уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:48

Јаша Продановић је био бунтовник

субота, 10.08.2013. у 21:50
Андрија Даничић као Јаша Продановић Промотивна фотографија

Биоскопска и ТВ публика упознала је глумца Андрију Даничића (26) као Јашу Продановића, српског политичара, публицисту и књижевника. Гимназијалца који је са Михајлом Петровићем Аласом и Јованом Цвијићем похађао завршни разред Прве београдске гимназије и којем професор Коста Вујић, у слободној интерпретацији Здравка Шотре, прогнозира да ће постати министар. Даничић је првобитно у филму „Шешир професора Косте Вујића” добио малу улогу да би после разговора са Шотром „улетео” у екипу славних Вујићевих матураната.

– Добио сам малу улогу и отишао да се упознам са екипом и Шотром. Недуго затим, назвао ме је асистент режије и рекао да је Шотра одлучио да играм Јашу Продановића. И, био сам у главној постави! – прича млади глумац.

Сарадња са Александром Берчеком и целом екипом за Даничића је била незаборавна:

– То је моје прво велико искуство које ћу памтити док сам жив. Све време сам пратио како Берчек ради. И када је сам снимао гледао сам како ради крупне планове. Посматрао и упијао … Као и глумачке вештине Пеце Ејдуса, Ивана Босиљчића, Војина Ћетковића…

Када је премијера филма одржана у Горњем Милановцу, где је рођен, имао је осећај да су сви били поносни на њена, не крије у разговору момак који је одлучио да се као глумац опроба у „Дадову” након што му је мама, посетивши Београд због фризера, донела флајер за аудицију у овом београдском позоришту.

Конкурисао је и прошао. Долазио је сваког викенда за Београд, где су му часове глуме и акробатике држали Иван и Владимир Јевтовић, који му је касније био професор на бањалучкој Академији уметности. По завршетку трећег разреда средње школе одлучио је да покуша да се упише на београдски Факултет драмских уметности, али и у Средњу музичку школу „Станковић”, на џез одсек, јер је свирао кларинет.

– На ФДУ нисам прошао, али сам уписао саксофон код Неше Петровића. Од глуме нисам одустајао и поново сам покушао у Новом Саду и Бањалуци, где сам и положио пријемни, а потом и дипломирао. Нас осморо студената били смо из Србије, чак нас четворо упознали смо се када смо у Новом Саду покушали да положимо пријемни – прича глумац који је све време паралелно радио на глумачком и музичком усавршавању.

У Бањалуци му је, каже, било лепо. Још на почетку студија од Тихомира Станића добио је позив да игра Ромеа у тамошњем позоришту, али је послушао савет професора Јевтовића да се у тако нешто не упушта док не заврши другу годину.

– Када сам уписао трећу, са још тројицом колега позван сам да играм у серији „То топло лето”, Милана Караџића. Потом је уследио и рад на дипломској представи коју сам спремао са колегом Владимиром Нићифоровићем. Радили смо „Зоолошку причу”, Едварда Олбија, коју је режирао мој познаник из времена проведеног у „Дадову” Филип Гринвалд. На представи је било 300 људи, била је пуна сала. Директор бањалучког Народног позоришта Љуба Савановић нас је позвао да је играмо на редовном репертоару и то је трајало целу једну сезону – прича Даничић, не скривајући задовољство, јер је са том истом дипломском представом касније кренуо на турнеју по Србији, гостујући у Вршцу, Крушевцу, Апатину, Новом Саду, Кикинди…

У Бањалуци, колико год да му је било лепо, није желео да остане после дипломирања, јер је хтео да – иде даље. Из Атељеа 212 стигла је понуда, упућена од Алисе Стојановић, да ради у представи „Докле” .

– Свидело јој се што свирам саксофон. Та представа је тада отворила сезону и још се игра. Алисин позив био је знак да треба да се вратим у Београд – каже глумац који је потом добио и позив за Шотрин филм.

– Лик којег сам играо у представи „Докле” такође је бунтовник, какав је био и Јаша. И редитељи су почели да ме виде у таквим улогама. А ја, опет, волим да се играм трансформацијама. Да идем из крајности у крајност – објашњава младић који је захваљујући свирачком умећу наступао и у копродукцији сомборског Народног позоришта и Малме опере у комаду са музичким елементима, у представи „Неговано воће”, по истоименој причи Августа Стриндберга.

Тако се нашао и у мјузиклу „Ребека”, који је за „Мадленијанум” режирао Небојша Брадић.

– Очигледно ме стално прати тај спој мјузикла и глуме – каже смејући се и најављујући рад на пројекту о Милутину Миланковићу, у којем ће играти и Небојша Дугалић.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Примљен на „Беркли” али не путује због недостатак новчаних средстава

Даничић је конкурисао на „Беркли” где је примљен, али га је недостатак новчаних средстава спречио да оде у Америку због чега не делује претерано разочаран. Спрема се за рад на новом домаћем филму о којем, каже, још не може да говори, а вредно вежба у групи „Машта башта”, са којом се врло успешно представио и публици овогодишњег „Егзита”.

-----------------------------------------------------------

Филм ми добро лежи

– Мислим да ми филм добро лежи. Нисам експресиван глумац, више користим сведенија средства, а то се боље види на филму. А и осећам се добро када снимам – каже Андрија Даничић.


Коментари0
c7973
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља