субота, 23.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:52

Маестро девете уметности

Аутор: Марина Вулићевићнедеља, 18.08.2013. у 22:00

Као што је сваки број чачанског часописа „Градац” посвећен необичним креативцима, тако и овај нови открива стваралаштво Андрије Мауровића (29. март 1901. Муо, Бока Которска – 2. септембар 1981. Загреб), човека који је обележио читаву епоху југословенског стрипа, а посебно загребачку школу. Мауровић је класик, који је филмски кадрирао цртеже (уживао је у вестернима), и визуелизовао чак и своје порнографске маштарије у деветој уметности. У Градцу су обједињени текстови Здравка Зупана, Славка Драгинчића, Рудија Аљиновића, Вере Хорват-Пинтарић, Ранка Мунитића, Богдана Тирнанића, Вељка Крулчића, Јеше Денегрија, Станка Ласића, Слободана Шијана, Васе Павковића и других.

– Тематски, по месту и садржају радње, Мауровићеви стрипови, најчешће распредају приче о догађајима из давних времена, са Дивљег запада, са далеких мора, а залећу се и у будућност научне фантастике… Иза жанровске и наративне фактографије Мауровић, у ствари, износи приче о многим људским настојањима, о човековим борбама не само са другима, са околином, него пре свега са самим собом и у самом себи. Мауровићев свет јесте свет у којем се води непрестана битка између злих и добрих сила…, мишљење је Јеше Денегрија.

Стваралачки пут Андрије Мауровића почиње двадесетих година 20. века у Загребу, где је уписао Ликовну академију, са препоруком Ивана Мештровића, али школовање није завршио због тога што је код неких професора изазвао негодовање радећи различите графичке послове. Иако није постао академски сликар, Мауровићев таленат свеједно се испољио у свој раскоши. „Црта плакате за Литографију Рожанковски, зидне слике за кухиње, илуструје књиге, црта карикатуре, сарађује као илустратор у листовима ’Коприве’, ’Новости’, ’Кулиса’, ’Смиље’, ’Женски свијет’. У том периоду радио је готово сву графичку опрему у Загребу и за кратко време постао најбоље плаћени примењени уметник”. Године 1935. Мауровић је за загребачки дневни лист „Новости” урадио свој први авантуристички стрип „Вјереница мача”, а затим и научнофантастичне стрипове „Подземна царица” и „Љубавница с Марса”, сценарија, по књижевним предлошцима, Крешимира Ковачића.

Године 1936. за „Новости” је цртао вестерн стрипове „Тројица у мраку” и „Седма жртва”, затим и стрипове „Господар златних брегова”, „Сабласт зелених мочвара”, па у засебним свескама „Последњу пустоловину Старога Мачка”, по сценарију Фрање М. Фуиса, репортера „Новости”, једног од најпознатијих загребачких новинара тридесетих година. Са Фуисом је покренуо „Мики стрип”, 1938. године приредио је прву самосталну изложбу слика „Море и морнари” у књижари „Кугли” у Загребу, и наставио да неуморно ствара жанровски разнолике стрипове. Сликар и стрип аутор увек су били укрштени у његовој личности.

– Био сам врло жив дечак, прави враг. Све ме је занимало, био сам свугде где се нешто догађало. То је, мислим, велики дар судбине, та радозналост, жеља да се све види, да се у свему суделује. Без тога, чини ми се, не бих ни постао сликар… пре свештеник – један је од коментара Мауровића уз његову нацртану аутобиографију.

На почетку рата усташке власти два пута су га хапсиле, у то време цртао је стрипове националног, пустоловног и историјског жанра, а 1944. у августу одлази у партизане и укључује се у рад у уметничком одељењу Завноха. После рата поред стрипова цртао је пропагандне плакате, разгледнице…Од 1956. до 1960. године стални је илустратор у војном илустрованом листу „Фронт” из Београда, а ради и илустрације за библиотеку „Ластавица” Народне просвјете, библиотеку „Џепна књига” из Сарајева, као и џепну библиотеку „Орбис” из Београда. Почетком шездесетих година 20. века у „Младом задругару” објављује први колор стрип „Уклети брод”, а у „Вечерњем листу” „Гричку вјештицу”, по М. Ј. Загорки.

Крајем шездесетих за „Плави вјесник” са Рудијем Аљиновићем објавио је и две епизоде стрипа „Повратак Старог Мачка” после чега престаје да ради на стрипу, да би се 1970. вратио сликарству. Изложба стрипова Андрије Мауровића у Галерији Нова у Загребу, уприличена је 1976. са студијама Вере Хорват-Пинтарић и Младена Ханзловског.

Познаваоци су у Мауровићу видели аутора стрипа који никада није био жанровски опредељен, који је био толико свестран да је Руди Аљиновић написао: „Живети у Хрватској тридесетих и четрдесетих година 20. века значило је живети с Мауровићем.” У стрипу је остао близу четири деценије, његове илустрације у дечјим сликовницама „многим малишанима представљале су улазак у свет ликовног”, много је урадио на подручју новинске сликовне приче, домаћице су његовим „зидним сликама” украшавале кухиње, богати су од њега наручивали платна великих формата, док је „за своју душу сликао марине и жанр-призоре из приморског живота”.

Мауровић је једном изјавио да је и сам проживљавао драме својих јунака, а на питање да ли би, да се поново роди, проживео исти живот, одговорио је неочекивано: „Можда ћу вас разочарати, али волео бих да се никада нисам ни родио. Буда каже да је боље не инкарнирати се у тело на овом свету…”.


Коментари0
124a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља