среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Тачно је да сам волео бубњеве

Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 12.08.2013. у 22:00

Нова књига за децу, (као и за одрасле који се осећају младима), „Кога се тиче како живе приче” Дејана Алексића, једног од најзначајнијих наших песника и прозних писаца млађе генерације, објављена је у „Креативном центру”. Издање је илустровала Маја Веселиновић. Ово дело дочарава свет литературе, оживљен управо онда када затворимо корице књиге, и када приче настављају да живе свој тајни, субверзивни, живот. Не дају писцу мира… Поезија Дејана Алексића увршћена је у бројне зборнике и антологије, превођена је на енглески, немачки, норвешки, мађарски, бугарски и друге језике.

Главни јунаци ваше нове књиге за децу јесу приче, које се жале на своје почетке и завршетке, беже из књиге, воде тајни живот, размажене су, алергичне на читаоце, чак и ненаписане. Да ли сте на овај игриви начин желели деци да предочите начине на које „раде” машта, језик, литерарни дух?

Језик пружа неисцрпне могућности за игру, он је игрив сам по себи. Мој књижевни поступак у причама, али и у поезији за децу, у великој мери се ослања на очуђења која допушта језик. Поједину ситуацију, догађај или карактер неког лика можете учинити интересантнијим уколико се поиграте ониме што се иначе подразумева, на тај начин што пољуљате устаљену логику. Тако сам и приче у књизи „Кога се тиче како живеприче” писао желећи да створим амбијент у коме до изражаја долазе саме приче, персонификоване и дате као личности. Каткада те приче имају и неку врсту дослуха са познатим и славним остварењима из светске литературе за децу, па показују, као што то бива у свету људи, и неке особине попут сујете или снобизма. Књига прича је, заправо, и позив да се према читању, као врхунској вредности и искуству, млади читалац односи са посебном пажњом.

У којој мери књижевне мотиве и дијалоге црпите из сопственог детињства?

Присећања на детињство су као читања пророчанстава. Вратите се читаве деценије уназад да пронађете предвиђање оног што је сада ваша стварност. За мене је детињство попут митске, тајанствене земље која је постојала пре времена. Далеко у њеним пространствима налазе се заборављена блага којима се повремено треба вратити. Тамо је корен имагинације, дубоки смисао игре, и невиност која увек може да нас исцели уколико је призовемо у садашњост, претрпану свакодневним тривијалностима. У том смислу ми је поглед ка детињству користан и у књижевном раду.

Да ли сте стварно желели да постанете бубњар „када порастете”, и колико Вам уопште музика значи?

Музика ми много значи. Нарочити ритам, који стоји у основи универзалних закона. Тачно је да сам у детињству волео бубњеве. Чак сам их у једном периоду и свирао. Било је то када сам имао седам или осам година. У суседству је музичке пробе одржавао један рок бенд. За време пауза, бубњар ме је подучавао. То су за мене били часови чисте радости. На жалост, никада нисам имао сопствени бубањ, а начин на који сам се сналазио најбоље познају шерпе, вангле и лонци из покућства. Ритам је, свакако, присутан и у језику. О томе најбоље сведочи поезија, али и ритам прозне реченице је важан конституент који чини да текст пулсира на одређен начин. Ми то, читајући, наравно, не региструјемо на свесном плану, али је ритам присутан. Трудим се да у мојим текстовима, прозним или поетским, свеједно, успоставим ритам адекватан садржају.

И из других ваших књига најмлађи могу да уче, стичу самопоуздање кроз игру. Какав је данас пут оваквих дела до деце, у конкуренцији са новим медијима?

Књига је изгубила важност коју је некада имала у животу деце и младих. Самим тим, и писци ове врсте књижевности. Телевизија и интернет све више отимају простор дечијег интересовања. Међутим, читање не може бити ничим замењено. Не постоји екранизација неког књижевног дела која је тако добра да ће пружити искуство какво нуди читање истог тог дела. Реч је, заправо, о различитој врсти посредовања. Филмски језик је посебна врста језика, активира машту на начин који се разликује од оног који се то постиже читањем. Са друге стране, наша култура је последњих година много чиме скучена и оштећена, а деца су, вероватно, највећи губитници у том смислу. То се одражава и у издаваштву, области која је од суштинског значаја у процесу литерарне едукације. На прсте једне руке могуће је набројати одговорне издавачке куће које објављују квалитетну књижевност за децу. Не треба због тога да очајавамо, али треба се замислити над тим проблемом. Обавеза нас писаца је да пишемо са свешћу о томе да је наш посао изузетно важан, јер креирамо естетски суд код најмлађих.

Колико стваралаштво за најмлађе утиче на друге области вашег стваралаштва?

Веома много. Одређујуће, на неки начин, јер сам пишући књижевност за децу унапредио свој песнички израз и у поезији коју пишем за такозване одрасле. Тешко је стварати на та два плана са подједнаким успехом. Понекад се осећам као стваралачки подељена личност, јер су механизми имагинације која се активира на једном или другом плану веома различити. Међутим, после више од деценије активног стварања у те две области, схватам колико су, у ствари, оба списатељска оквира међусобно прожета и блиска, јер њима влада иста перцепција.

Како доживљавате то што вас пореде са Душком Радовићем, Драганом Лукићем, Ршумовићем?

То ми годи у контексту чињенице да стваралац не може у потпуности да се развије уколико се не ослања на сопствену књижевну традицију. Наша књижевност за децу је разнородна, богата и представља одличну основу сваком ко се одлучи да ствара у овој области. Аутори које сте побројали остварили су такве књижевно-естетске домашаје каквим би се подичила свака национална књижевност, свака велика култура. То се види тек када се успостављају компарације. Ми често нисмо свесни вредности које поседујемо.


Коментари1
1b8fc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mama Maja m.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља