уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:03

Миљковићева ватра је филозофска, моја каминска

Аутор: Зоран Радисављевићнедеља, 18.08.2013. у 22:00
(Из лич­не фо­то-до­ку­мен­та­ци­је)

Петар Цветковић (1939), песник, овогодишњи је добитник „Жичке хрисовуље” за, како се каже у образложењу жирија, „поезију што спреже незнатне појаве из живота са слојевитим знаковима културе”. Аутор је збирки песама: „Позориште” (1965), „Песме и бајке” (1971), „Вага” (1978), „Једнина” (1981), „Мала светлост” (1982), „Грчка лоза” (1989, изабрано и допуњено 1994), „Песме” (1992), „Песме из аутобуса” (1997, допуњено I и II 2005), „Божићне песме” (1998) и две књиге изабраних и нових песама. Главни је уредник „Српског књижевног листа”. Признање „Жичка хрисовуља”, које се састоји од уникатне златопечатне повеље и иконе Преображење, биће уручена добитнику данас, на Преображење, у манастиру Жича.

Шта је вама и исповеднику Гаврилу, из песме „Ластавичје гнездо”, заједничко?

Можда је то просто жеља да се човек приближи посвећености коју је носио у себи овај монах, нешто чему би се, верујем, приклонио сваки озбиљнији стваралац, посвећености која се, опет, даље преплиће са степеном жртвовања. Његова оданост ономе ко је пре њега живео у овој испосници, радио, размишљао, али налазио времена и за предах („да се од службе држави одмори”), комплементарна је у много чему са претходником. Да би се створила иоле објективнија слика о њему – довољно је рећи да се, осим малих крстова које је непрекидно правио, једино још молио. Завршавајући дакле свој живот, он лети као орлово перо поред изгореле испоснице, што је уједно и оваплоћење његовог живота.

Јесу ли и прави писци, истински посвећеници језику у ствари монаси?

Ако је оданост вери еквивалент за молитву, онда је искушење онога што се дешава између човека који настоји да продре у тајне језика и самог језика који се отвара на одређене ударе, еквивалент за сваку подударност која се при томе ствара. Одсуство оног што тражите и што повремено препознајете са врло ретком и варљивом мером среће, а што може да вам колико-толико задовољи машту или, боље рећи сујету, тера вас да се још чвршће вежете за језик и постанете, како ви кажете, нека врста монашког посвећеника.

Да ли је насловна песма „Капија” – прича о нашем усуду, о нашој неслози, о нашим деобама?

„Капија” је двосмерни опис, доживљај нечег што се одиста одигравало пред мојим очима. Наравно да у свему томе постоји и временска трајност, пошто је та капија сведок једног људског живота. У исто време, она је и метафора о кући и њеној моћи, као што је и допуна дечје чаролије о одласку у свет, али и покушај да се успостави живот на оба пола, са огњиштем и простором који се отвара према свету. С друге стране, та симболика има повремено психолошко значење тзв. унутрашњег и реалног живота, дакле и призвук чежњивог погледа на свет пошто се у њеном окружењу догађају тајанствене ствари, па и сама чудеса.

Кроз коју капију проћи – ону према Истоку или ону према Западу?

Капија је место где се свакодневно пролази, одлази и враћа. Мислим да ту нема супротстављене симболике. Она вас мами у свет на исти начин као што вас као магнет враћа на огњиште.

У књизи помињете писце попут Павезеа, Брехта, Свифта, Лоренса, Паунда... Да ли је реч о вашем песничком братству?

Искуство нас учи да се много штошта понавља у животу, па су поређења са временима и ситуацијама често неминовна. Околности нас доводе до невероватних суочења. Зато се човек понекад запита шта би данас урадио у ситуацији каквој је већ био, рецимо, Киплинг или његов јунак, а затим Павезе, Хјуз или пак Лоренс, који описује свој сусрет са поскоком на појилу, а чије се упутство шта би с њим требало урадити доводи у питање у једној мојој песми при сличном сусрету. Понекад се у животу наиђе на атмосферу коју описује Свифт, па су у таквим моментима подсећања природна. У сваком случају, речи претходника умеју да вам одрже пажњу у таквим ситуацијама, док  вас не одведу до одговора. Та комуникација, на крају крајева, уме додатно да успостави угао из којег се отвара простор и за другачије тумачење онога што је пред вама.

У којој мери се разликује ватра Бранка Миљковића од ваше ватре?

Миљковићева ватраје без сумње филозофска, она која подржава и подиже инспирацију, мањим делом башларовско пуцкетање, а већим прометејска силина. Његова ватра је потреба. И та намера се осети већ у првом стиху. Бранко призива пламен којим појачава снагу свему оном што изговара. И захваљујући баш њој, наш рано преминули песник могао је да повећа степен узвишености свом стиху, да уведе неку врсту струјног кола у метафори и да најобичнију реч, појам, подигне до филозофског значења... Моја ватра је нешто другачија; у суштини она је, ако се тако башларовски може рећи, нека врста каминске ватре, што у нашем језику значи да је са огњишта. А можда понајвише она чији се пламен распирује при поласку на пут, на самом путу, дакле у неком кретању.

Говорите и о онима који силују реченицу и поезију. Зар вам се не чини да је таквих (песника) све више, а праве поезије све мање?

Могуће је да је то једна врста полемике са мишљењем да поезија може бити све, те да се с њом може радити шта се хоће, то јест да се стихови могу повиновати свему, па и да буду илустрација нечему. Можда то има везе и са ранијом идеологијом. У таквој ситуацији појављује се нека врста отпора, да тако кажем, органске природе која реагује повратно. А поезија је оно што јесте. И не може баш лако служити другом, а да се то не види.


Коментари0
61545
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља