среда, 28.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.08.2013. у 15:00 Вишња Аранђеловић

Друштвене мреже као окидач за самоубиство

Јован Прокопљевић

Тинејџерка Хана Смит (14) из Велике Британије обесила се у свом стану због свакодневних омаловажавања и вређања на интернет сајту ask.fm. Хани су вршњаци на њеном налогу данима остављали неумесне коментаре о изгледу и позивали је да повреди себе. Нажалост, ово није први случај да тинејџер одузме себи живот због дешавања у виртуелном свету, али је један од последњих који је упозорио јавност да „одласци” на интернет нису безопасни. Неколико месеци раније, у Италији, Каролина Пикио, такође четрнаестогодишњакиња, скочила је кроз прозор своје собе. Разлог је био видео снимак који се појавио на друштвеној мрежи „Фејсбук”, на којем се она види како, током журке, лежи пијана у купатилу. Ни Хрватица Марта Јурековић (15) није била јака пред онлајн критикама вршњака. Због увреда је пуцала себи у главу.

Након несреће Ханин отац Дејв Смит тражио је да се угаси мрежа ask.fm на којој корисници анонимно или под именом могу једни другима да постављају питања и дају одговоре. Савез родитеља у Италији поднео је тужбу против „Фејсбука” због улоге те мреже у смрти тинејџерке Пикио. А у Хрватској, како преносе тамошњи медији, родитељи су одбили да дају било какав коментар.

У Србији, на срећу, оваквих случајева до сада није било. Међутим, Јасна Дараган-Савељић, директорка Специјалне болнице за лечење болести зависности у Београду, упозорава да их је можда и било, али да се о томе није јавно говорило.

– Нашој установи се ретко, или скоро уопште, не обраћају грађани због проблема са зависношћу од интернета – каже наша саговорница.

Ипак, неоспорна је чињеница да деца све више времена проводе на интернету, где је насиље присутно колико и на фудбалским трибинама. Одрасли често, због немогућности физичког насиља, потцењују дешавања на мрежи. А управо ту, под плаштом анонимности и лажних идентитета, насиљу су склони и они повучени. Заштита од сајбер насилништва је могућа и оно се изједначава се с другим видовима злостављања, попут говора мржње, мобинга, трговине људима...

– И представља директно кршење услова коришћења друштвених мрежа. Такво понашање може да се пријави власнику мреже (у нашем случају путем електронске поште, прим. аут.) како би избрисали налог злостављача. Наравно, неопходно је обавестити и полицију – саветује Алекс Петровић, специјалиста за право информационог друштва и партнер у адвокатској канцеларији „Јоксовић, Стојановић и партнери”.

Исте санкције прете онима који наводе друге на самоубиство, како на интернету, тако и на било којем другом месту. Рецимо, казна затвора до 10 година прописана је оном чија је жртва био малолетник, док у другим случајевима износи до пет година.

– Ово је једно од најтежих кривичних дела и санкционише се на сличан начин у скоро свим државама. Поред тога, угрожавање сигурности може да се казни новчано, или санкцијом до једне године. Ако је угрожено више лица, претња затвором је три, а у случају државних службеника, укључујући и највише функције, председника државе и владе, пет година. Гашење профила се подразумева, јер је такво понашање у супротности с условима коришћења сајта – појашњава Петровић.

Иако је многима тешко да разумеју изједначавање виртуелног и стварног света, психолог-психотерапеут Јасна Булајић-Степановић, упозорава да тинејџерима вршњаци постају нека врста „социјалног огледала” и да им је управо зато њихово мишљење важно.

– Они имају потребу да буду прихваћени и одбацивање доживљавају драматично, нарочито када је реч о физичком изгледу. Сумња у себе и преиспитивање су одлике младалаштва, па се мишљење других доживљава као истинито, јер се поклапа с најскривенијим страховима. У виртуелном свету сведок нечијег пада више није само најближе окружење, а малтретирање жртве продужава се унедоглед. Данас се на мрежама праве групе „за све оне који мрзе...” и онда се наведе име и презиме жртве – запажа наша саговорница, иначе психолог српског огранка Менсе.

Бес и безосећајност тинејџера, који се огледају и у „препорукама” да се онај коме упућују коментар убије, Јасна Булајић-Степановић објашњава копирањем света одраслих. Значајну улогу, каже, има медијски сензационализам и парола „није важно шта је истина, већ који се ефекат производи”.

– Много тога се променило у друштву последњих година: раније је било више позитивног такмичења, с поруком „нек’ победи најбољи”, а сада је главна порука „нек’ испадне најслабији, најгори”, при чему се тај поставља на стуб срама – закључује наша саговорница.

--------------------------------------------------------------------------------

Како препознати жртву сајбер насилништва

Као проблеми у свакодневном животу, и невоље на интернету изазивају сличне реакције: избегавање школе, безвољност, замишљеност, пад концентрације, поремећај сна и апетита... „Депресија се у адолесценцији испољава тако што су на површини незадовољство, бес и љутња, као покушај контроле преплављујуће туге. Окружење такво понашање тумачи као недисциплину и непоштовање, а не као позив у помоћ”, каже Јасна Булајић-Степановић и као најделотворнији лек истиче комуникацију родитеља и деце.

Коментари2
a67a4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ј. Т.
Зашто медији када пишу (штампа, интернет) или објављују вести (ТВ, радио) о самоубиствима и покушајима истих, не убаце у текст део о превенцији самоубистава и бројеве телефона (велики фонт) на које особе склоне самоубиству могу да се јаве у случају да размишљају о суициду. Код нас истина има јако мало центара за превенцију суицида, ал бар постоје и требало би да су више заступљени у објавама. Такви су нпр. Центар срце (http://www.centarsrce.org/) - 0800 300 303, као и Центар за животне вештине (http://prevencijasamoubistva.com/) - 0800 201 200.
miso kovac
kakva bolest, cuj sajber nasilnistvo, nesto sto se desi u virtuelnom svijetu vi prenosite na realan svijet ? ocigledno da tu vise nij problem nasilnistva nego zivota mladih ljudi koji vise ne mogu da razluce virtuealni od realnog svijeta. a tu veliku ulogu imaju i porodica i drustvo koje ih gura van realnog ka virtuelnom. i onda se cudimo ovako uzasnim stvarima.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља