четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:06

Милован Ђилас заслужује улицу у Београду

Аутор: Д. Ивановићсубота, 17.08.2013. у 15:00
Милован Ђилас (Фото Драган Јевремовић)

Милован Ђилас заслужује да у Београду једна улица носи његово име и то је најмање што можемо да учинимо ако желимо озбиљно да поштујемо дисидентску традицију, каже за „Политику” социолог Данило Мандић, предавач и докторанд на Харварду.

Подсећамо, власти у Амстердаму одлучиле су да једну улицу у холандској престоници назову по овом дисиденту и писцу. У Београду, међутим, нико од надлежних није се сетио да на овај начин сачува успомену на Милована Ђиласа. А иницијатива да он добије улицу у главном граду Србије покренута је још пре две године, на стогодишњицу рођења првог дисидента послератне епохе и писца „Нове класе”, студије комунистичког система и његове идеологије због које је оптужен за „непријатељску пропаганду”. Петицију је тада потписало више десетина светских интелектуалаца, међу којима су били и нобеловац Марио Варгас Љоса, пољски дисидент Адам Михњик, амерички лингвиста Ноам Чомски, британски историчари Ерик Хобсбом (који је у међувремену преминуо) и Стеван Павловић, песник Адам Загајевски, новинари „Њујорк тајмса” Стивен Ерлангер и Дејвид Бајндер и бројни професори са најпрестижнијих светских факултета, попут Марка Крејмера, Тонија Апија, Јана Гроса, Хуберта Стијса и многих других.

„’Нову класу’ је Оксфордски форум 1995. прогласио једном од 100 најутицајнијих књига на Западу у другој половини 20. века. Преведена је на више од 50 језика и штампана у три милиона примерака. Упркос томе, по Миловану Ђиласу се у Београду, у ком је провео живот, не зову нити једна зграда, улица или булевар. Придружите се петицији којом се од градских власти тражи да, поводом стоте годишњице његовог рођења, некој великој улици или булевару на Новом Београду дају име Милована Ђиласа”, каже се у овој петицији која је покренута још пре две године, али до данас није реализована.

Мандић, који је и сам био потписник поменуте петиције, истиче да су у току разговори о покретању нове иницијативе да се по Миловану Ђиласу назове једна улица у главном граду.

– Пре две године је петицију покренула нас неколицина, не само оних који су одрасли уз титоизам већ и младих чији је циљ да се утемељи традиција дисидената. Разочаравајуће је да земље које нису имале искуства са социјализмом, али и оне у којима је била далеко гора верзија комунизма – стаљинизам, чувају традицију на дисиденте кроз музеје, књиге, улице којима су дали њихова имена, а ми све то немамо. Изабрали смо Милована Ђиласа да буде симбол дисидентства, јер је специфичан, има многе предности у односу на сличне дисиденте у Чешкој, Пољској и другим земљама и одваја се по утицају који је имао у интелектуалним круговима далеко ван граница бивше Југославије – каже Мандић.

Књиге Милована Ђиласа су светски познате, а он је један од малобројних дисидената који и данас инспирише младе истраживаче и уметнике заинтересоване за историју социјализма, тврди наш саговорник.

– На Принстону и Харварду је чудо ако се појави студент који не зна за Милована Ђиласа и његове књиге. У Америци и данас постоји велико интересовање за Ђиласа и његов рад и то је из наше перспективе потенцијал који вреди искористити – објашњава Мандић.

Када бисмо били озбиљни у поштовању дисидентске традиције, истиче наш саговорник, онда би Ђиласу овде објављивали дела која су у свету масовно превођена. А само „Нова класа“ преведена је на 60 језика.  

– Био сам на Принстону 2004, када је приређена прослава поводом стотог рођендана легендарног америчког дипломате Џорџа Кенана. Упознао се са многим студентима из источноевропских земаља пре него што сам му се ја представио, а једино је реаговао на мене. Рекао ми је: Србија, Југославија? Ви сте имали Милована Ђиласа! Такво искуство не заборавите док сте живи. Тај скоро парализовани стогодишњак тог је дана само на помен Србије живнуо! – прича Мандић.  

У Београду је, у септембру 2011. постављена спомен-плоча Миловану Ђиласу, на кући у Палмотићевој 8, у којој је некада живео. 

--------------------------------------------------------

Комисија одлучује о именовању улица

Иницијативу за именовање улице могу да покрену појединци, месне заједнице, удружења грађана, општине и остале институције. Сваки предлагач је у обавези да своју идеју достави Комисији за именовање улица, тргова и споменика у Београду, чији чланови одлучују о иницијативи.

– Када добијемо предлог, дајемо стручно мишљење и, ако је оно позитивно, прослеђујемо га Министарству правде и државне управе. Уколико и оно изда „зелено светло” за предлог, о њему коначно одлучују одборници градског парламента – објашњава Слободан Станимировић, председник комисије. По објављивању одлуке одборника Скупштине града Београда у „Службеном гласнику” може се рећи да је улица добила нови назив.

У претходних неколико година на адресу комисије, открива Станимировић, није стигао ниједан захтев да се некој градској улици додели име Милована Ђиласа. 

У граду кажу да уколико се испоштује ова јасно дефинисана процедура за именовање улица, a одборници Скупштине града изгласају, не постоји ниједан разлог да се улици не додели предложено име. М. Р. Б.


Коментари2
be093
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevan D
Rehabilitacija Djilasa je ok, ali bi jos bolje i vaznije bilo da se na srpskom objave sva dela Milovana Djilasa, ukljucujuci i Ratni Dnevnik (War time) .Zasto niko od "intelektualne elite" ne insistira na tome?
Zemljorad Obradovic
Nevezano za Djilasa, problem sa disidentima je sto nije uvek lako proceniti ko je iimao najvise koristi od njihovog rada: oni sami, politicari u zemlji u koju su dosli ili narod zemlje iz koje su dosli. Nakada je to lako razluciti, a nekada nemoguci rasplesti klupko do kraja. Da li su pisali istine radi ili sebe radi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља