је у свим наступима захтевао професионализацију... При том се сећам како су ’аминована’ догађања у 2001. години када сам и лично, са још 263 лица, искључен из службе. Исте године је запослено 80 нових дипломата без претходне припреме, са образложењем да постоји недостатак кадрова, а синдикат није реаговао.


Коментари14
12ee1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan iz Bocvane
A sta je sa ambasadorom Srbije u Bocvani (resident u Juznoafrickoj Republici), koga je postavila prethodna vlada, a koji vec tri godine ceka agreman? I koji je "uspeo" da vlada Bocvane ponovo vrati Jugoslaviju na listu zemalja sa kojima ima odnose, uz neprepoznavanje Republike Srbije kao medjunarodnog subjekta?
милица драгојевић
Неуспешни министар Мркић не би смео да обмањује јавност изјавама да су неки чекали по две године на агреман (прихватање у земљи пријема). Све преко 6 недеља значи одбијање и неприхватање предложеног кандидата за амбасадора. Како ли је само увредио Француску кад је Рајка Ристића, својевремено избаченог из МСП-а због финансијских проневера, предложио за амбасадора. Пустили су га после узастопних мољакања Николића, Лалета Павловића, Дачића и Грубјешићке који су у Париз ишли само да измоле агреман за сумњивог Рајка, кадар од поверења ЈУЛ-а и Мире Марковић. Сада су на власти и у МСП-у сви они који су под Милошевићем брукали Србију и довели је до самога дна, а посебно тзв "професионалне дипломате", све саме партијске узданице СКЈ, СПС-а и ЈУЛ-а. Бранко Бранковић је важио за најнеспособнијег, Зоран Поповић за лењог, а остали су углавном "чистили" СМП од партијски неподобних кадрова. Чудо да С. Терзић већ није дао оставку, јер се спроводи политика којој се увек јавно противио. Шта чека?
Nesko Nedic
Ministrova "objasnjenja" su jedna nategnuta neubedljiva konstrukcija. Nije tacno da u Ministarstvu ne postoji srednja generacija sposobna da odmah preuzme odgovorne diplomatske funkcije nego je ministar sve koji su sazrevali poslednjih 12 godina proglasio za skart i "politicke slucajeve". Diplomatija nakon 05. oktobra 2000, iako ne bez slabosti, svakako je bolja i "profesionalnija" od Miloseveceve diplomatije 90. koja nas je zavila u crno. Pun je hvale za zasluzne "profesionalce" iz 90, hvaleci ustvari, na najnizoj lestvici dobrog ukusa, samog sebe i svoje "pajtose". Bez ikakvog dokaza diskvalifikuje citavu srednju generaciju diplomata a svoje saborce iz 90. uzdize u nebesa umesto da ih predstavi srpskoj javnosti. Tako bi se otkrilo da prakticno svi dolaze iz SDB (ranije UDBA), i to iz vremena kad je ona, pod Milosevicem, pala na najnize grane; da objavio ko je od njih bas 90, kad se strepelo za elementarnu egzistenciju, dobio stanove od 100+ kvm i sl. Sve skupa, jad i beda
evita zivkovic
Gospodine Mrkicu, pa nije diplomatski posao kao kvantna mehanika pa da cinovnik treba da bude akademik? Evo prijavljujem se odmah kao nestranacka licnost, tecno govorim (i pisem) tri svetska jezika, imam dva fakulteta drustvenog smera, radila u drzavnoj upravi Jugoslavije, nezaposlena... A?
malo bez veze xxx
Nasi ambasadori, gde god se nalazili bi trebalo bar tri jezika da govore i da imaju fakultetsko obrazovanje. A ne da se ponasaju kao "despoti". Sto se tice znanja i eventualnih sastanka, nema ih nigde. Uvek su "zauzeti"? Obicno portiri ili dezurni obavestavaju, "dodjite sutra"! Ogromne plate u devizama,odlazi u njihov dzep za nista! Tek da se naznaci da i mi imamo "Ambasadora",A sta rade, pojma nemam???

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља