понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:57

Дуг пут од брвнара до елитних хотела

Аутор: Бранко Пејовићпонедељак, 19.08.2013. у 22:00
Краљева чесма на Златибору (Фото С. Јовичић)

Златибор – Прија у вреле дане хладна вода са издашног извора уз језеро на Златибору, са чесме на којој пише: „Краљ Александар Први, 20. августа 1893”. Млаз освежава, а натпис подсећа на почетке златиборског туризма, који, ево, управо навршава 120 година.

Тај дуги туристички ход, током кога је пређен пут од одмора у скромним брвнарама до елитних хотела и годишњег промета од милион ноћења, пригодно се обележава концертима, свечаном академијом и филмским пројекцијама.

На Златибору се стално ново гради или модернизује постојеће. Корак од „седам миља“ начињен је од оснивања краљеве чесме, у протеклих 120 година.

О почецима овдашњег туризма сведочи књига објављена за овај јубилеј „Светлописом кроз прву српску ваздушну бању“, из пера двоје златиборских Ђенића, Снежане и Милисава. Ту се, речју и старим фотографијама, осликава туристичко утемељење ове планине коју су још пре краља походили они што траже лека и одмора на чистом ваздуху. Ипак, кључна за развој туризма била је краљева посета. Дошао је Александар Обреновић тог августа 1893. најпре у Ужице, да би му пољски ручак приредили крај извора Кулашевац на Златибору.

„Тога дана народ из околних села дочекује краља с великом радошћу, а председник чајетинске општине Петар Мићић у здравици упућује му молбу да се извор назове Краљева вода, те да тај непресушни извор буде вечни спомен краљевог доласка. Дирнут топлим горштачким гостопримством, краљ је прихватио предлог, а већ следеће године подигнута је чесма. Био је то први зидани објекат у овом делу Златибора“, наводи се у овој књизи. Следи затим важан чин: градња прве зграде за летњи одмор у Рибници коју је подигао тадашњи председник Народне скупштине, адвокат Алекса Поповић.

У „Политици“ од 10. септембра 1905. огласио се ужички лекар др Шајковић: „Златибор је неоцењено благо. Ја бих сваког лета слао на њега половину Ужица, по правој потреби и нужди. Али нажалост, нема тамо станова, те би људи пропали“. Први туристи жељни одмора  за смештај су користили колибе или скромне собе у тесним кућама сиромашних,  гостопримљивих Златибораца.

Пошто је 1908. на опоравку на овој планини боравила још једна крунисана глава, краљ Петар Први Карађорђевић, начињени су пресудни туристички кораци. Никли су овде први већи смештајни објекти: хотел „Краљева вода“ и вила „Чигота“, те прва пекара. Касније, у међуратном периоду кад је аутомобилски пут од Ужица направљен, граде се виле и летњиковци у насељима Палисад, Краљева Вода, Око и Рибница. Песник Јован Дучић, проводећи овде неколико лета, писао је: „Ко није био на Златибору тај не зна шта је здраво мјесто. Ко није јео на Палисаду код Милојке Јевремовић млад кајмак с карлице и мед, тај није јео храну што болеснога диже с постеље, а мртвог оживљава”.

Педесетих и шездесетих година 20. века, с напретком стандарда,  Златибор добија на значају. Уређује се језеро у центру планине, а успон градње смештајних објеката креће у другој половини шездесетих. Најпре 1965. почиње с радом за то време блиставо уређени хотел „Палисад“, у коме је радо боравио и Јосип Броз Тито. Гради се здравствени завод „Златибор“ (данашња „Чигота“), ничу објекти за смештај и ресторани. А уз њих приватне викенд-куће, на стотине здања за одмор која дају савремени изглед средишту планине.

Како време одмиче Златибор постаје све уређенији и усмеренији проводу. Праве се спортски терени, уређују ски-стазе на Обудојевици и под Торником, ничу хотели и одмаралишта у туристичком срцу планине, тржни центри, кафеи... Пређен је, како записа Милисав Ђенић, велики пут: из колиба и кућера стигло се до апартмана и резиденција, од рзавских вирова до олимпијских базена, од пољанчета и крпењаче до модерних стадиона и хала.

Данас је Златибор планина на којој у туристичким „шпицевима“ борави и 25.000 посетилаца дневно.


Коментари1
0790f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

MILIANA Radovic
I ko nije bio na Zlatibor, mnogo je propustio. Put od Cacka do Zlatibora Raj na zemlji. Svake godine obavezno kad mogu idem NA Zlatiboř Najlepsi I najuredjeniji deo Srbije.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља