уторак, 22.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:27

Брод из кога је 1914. почео напад на Београд окован рђом на Ади Хуји

Аутор: Никола Белићчетвртак, 15.08.2013. у 22:00
Културно добро сада се користи као пристан за посаде других бродова (Фото А. Васиљевић)

Испалио је прве гранате на Београд у Првом светском рату, био ратни плен, мењао име и државе, три пута тонуо на дно Саве и Дунава и уздизао се на површину, а данас разоружан и делимично зарђао и даље службује на Ади Хуји. Брод „Сава” – челични радник, војник и страдалник заборављен у муљу и песку покрај обале једне шљункаре далеко од пажње коју заслужује напунио је 109 година од када је први пут поринут.

Без обзира на „биографију” вредну историјских романа и стручних монографија, на овај монитор –  модел оклопљене речне топовњаче која се првобитно звала „Бодрог” сада залазе само посаде других пловила. Упркос дугом стажу, још није потпуно пензионисан, а користи се као пристан. Његов тачан положај тек недавно је откривен, без обзира на то што га је 2005. Министарство културе прогласило културним добром и заштитило.

– Када смо сазнали да је у овом делу Дунава успели смо да га лоцирамо уз опсежну претрагу и изненађујуће да је и после свега што му се догодило релативно очуван. Чак су приметни и кружни отвори на палуби из којих су се издизали топови. Век од почетка Првог светског рата биће обележен 2014, па је Научно веће Института за савремену историју поднело иницијативу да се овај монитор рестаурира и претвори у пловећи музеј под окриљем Војног музеја или Музеја науке и технике – наглашава др Ратомир Миликић, представник Института за савремену историју.

Истраживач који је пронашао плутајућег ветерана, као аргументе за ову иницијативу наводи бурне детаље из прошлости брода.

Под именом „Бодрог” пловило је 1904. први пут дотакло реку у Будимпешти, где је прикључено Дунавској флоти Аустроугарске. Монитор је прве деценије „живота” био на дужности у мирнодопским условима.

– У Земуну је стациониран у јулу 1914. и укључен у прве тензије – заробљавање појединих српских цивилних бродова. Коначно, само неколико сати после аустроугарске објаве рата 28. јула, покренут је са групом пловила како би бомбардовао Београд. Његово прво дејство било је тог дана око 23 сата, чиме су почеле оружане акције у „Великом рату”. Учествовао је у борбама око Београда и 1915. Пред крај рата наређено је да се врати у Мађарску, али се на том путу насукао и 31. октобра 1918. сукобио са српском артиљеријом, после чега га је посада напустила – дочарава Миликић.

Заробљени „Бодрог” на крају „Великог рата” први пут је потопљен, а затим извучен из воде и 1920. увршћен у састав морнарице Краљевине СХС, када је прекрштен и прозван „Сава”.

– Као ни нова држава, ни брод није имао превише среће. Опет је страдао у „априлском рату” 1941. Југословенска војска потопила га је 12. априла те године код Земунског кеја да га не би присвојили непријатељи и да би блокирао реку. Трупе новопроглашене НДХ извукле су га 1942. и две године користиле на Сави – каже Миликић.

Монитор је, трећи пут, отишао под воду 9. септембра 1944. код Славонског Брода где га је потопила НДХ посада. Из реке је извађен 1951/52. и после ремонта сврстан у Речну флотилу ЈНА. Из војне употребе повучен је 1959, да би га 1962. преузело предузеће „Херој Пинки”, а у власништву ове фирме која је приватизована и припојена „Дунав групи”, монитор „Сава” је и данас. Из Новог Сада на Аду Хују пребачен је 2012. 

– Осим „Саве”, само још један монитор „преживео” је до овог тренутка. То је брод „Лајта”, а данас се налази у Мађарској. Пре неколико година ова држава већ га је претворила у пловећи музеј – закључује Миликић.

----------------------------------------------

1904. Први пут поринут у Будимпешти

1918. Заробљени „Бодрог” први пут је потопљен на крају „Великог рата”

1920. Извучен из воде и увршћен у састав морнарице Краљевине СХС, прекрштен у „Сава”

1941. Потопила га је југословенска војска да га не заробе Немци

1942. Извукле су га трупе НДХ и користиле на Сави

1944. Потопила га је НДХ посада да га не заробе партизани

1951/1952. Извучен из реке и после ремонта сврстан у Речну флотилу ЈНА

1959. Постаје цивилни брод, три године касније власништво предузећа „Херој Пинки”

2005. Министарство културе прогласило је „Саву” културним добром

2012. Стиже у Београд из Новог Сада, а ове године је нађен

----------------------------------------------

Пароброд „Србија” и даље ради

Само неколико десетина метара узводно од брода „Сава” налази се још једно пловило из Првог светског рата. „Србија” је једини пароброд у нашој земљи који и данас ради. Конструисан је 1917. у Регенсбургу под називом „Истер”. Краљевина СХС преузела га је у новембру 1918. Служио је и као миноловац од 1944, а касније га је преузело „Југословенско речно бродарство”. И данас се на њему види грб аустроугарске морнарице.

– Сада се користи за прање других бродова воденом паром. Котлови су још у функцији, а некада је ово био најмоћнији пароброд у нашој земљи са 1.200 коњских снага – објашњава Ратомир Миликић.

----------------------------------------------

„Драва” – херој „априлског рата”

У историји нашег речног бродарства остао је упамћен и монитор „Драва” – једино пловило које је у „априлском рату” 1941. успело да нападне непријатељску територију. За разлику од осталих бродова на рекама који су потопљени да не би пали у руке противника, овај брод који је настао 1913. и до 1918. звао се „Енс” пружио је завидан отпор силама Осовине, борећи се од 6. до 12. априла на Дунаву на потезу Бездан – Челарево.

– Његова посада оборила је више авиона и успешно бомбардовала аеродром Мохач у Мађарској, при свему томе одбивши напад четири брода из ове државе. На крају је погођен авио-бомбама потонуо и са собом на речно дно повукао више десетина људи – додаје Ратомир Миликић.


Коментари6
2e6d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Petrovic
Zar je moguće da se nema ni toliko da se brod barem peskira i zaštiti od daljeg rđanja? Tako bi mogao da se očuva za bolje dane kad će biti kompletno reastaurisan. Mislim da se ne radi o parama jer ovaj brod nije veličine nosača aviona, nego o nebrizi i nepoštovanju svega na čemu ne mogu da se zgrnu brze pare.
ime prezime
da li ce neko pokrenuti inicijativu da se brod zastiti od daljeg propadanja i uvede u registar kulturne i istorijske bastine? da li neko zna ko bi mogao da bude nadlezan za to? mogao bi se brod urediti, doslepati na poziciju sa koje je tukao bgd i adaptirati da postane ispostava istorijskog muzeja ili muzeja grada bgd sa kulturnim i turistickim programom..
Mala Maca
Kako se mi odnosimo prema samima sebi i svojoj istoriji... Cula sam za ovaj brod, kao i da su ga jedva pronasli. Interesuje me kakva mu je sudbina posle ove price.
Пролазник Пролазниковић
јесте ово монитор Сава, односно оно што је од њега преостало. Био је деценијама у Новом Саду, па су га дошлепали за Београд. Видео сам га и ја, док је био на кратко на Савском пристану, тако да могу да потврдим да је то тај брод... Честитам на причи, још када би се неко у држави заинтересовао да спасимо ову часну старину која је испалила прве хице у Првом светском рату. Вреди га оставити сачуваног за генерације које долазе. Да се не заборави ко је и како отпочео тај рат...
Речни вук
Ово јесте Бодрог/Сава. Пре неколико дана сам се и лично уверио у то. Брод је стално премештан и ово му је садашње одредиште. Корито му је у пристојном стању, нема рупа, може да се одржава на води. Наша држава није баш брижна према споменицима историје. Овај брод, као историјски споменик највише категорије, мора бити обновљен и постављен на место злочина, одакле је као брод Аустро-угарске монархије испалио први плотун у Првом светском рату, на Србију, на Београд.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља