петак, 23.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 14.08.2013. у 15:00 Мишa Ђурковић

Маркетингом на проблеме

У врело летње време таблоди који служе као службена гласила владајуће странке имају нову забаву. Ево, гледам наслов који каже: „Нови Тесла долази за министра финансија”. Поред Сораје, Станије и одлазећег Млађана Динкића, у фокус медијске пажње преко ноћи су улетели Строс-Кан и извесни Лазар Крстић за кога кажу да ће бити министар финансија у Влади Србије. Тврди се, ни више ни мање, да је дечко чудо, вундеркинд, геније који ће решити све наше финансијске и економске невоље. Наравно уз понеки савет чика Строс-Кана.

Е, браво! Дивно! Наш човек, млад, такорећи генијалан, који се образовао у свету хоће да се врати кући и да помогне земљи. Шта би човек лепше могао да пожели? Него, чекајте, да видимо чиме се овај млади човек квалификује за то нимало лагано место. Оно што из новина знамо јесте да је, иако на познатом универзитету Јејл, ипак завршио само основне студије, и да је после тога почео да ради у једној консултантској кући. Дакле имамо човека од 29 година, дипломца са врло мало радног искуства, без икаквог искуства у државној администрацији и вођењу система, без икаквог практичног познавања финансијског и економског система Србије, коме неко жели да повери вођење финансија у нашој држави? Да ли ово икоме звучи озбиљно?

Ево како се то некада радило. Милан Стојадиновић је као државни питомац путовао на школовање у Немачку, Француску и Британију. У Паризу је детаљно изучавао како функционише систем државних финансија Француске, а у Баварској и Берлину је изучавао како се организује систем државног буџета. Кад се вратио у земљу, докторирао је управо на теми „Немачки буџет”. Са свим тим теоријским знањима и докторатом тек је могао да почне да упознаје државну управу као посебан систем и прво радно место у Министарству финансија које је заузео било је место обичног службеника. У следећих десет година постепено је пролазио све степенице у том министарству учећи посао од великана какав је био Лаза Пачу да би после рата постао начелник и на крају министар. Тад асистенти факултета и тек свршени дипломци нису могли да постану министри.

Друга ствар која ме истински брине јесте то што је ово понављање приче о „експертима” коју смо једном већ прошли са врло несрећним искуством. Млади Крстић је, како нам кажу, запослен у консултантској кући „Мекензи”. Пре десетак година већ нам је дошао читав низ таквих стручњака који су радили за светске финансијске институције па су своје позиције у државној управи Србије нажалост користили за промовисање интереса управо тих институција, великих светских банака и центара финансијске моћи, а не интереса Србије. Два главна посла која су одрадили била су: најпре, радикално смањивање царина и омогућавање да Србију преко ноћи поплави страна роба, и друго је било уништавање великих домаћих банака (чији стечај ни до данас није окончан) и СДК, и тиме препуштање банкарског тржишта и платног промета управо страним банкама. Никога, нажалост, не чуди што су ти експерти након одласка из администрације по правилу заузимали места у управним одборима истих тих банака, а камате на кредите у Србији спадају међу највише у Европи.

Потпредседник владе је у праву када тврди да нема довољно озбиљних кадрова који познају финансије и економију. И они који су их пре неколико година подржавали попут Дејана Миљковића данас оштро критикују политику њихове владе. Међутим, његова странка, срећом, није исто што и Србија. Ова земља и даље има велики број озбиљних људи и истинских стручњака који се нажалост држе подаље од оваквих партија и овакве власти. То важи за разне области па и за финансије и економију. Људи попут Јована Душанића, Мирослава Јовановића или Данијела Цвјетићанина од почетка указују на погубне правце развоја српске економије, али те људе не можете видети нигде у јавности или не дај боже на телевизијама, резервисаним за подобне аналитичаре. Једини економиста члан САНУ такође никада не добија шансу да у медијима изнесе свој суд о стању наше економије. Таквих људи са знањем, практичним искуством и интегритетом има у овој земљи више него довољно. Али они политичарима нису потребни.

Довођење на министарска места људи без искуства и тежине, као и евентуалних страних стручњака који не познају домаћи економски систем, менталитет и односе, је неозбиљно. Све то може фино да послужи у маркетиншке сврхе, посебно уз овакву контролу медија, али не може да реши проблеме. Проблеми српске економије су структурни и нису везани за појединачна решења. Овде треба имати снаге и храбрости да се промени пропали економски модел којим се држава задужује да исплати пензије и плате у јавном сектору, којим привлачи стране инвеститоре дајући им ненормално високе субвенције и уништавајући домаће конкуренте, и на основу ког се више и не размишља о могућности развоја без страних инвестиција и технологије. А то је модел којим Србија неумитно постаје колонија.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Коментари24
dc546
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandra Milošević
Baš su bili bezobrazni ti stručnjaci kad su odveli u stečaj divne domaće banke koje nisu isplaćivale deviznu štednju svojim klijentima, građanima ove zemlje, pri tome nikog ne otpustvši, što je dokaz koliko su bolje od stranih. I baš su pokvareni što su građanima omogućili da kupuju kvalitetnije strane proizvode umesto da uživaju u vekovno lošim domaćim, a za isti novac, time suočivši domaće proizvođače sa jednom nepravednom pojavom - konkurencijom i spoznajom potrošača koliko je domaćim proizvođačima stalo do njih, i koliko su stručni da unaprede kvalitet svojih proizvoda. Al naš narod je čudan, nikako da svati da su npr. večno gnjecave domaće špagete bolje od npr. bilo kojih uvoznih! Sve pohvale "Politici" što izborom autora nekako sama daje najbolji "osvrt" na sebe i njih.
Milinko Markovich
Cukenberg je postao milijarder pre svoje tridesete i Lari Pejdz (Google), te kompanije imaju veci godisnji budzet nego Srbija, i ti ljudi upravljaju tim kompanijama uspesno, i to sto su mladji od 30te uopste je nebitno, i Hajzenberg je u 30. dobio Nobelovu nagradu... itd itd. iskustvo je nekad manje bitno nego znanje
УБРЗАНА ЕВОЛУЦИЈА уз помоћ СТРУЧЊАКА
Уважавам ставове гдина М.Ђурковића и сматрам да је потез са Л.Крстићем РИСКАНТАН, али је можда једини начин како би се решили нагомилани вишедеценијски проблеми у српској привреди, нормално уз одређене УСЛОВЕ: 1). Потребна је помоћ ДОМАЋИХ ИСКУСНИХ СТРУЧЊАКА од 45 до 60 година, који су решили љубавне, породичне и имовинске проблеме (што тек чека ове неожењене и млађе од 35.г.). 2). У препород српске привреде не би требало укључивати стручњаке старије од 65 година, који су под лошим утицајем комунистичких професора и самоуправљања, а и више не раде.. (осим ”генијалаца” из ПУПС-а :), 3). У циљу запошљавања младих, одмах донети закон да запослени преко 65 година могу да наставе са радом још 2 године (по 6 сати за 70% плате), и под условом да се на то место прими ПРИПРАВНИК са одговарајућом стручном спремом.
Zoran R.
Oduševljen sam tekstom, pravo u centar, bravo! Jedva čekam Vučićeva objašnjenja kada zaista bankrotiramo...
Dr.Bozic Australia
Dr . Ljiljana Bogoeve je doktorirala na Jejl, medju prvim zenama koje su tamo dobile doktorat, Iz poznate je Srpske familije . Predaje na Beogradskom Universitetu, poznata je po naucnim radovima i Akadamski superiornija nad "novim Teslom" koji se pominje za moguceg ministra. U pitanju je politicka manipulacija. Pomenuti covek radi za agenciju koja je mozda obecala da moze isposlovati neki novi dug za prezaduzenu Srbiju. Subija koja ima najbotatiju zemlju u Evropi a neca da je radi - potseca na bajku o slepom prosijaku koji sedi na zlatnom mostu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља