среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

У времеплову, од Њујорка до Шипова

Аутор: Александар Апостоловскинедеља, 11.08.2013. у 15:00
Фото Танјуг

Од када га је покојни патријарх Павле позвао у Београд, 1994. годинe, Атанасије Ракита живи у келији Патријаршијског двора у Београду. На вратима келије је написао: „Радна ћутаоница”. Ту га је његов духовни отац и старатељ Павле увео.

И, ту је Атанасије и остао. То је животна филозофија досадашњег владике хвостанског и новоизабраног бихаћко-петровачког, који ће данас бити уведен у епископски трон, у катедралном храму у Босанском Петровцу.

Уочи одласка у епархију која је место његовог рођења и дечаштва, педесетшестогодишњи епископ који се све ове године држао ван сукоба унутар врха Српске православне цркве (СПЦ), признаје у интервјуу за „Политику”, да се осећа као у времеплову.

– Најмање времена сам провео у завичају, где сад, по одређењу Цркве, треба да идем. Простор на који долазим је разорен. Тужне су се ствари догодиле на просторима које покрива Епархија бихаћко-петровачка, од Бихаћа, Дрвара, Шипова Ливна, Гламоча, Босанског Петровца... Ми држимо парастос четвртог августа за жртве „Олује”, али то нису само жртве из Книнске Крајине, Лике, Кордуна, већ и из Босанске Крајине. Тамо се сада враћају углавном они који желе да дају закључак своме животу – каже Ракита.

Да ли сте то рекли Александру Вучићу после парастоса који сте држали жртвама „Олује” у цркви Светог Марка у Београду? 

Да, позвао сам Вучића да буде гост у Босанском Петровцу, на дан мог устоличења. Да се види да Србија није заборавила те људе. То ће бити порука да нису богу за леђима.
 
Мало људи зна да је ваш живот одредило школовање у Њујорку? 

Школовао сам се у Богословији, у манастиру Крка, али школовање у САД има најјачи утицај на мој живот. На Богословском факултету Светог Владимира у Њујорку, професори су били интелектуалци и духовници који предводе светско богословље. Предавања су била на енглеском језику и захтевало се познавање контекста америчке цивилизације.
 
Како сте истовремено упознавали и Америку и богословље и како сте прихватали та два света?

Тамо сам стекао прва свештеничка искуства са народом. Мој боравак у Америци и Њујорку је ипак био безопасан.

Зашто безопасан? Зар Америка уме да поквари људе?

Америка је отуђила многе људе.

Можда је то било златно доба западног света, крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година. Како се велики свет уклапао у ваш свет традиционализма?

Традиционализам у себи садржи стамени, промишљени континуитет живота. Веома лако се уочи површност овог савременог, када се посматра из дубине промишљеног искуства.

Шта сте волели у Њујорку?

Волео сам ту слободу. Јер, слобода је изазов. Али та слобода се мора контролисати разумом. Њујорк јесте мегалополис, али је истовремено и духовна пустиња, па човек лако може постати плен духовних вукова.

Како сте постали блиски са патријархом Павлом?

Чим сам дипломирао, постао сам наставник Богословије у манастиру Крка. Потом сам прекомандован, на позив патријарха Павла, ондашњег епископа призренског. У Призрену сам предавао 11 година.

Каква је била позиција „десне руке” тадашњег патријарха Павла, у самом врху СПЦ? 

Пре бих рекао да је он био мој духовни отац и духовни старатељ. Тачно је да сам био у његовој близини и да сам био послушан. Само то.
 
Устоличени сте у епископа у време ваздушне опасности над Београдом. Негде у то време сте и постали шеф Информативне службе СПЦ.
 
Био је 31, мај, 1999. године, Саборна црква у Београду. У најсвечанијем тренутку хиротоније, куљало је изнад нас. На небу су били НАТО бомбардери. У то време је основана Информативна служба СПЦ. Врло интензивно сам пратио наша страдања на Космету. Трудили смо се да пробуђујемо свест и савест оних који дођу до наших информација.

Важите за човека Цркве који је постао препознатљиво лице Београда, и епископ који је радо виђен на политичким и дипломатским пријемима у амбасадама?

Мени је драго што је тако било, али сам нарочито поносан на руковођење школском православном веронауком, која је укључивала и војне школе. Веронаука је са наших 270 вероучитеља, потпуно интегрисана у архиепископију и образовни систем у основним и средњим школама.

Тадашњи премијер Зоран Ђинђић је, заједно са патријархом Павлом, донео одлуку о увођењу веронауке у школе. Да ли сте Ђинђића добро познавали?

Да, био је далековид човек.
 
Упознавали сте многе политичке лидере у Србији. Да ли је истина да од владара модерне Србије нисте упознали само Милошевића?

Да, њега нисам. Коштуницу и Ђинђића сам упознао одлично. И обојицу их веома ценим, иако се разликују.

У чему видите њихову разлику?

Само у акцентовању појединих проблема. Јер, неки су били опрезни, други су се више истицали храброшћу.

Хоћете ли да кажете да је Коштуница био опрезан, а Ђинђић храбар?

Не, обојица су и опрезни и храбри.

Да ли је увођење веронауке био израз Ђинђићевог прагматизма, како би придобио наклоност Цркве, или је заиста веровао у то?

Ђинђић је схватио да је веронаука корисна у стварању једне широке личности. Био је то корисни прагматизам, ка остварењу општег успеха нације.

Хтели не хтели, добро сте упознали српску политику?

Молио сам се за све који нас предводе, да им бог да мудрости и знања.

Чему нас је научила мала Тијана

На сахрани осмогодишње Тијане Огњановић, која је умрла у Хјустону, не дочекавши трансплантацију срца, опело је служио Атанасије Ракита. У потресној беседи, Ракита је рекао:

– По Божјем промислу, иако је кратко живела, она је осмислила свој живот тако што је многе хиљаде нас подстакла на добро. Пробудила је оно што је најбоље у људској природи, тако да је коефицијент њеног добра, много већи него оних који живе и по 90 година.


Коментари6
63ad0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Шарена капа
Владан П. Зашто нас уверавате у оно што засигурно ни сами неверујете. Па Ви човече не знате штаје то митра. Срамота.
Živomir Savić
Đinđić I Koštunica...obojica su znači i hrabri i oprezni, naravno dobri i pošteni, i sve što uz to ide... Blago nama, mi živimo jedno srećno vreme, u kojem su svi ljudi dobri, a naša nacija vesela i uspešna, i nikad se nijedno zlo nije desilo među ljudima. Nekad sam mislio da je religija loša kopija pripovedanja i bajki, a sad mi je jasno da je dobra kopija besmisla (da ne kažem nešto gore).
Лука Нови Сад
Да дође Вучић, па да народ види да није Богу иза леђа? Могао би владика мало да пробере речи...
zlatko s petrovich
@ Gospodina Apostolovskog. Kad ce te, vec jednom napraviti ,Unakrsni intervju sa tako zvanom MPC i POA,a onda SPC i MPC? Bilo bi, veoma interesantno sa kanonske i istoriske strane. Mozda vratnica usa je najadekvatnije odgovorila tom MPC problemu! Vratnica Izgradila najvecu Srpsku Bogomolju u Srpskoj Diaspori.St.Petka Serbian Orthodox Church ,,Vratnica" Troy Michigan USA. Molim Vas, bez cenzure!
Vladan P.
Hrišćanin sam.Pravoslavac.Verujem u Boga.Cak su mi neke vladike i simpaticne.Ali kada vidim ove pozlaćene kape,mantije,nj.automobile...dodje mi da povraćam.Pa gde im je skromnost,osnovna vrlina?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља